Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) četvrti je uzročnik smrti u svetu, posle bolesti srca, moždanog udara i zapaljenja pluća. Više od polovine obolelih od ove bolesti nemaju postavljenu dijagnozu i nisu svesni da su bolesni. Upravo je to bio razlog da se ustanovi Svetski dan posvećen HOBP-u, kako bi se što pre shvatila opasnost od ove bolesti. Stotine miliona ljudi bori se svakodnevno sa njenim simptomima, ali je HOBP i dalje među bolestima koje se nedovoljno dijagnostikuju.

Dr Lidija Ristić (Foto: lična arhiva)

Kako ističe profesor dr Lidija Ristić, pulmolog i predsednica Udruženja pulmologa Srbije, ovo udruženje kao najstarije strukovno udruženje pulmologa u našoj zemlji od 2015. godine deo je velike porodice Evropskog respiratornog društva koje za cilj ima brigu o respiratornom zdravlju građana ove zemlje. Posebno u vreme pandemije kovida 19, ova progresivna i potencijalno fatalna bolest savremenog čoveka u stalnom je porastu.  Od nje pati više nego svaki deseti čovek na planeti. Jedna je od retkih bolesti koja u 21. veku ima rastuću stopu obolevanja i smrtnosti. Zašto se to dešava?

– Ovo je bolest starije životne dobi, više bolest muškaraca, bolest pušača, onih koji rade ili žive izloženi respiratornim iritansima, hroničnog i progresivnog toka sa nedovoljno karakterističnim simptomima od kojih je pre svega prisutan kašalj – objašnjava dr Ristić.

I u svetu, a posebno kod nas, oboleli se suviše kasno obraćaju lekaru, zanemarujući tegobe, pripisujući jutarnji kašalj i iskašljaj pušačkoj navici. Doktorka kaže da otkrivanje ove bolesti suviše kasno zahteva ozbiljnije lečenje, česte posete lekaru, dugotrajnu primenu više lekova. Sve to opterećuje, kako pacijenta, tako i zdravstveni sistem, jer HOBP vodi u respiratornu insuficijenciju, značajno narušenu radnu i životnu aktivnost. Ova pandemija i zagađenost vazduha koji dišemo učinili su da moramo ozbiljno da vodimo računa o tome kakvo je stanje naših pluća.

- Kašalj je odbrambeni mehanizam kojim se organizam, u normalnim okolnostima, brani i odstranjuje udahnute čestice iz disajnih puteva. Međutim, simptomi poput učestalog i dugotrajnog kašalja u napadima, sa zacenjivanjem ili iskašljajem, koji je izmenjene boje, u prevelikoj količini ili promenjene gustine, su sve alarmi za odlazak kod lekara. Izabrani lekara obavezno treba da obavi pregled grudnog koša slušalicama, a po potrebi i upućivanje pulmologu da se načini spirometrija, ispitivanje plućnih disajnih parametara – ističe dr Ristić.

Cilj je da se pored otkrivanja bolesti u početnoj fazi podigne i svest građana o brizi za sopstveno zdravlje. Ukoliko osoba stalno kašlje, a obično pušači ne pridaju veliki značaj tom kašlju, treba da se zna da takve osobe treba obavezno da prestanu sa uzimanjem cigareta. Ono što je zajednički simptom većini respiratornih oboljenja jeste nagomilani sekret sa kašljem koji smeta svakoj osobi, a pogodno je tlo za razvoj infekcija. Zato je neophodno voditi računa o zdravlju disajnih puteva. Pored astme, često oboljenje donjih disajnih puteva jeste i HOBP. Sporo napreduje, ali je veliki problem što se te osobe lekaru javljaju tek kada imaju stalno „sviranje u grudima” i otežano disanje, ne samo u naporu nego i u mirovanju. To je već teži oblik bolesti i mada se stanje može popraviti i kontrolisati, nastale tegobe često više nije moguće ispraviti.

- Funkcija pluća duplo brže opada kod pacijenata sa HOBP-om, u odnosu na zdravu populaciju. Sa svakim pogoršanjem HOBP-a, pluća su sve slabija, a kvalitet života tih pacijenata ugrožen. Kako preduprediti ovu bolest? Važno je zaštiti i ojačati imuni sistem i pluća, koja kada su oslabljena, bivaju podložna raznim virusnim i bakterijskim infekcijama. Stoga mi lekari savetujemo prestanak pušenja, redovnu primenu propisane terapije, fizičku aktivnost i uzimanje dovoljno voća i povrća. Svetske smernice za lečenje HOBP-a, savetuju primenu raznih lekova, pumpica, ali i n-acetilcisteina u dužem vremenskom periodu, najmanje četiri meseca pa i duže – naglašava dr Ristić,

Time se, navodi naša sagovornica, olakšava iskašljavanje sekreta, ali on deluje i kao antioksidans, podiže nivo glutationa – najvažnijeg borca protiv štetnih, slobodnih radikala, štiti od oksidativnog stresa koji je bitan u samom nastanku HOBP-a,  sprečavanju egzacerbacije, i sprečavaju dalja pogoršanja parametara plućne funkcije.

– Najnovija preporuka britanskih smernica jeste uzimanje meda i proizvoda od meda kao prve linije u borbi protiv kašlja. S obzirom da se simptomi HOBP-a kao i ostalih respiratornih oboljenja javljaju tokom zimskih meseci, a tada su uglavnom virusi uzročnici (podaci govore čak i u više od 50 odsto slučajeva), ne treba odmah uzimati antibiotike. Savetuje se podizanje imuniteta u cilju borbe protiv virusa, smanjenja infekcija i to sa prečišćenim standardizovanim propolisom i prirodnim vitaminom Ce koji doprinose normalnoj funkciji imunološog sistema, popravljajući zdravlje pluća i čitavog organizma – pojasnila je predsednica Udruženja pulmologa Srbije.