petak, 22.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 16.11.2020. u 22:00 Danijela Davidov-Kesar
INTERVJU: dr Bojan Trkulja, Udruženje „Inovia”

Vakcinacija 70 odsto populacije ograničava širenje virusa

U poslednjoj fazi ispitivanja nalazi se 11 kandidata za vakcinu
(Фото Лична архива)

Srbija je preko Kovaks sistema unapred obezbedila nabavku 1,8 miliona doza vakcina protiv virusa korona. To će najverovatnije biti vakcine proizvođača „Fajzer-Biontek”, mada je najavljeno da država pregovara i sa proizvođačima cepiva iz Rusije i Kine. Za sada još nijedna vakcina nije prošla celokupan proces sve tri faze kliničkih ispitivanja, ali se očekuje da će neke od njih u narednih mesec dana taj proces završiti, a samim tim započeti masovnu proizvodnju.

U razgovoru za „Politiku” dr Bojan Trkulja, direktor Udruženja proizvođača inovativnih lekova „Inovia”, naglašava da je prema bazi podataka Svetske zdravstvene organizacije (SZO) u ovom trenutku u prekliničkoj fazi razvoja 164 kandidata za vakcinu, dok se kliničke studije obavljaju kod dodatnih 48 kandidata za vakcinu protiv kovida 19. Od tih 48, u poslednjoj, fazi tri ispitivanja, nalazi se 11 kandidata za vakcinu, kaže dr Trkulja.

Kakva su vaša saznanja o Fajzerovoj vakcini koju će Srbija sigurno nabaviti? Koliko je uspešna?

Ono što za sada znamo bazirano je na preliminarnim rezultatima koji su objavljeni prethodnih dana i koji pokazuju 90 odsto efikasnosti kod ispitanika koji su primili obe doze vakcine. Za detaljnije informacije ćemo ipak morati da sačekamo da analiza studije faze tri bude objavljena u nekom stručnom časopisu, što očekujemo da bude slučaj u bliskoj budućnosti.

Da li je teško sprovesti vakcinisanje ako je tačan podatak da ova vakcina mora da se čuva na minus 80 stepeni Celzijusovih?

Vakcine kao i lekovi uvek zahtevaju poštovanje specifičnih uslova prilikom procesa proizvodnje, čuvanja, transporta i primene. To je posebno važno kod sofisticiranih, biotehnoloških proizvoda u šta spada i spomenuta vakcina, kada je jedan od najčešćih uslova održavanje takozvanog hladnog lanca koji podrazumeva da se lek ili vakcina pre primene moraju čuvati na određenoj temperaturi. Kada je u pitanju Fajzerova vakcina tačno je da se mora čuvati na temperaturi od minus 75 stepeni Celzijusovih, plus-minus 15 stepeni Celzijusovih, što će svakako predstavljati dodatni izazov prilikom planiranja vakcinacije.

Za koja cepiva protiv kovida u svetu su istraživanja najdalje odmakla?

Od 11 kandidata za vakcinu, nalaze se i oni koji se razvijaju u Kini, Rusiji, SAD i Evropskoj uniji. Koji će od tih 11 kandidata prvi uspešno okončati studije faze tri u ovom momentu nemoguće je proceniti, ali je realno očekivati da se to desi pre kraja godine kada je u pitanju barem jedna, a vrlo verovatno i više potencijalnih vakcina. Od toga koja će biti prva ipak je mnogo važnije koja će potencijalna vakcina pokazati da je dovoljno bezbedna i dovoljno efikasna da bi se mogla koristiti u borbi protiv virusa korona. Dobro je što različiti kandidati za vakcine imaju različit mehanizam dejstva, što daje prostor za optimizam da bi mogli da završimo sa ne samo jednom već sa nekoliko vakcina protiv ovog virusa.

Postoji najava da bi ruska vakcina „sputnjik pet” mogla da se pravi u Srbiji. Imamo li mi kapaciteta za to?

Bilo bi važno da znamo na šta se tačno misli kada se spominje proizvodnja vakcine u našoj zemlji. Ako se misli na onaj manje sofisticirani deo procesa koji grubo možemo nazvati lokalno pakovanje ili finaliziranje proizvoda od već gotovih komponenti, to verovatno ne bi bio problem. Sve iznad toga bi podrazumevalo vrlo specifičnu ekspertizu i bilo bi sjajno ukoliko bi imali kapaciteta da se i time bavimo u našoj zemlji.

Koliko bi Srbija trebalo da naruči vakcina da bi smo mogli da se zaštitimo od kovida 19?

Idealno bi bilo kada bi se vakcinisalo što je moguće više osoba – otprilike 60 do 70 posto populacije, jer bi se tako kapacitet virusa za dalje širenje značajno ograničio. Imajući u vidu da je u toku globalna pandemija i da su zbog toga zahtevi za vakcinom izuzetno veliki, realnije je očekivati da će nabavka vakcine ili vakcina, ukoliko ih bude više, ići u tranšama. Čak i ako je takav slučaj, da na početku možemo očekivati ograničenu količinu, ukoliko se uradi dobra prioritizacija pa među prvima vakcinu dobiju starije osobe, hronični bolesnici, zdravstveni radnici i svi oni koji su prirodom svog posla izloženi velikoj cirkulaciji ljudi, i dalje ćemo moći da očekujemo značajne pozitivne efekte vakcinacije. Zaštitom onih koji su u najvećem riziku za razvoj teške kliničke slike značajno bi već u tom prvom talasu smanjili pritisak na zdravstveni sistem, što predstavlja primarni zadatak u borbi sa pandemijom. Kasnijim proširenjem kruga vakcinisanih i na ostale grupe stanovništva mogli bismo da očekujemo da se aktivnost virusa smanji i spadne na nivoe koji bi bili manji i od onoga što smo videli tokom najboljih dana prošlog leta, a zatim kako broj vakcinisanih i dalje raste ne bi bilo nerealno očekivati ni da se širenje virusa potpuno zaustavi ili svede na sporadično pojavljivanje. Pri tome, jako je važno da to bude koordinisana akcija ne samo u našoj zemlji već i u širem regionu, jer jedino tako možemo očekivati zaustavljanje pandemije.

Dokle se odmaklo sa istraživanjima kada je reč o pronalasku lekova koji mogu da izleče obolele od korone?

Kada je u pitanju razvoj lekova koji bi bili specifični za virus korona, ne bi trebalo očekivati brze rezultate jer je situacija značajno kompleksnija. Za razliku od vakcina koje prezentovanjem oslabljenog ili mrtvog patogena, ili čak prezentovanjem samo dela genskog materijala virusa uče naš imuni sistem da se izbori sa infekcijom, lek mora da sadrži određenu supstancu koja efikasno eliminiše sam virus. Proces identifikacije aktivnog principa i njegovog testiranja je izuzetno dug i neizvesan i proći će još dugo vremena pre nego što dobijemo lek protiv virusa korona, ako ga ikada i bude. Sa druge strane, ukoliko dobijemo efikasne vakcine, izgubiće se potreba za lekom jer će vakcine uspešno suzbiti infekciju kovida 19.

Zbog čega se više ne koristi lek „hlorokinu lečenju obolelih od kovida, za koji se u početku smatrao dobrim izborom?

Kada smo se susreli sa ovim novim virusom, u nedostatku lekova specifičnih za virus korona medicina je pribegla pokušajima da se infekcija obuzda nekim od lekova koje već imamo a za koje se smatralo da bi po svom mehanizmu dejstva mogli da budu uspešni. „Hlorokin” je jedan od tih lekova koji je u prvo vreme korišćen, ali za koji se već tokom proleća pokazalo da nije dovoljno efikasan u borbi protiv virusa, a pri tome nosi rizik od određenih ozbiljnih neželjenih efekata usled čega je prestao da bude deo protokola lečenja bolesnika sa virusom korona.

Kakva su iskustva sa terapijom u kojoj se koristi remdesivir?

„Remdesivir” takođe nije lek koji je specifično razvijan za lečenje kovida 19 infekcije, ali se kao antivirusni lek sa kojim smo već imali neka iskustva u lečenju drugih infekcija izazvanih virusima korona, kao što je recimo SARS, pokazao kao relativno efikasan, pogotovo kod određenih podgrupa pacijenata. Pre svega to su bolesnici sa težom kliničkom slikom koji zahtevaju terapiju kiseonikom ali nisu na respiratoru, kod kojih je pokazao da može da skrati trajanje bolesti u odnosu na pacijente sa sličnom kliničkom slikom koji ga nisu primali. U uslovima pandemije čak i one terapije koje imaju ograničeno pozitivan efekat su dragocene jer omogućavaju smanjenje pritiska na zdravstveni sistem pa je tako i „remdesivir” pronašao svoje mesto u protokolima lečenja.

Pojavile su se informacije da pozitivan efekat kod obolelih od korone pokazuje i davanje aspirina. Ima li istine u tome?

Poslednjih nedelja pojavili su se podaci iz studije koja je pokazala da primena acetilsalicilne kiseline može da ima pozitivan efekat kod kovid 19 pacijenata. Oni koji su uzimali ovaj lek ređe su završavali na respiratoru ili u jedinicama intenzivne nege, a čak je i smrtnost u toj grupi pacijenata bila značajno manja. Smatra se da se ovakvi rezultati postižu zahvaljujući osobini leka da sprečava nastanak krvnih ugrušaka i tako prevenira trombozu koja je identifikovana kao jedna od komplikacija kovida 19. Ovo su svakako ohrabrujući podaci i u narednom periodu će se i acetilsalicilna kiselina intenzivno ispitivati kako bi se sa većom sigurnošću moglo zaključiti da li ima mesto u protokolu lečenja pacijenata sa virusom korona.

Koliko Srbija kaska sa uvođenjem inovativnih terapija? Hoće li novi moderni lekovi uskoro biti stavljeni na pozitivnu listu, odnosno da se dobijaju o trošku države?

Aktuelna pandemija predstavlja dobar podsetnik koliko su značajne inovacije u medicini. Naša zemlja je godinama značajno zaostajala čak i za regionom kada je u pitanju dostupnost inovativnih terapija kroz takozvanu pozitivnu listu. Iako situacija i dalje nije sjajna, poslednjih godina su pre svega zahvaljujući naporima Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja (RFZO), ali i samih farmaceutskih kuća koje su preuzele na sebe deo troška stavljanja na listu lekova inovativnih terapija, napravljeni izuzetno važni koraci u pravcu poboljšanja dostupnosti ovih najefikasnijih medikamenata koje savremena medicina trenutno može da pruži. U 2020. godini su obezbeđena i značajna sredstva namenjena u tu svrhu i zahvaljujući takvom opredeljenju RFZO, očekujemo da ćemo i u periodu pred nama videti dalje poboljšanje situacije. Naše očekivanje je da će već pre isteka tekuće godine doći do novog proširenja pozitivne liste inovativnim lekovima, a da će se sa takvom praksom nastaviti i naredne godine. Odluka o tome koje oblasti će biti označene kao prioritetne za stavljanje novih inovativnih lekova na listu je na stručnim komisijama RFZO.

Dostupnost krvne plazme ograničena

Kakvi su efekti lečenje krvnom plazmom?

Lečenje krvnom plazmom koja se dobija iz krvi osoba koje su već bile zaražene pa zbog toga njihova krv sadrži značajan nivo antitela je poznat metod koji se već duže vreme koristi u lečenju određenih infekcija, pre svega tamo gde ne postoje efikasnije terapije. Primena ovakvog lečenja se uvek mora procenjivati i u odnosu na potencijalne rizike koje sa sobom nosi transfuzija tuđe krvne plazme. Tu se pre svega misli na one neželjene reakcije koje nastaju kao rezultat imunog odgovora osobe koja prima ovakvu terapiju i koje mogu varirati od blagih do veoma ozbiljnih. Dodatni problem je i što je dostupnost krvne plazme često ograničena. Ipak, u određenim slučajevima, primena krvne plazme može biti indikovana, pogotovo u situaciji u kojoj smo danas kada ne postoji specifičan lek protiv kovid 19 infekcije.

Komеntari18
1fa09
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

milica
Očekivala sam da će dr.Trkulja reći nešto više o Fajzerovoj vakcini, u čijoj je izradi primenjena eksperimentalna tehnologija, RNK genetičko uređivanje ("gene editing"), koja do sada nije nigde korišćena. Bilo bi dobro znati koliko je pouzdana i kakve su neželjene posledice. Dr Didije iz Francuske tvrdi da je sve svoje pacijente izlečio sa Hlorokinom ali je na žalost došao u nemilost nekih farmaceutskih lobija jer je lek jevtin (5 dolara) i da je zato prihvaćen Remdesivir (950 dolara).
milan lala
Dali se sa ovom narucenom Fajzer vakcinom od 1, 8 miliona prkosi narodu ? Narod nece prihvatiti ovu vakcinu i nece biti uspesnog vakcinisanja . Jeli ovo prava briga o narodnom zdravlju , da se narucuje vakcina koju narod nece a odbija ona koju narod hoce ? Zasto nije prihvacena ponuda Rusije da se zajedno radi u Torlaku vakcina Sputnjik- 5 ... ? Nadam se da ce moji komentari biti objavljeni .Postujem vasa pravila pisanja komentara .
milan lala
Neverovatno , mozeli se verovati prici o brigi za narodno zdravlje posle narucene Gejc - Soroseve vakcine 1,8 miliona vakcina . A prica o toboz pregovaranju sa Rusijom je suplja prica za naivne.Rusija javno nudi da zajedno u Torlaku pravimo vakcinu a umesto takve dobre ponude narucuje se vakcina Fajzera koja i nije Fajzerova i zamisli tu vakcinu morate cuvati na temperaturi od minus - 80 C , sacuvaj Boze . Ovu Sorosevu vakcinu narod nece prihvatiti pa je cudno cemu narucivanje ?
Сеновић
Мене нећете сигурно. Цепајте се између себе. Спремио сам земуницу да се сакријем.
Milica
Po svim objavljenim clancima, nasi vlastodrsci su doneli zakon po kome je imunizacija obavezna! Nijedna zemlja do sada nema takav zakon ni u najavi. Neka krizni stabovi i razni dr. prestanu da nam ispiraju mozak po nalozima belosvetskih mocnika i sumnjivih farmaceutskih kuca, neka nas puste da disemo, postali su nam gadljivi... Ne verujemo vise nikome!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja