četvrtak, 25.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 16.11.2020. u 21:21 Gvozden Otašević

Rimsko nasleđe čačanskog kraja

Žitelji kasnoantičkog naselja pored Zapadne Morave još u četvrtom veku naše ere imali su dve javne banje, sa bojlerima i zagrejanim podom i zidovima
Основа терми, данас (Фото: Народни музеј Чачак)

Čačak – U četvrtom veku naše ere Čačak je imao dva javna kupatila čiji ostaci danas svedoče o navikama i običajima naših dalekih preteča. Ostaci jednog („Rimske terme”) otkriveni su 1970. godine kopanjem temelja za lučnu stambenu zgradu pored hotela „Beograd” podignutog 1990. (prvotno „Kren”), koji je i danas jedan od najznačajnijih toponima ovog mesta, dok je drugo u isto vreme postojalo u naselju Beljina, malo severozapadno od današnjeg grada.

Nedavno je, na pola stoleća od iskopavanja ostataka banje u središtu Čačka, Narodni muzej u ovom mestu priredio stručni skup da bi učeni ljudi još jednom osvetlili te trenutke naše daleke povesti.

„Rimske terme” u središnom delu Čačka, koji je tada bio istočna oblast rimske provincije Dalmacije na granici sa Gornjom Mezijom, jesu kasnorimsko kupatilo podignuto najverovatnije krajem 3. i početkom sledećeg veka našeg doba. Žitelji su je koristili do 378. godine i napada zapadnih Gota.

‒ Podanici ovih delova Rimskog carstva često su se kupali, uglavnom u popodnevnim satima i završenog posla, pre večere. Ovakva, rimska kupatila bila su posebno otvorena za muškarce i žene. Prema jednom sačuvanom ugovoru postojala je razlika u radnom vremenu tokom leta i zime. Žene su tu dolazile pre podneva, muškarci kasnije, do večeri – kaže za „Politiku” Aleksandra Gojgić, kustos Narodnog muzeja u Čačku.

Način kojim je kupaonica u Čačku podignuta karakterističan je za ovu vrstu građevina. Podovi zagrevanih prostorija počivali su na stubićima od opeka, dok su zidovi imali šuplje keramičke cevi da bi propuštale topao vazduh. Iz ložišta su istovremeno zagrevani i pod i zidovi kao i voda u zidanom bojleru iznad, sa spoljašnje strane građevine. Vrela voda je kroz kupatilo sprovođena olovnim cevima, dok su za odvod korišćene keramičke cevi i zidani kanali.

Maketa kupatila

Tokom iskopavanja, pre pola stoleća, pronađeni su brojni delovi keramičkih i staklenih sudova, nakita, razni predmeti za upotrebu. I jedna ostava novca, pohranjena oko 245/246. godine koja je verovatno bila deo ušteđevine nekog meštanina, moguće vlasnika poljskog imanja. Nad ruševinama termi u središtu čačanskom podignuta je i grobnica koja se uvodi u 12. vek.

‒ O kupališnim, higijenskim navikama stanovništva posredno govore i pokretni nalazi, kozmetički i medicinski, otkriveni uglavnom u kasnoantičkim grobnicama – ističe u svom radu Gordana Jeremić iz Arheološkog instituta u Beogradu.

Pokrovitelji ovog učenog skupa koji nas vraća u prastaro doba bili su Ministarstvo kulture države Srbije i grad Čačak, a direktor Narodnog muzeja u ovom gradu, Delfina Rajić, naglašava:

‒ Te, sada i nama već davne 1970. godine, pred našim očima oživelo je bogato rimsko nasleđe čačanskog kraja i na taj način svakom namerniku izdaleka možemo da pokažemo ko smo i šta smo.

Komеntari3
e4711
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragan
Novinar Otasevic je precutao ono sto mi Cacani pamtimo iz vremena kada su pronadjene terme prilikom gradnje lucne zgrade . Tada su radnici na sveze otkopan lokalitet bacali gradjevinski materijal , malter i katran smatrajuci to mesto najpodesnijim za otpad. I tako zapusten lokalitet je 30 godina bio bez ikakve posebne zastite,, natkrovljavanja i daljeg konzerviranja. Eto i to je deo te price.
Simonida
Da je sreće da ovo nasleđe umemo da cenimo. Toliko mala, toliko bogata država, ova naša Srbija. A toliko je blate, ponižavaju...A mi se nje stidimo...Baš tužno....
Ucenuk
... a profesori recitatori do skoro nas ucili da je covek nastao od majmuna... Deci se sve pomesalo pa nit cene proslost a sadasnjosti se stide. Mislim ja ipak da smo dobri profesoka u kakvoj smo drzavi odrastali gde je jedan mislio a drugi kao papagaj ponavljao.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja