četvrtak, 21.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 15.11.2020. u 09:44 Branko Pejović
PRIČE IZ VELIKOG RATA

Neprijatelj terao srpske civile pred puške srpskih vojnika

Одступање српске војске на Морави у јесен 1915. године (Фото Ужички архив)

U kasnu jesen 1915, dok neprijatelj svom silinom nadire na Srbiju, povlače se žitelji severnijih srpskih varoši ka južnim krajevima. U Kraljevo se tada sliva više desetina hiljada izbeglica. Ovuda u odstupanju ka jugu prolaze i kralj, vlada, Vrhovna komanda.

Ratni putevi u te krajeve dovode i ratnike Užičkog odreda, koji je pripadao Drinskoj diviziji. Hrabro braneći napadnute položaje na ovom području oni, zajedno sa drugim srpskim snagama, omogućavaju glavnini vojske i države povlačenje kroz Ibarsku klisuru na Kosmet i dalje ka Jadranskom moru, pre neprijatelja koji bi da je okruži i porazi. U tim teškim borbama oko Ibra neki Užičani daju živote za otadžbinu.

Donedavno se u užičkom kraju nije dovoljno znalo oko učešća boraca sa ovog područja u tim dešavanjima. Kraljevčani su ove događaje redovno obeležavali, spomen-memorijal podigli na brdu Vranovac, ali su uglavnom izostajali dolasci predstavnika Užica. Sve do početka ovog meseca, kada su predavanju u Mataruškoj Banji o Kraljevu u Velikom ratu prisustvovali i predstavnici grada Užica, užičkog Udruženja potomaka ratnika „Major Kosta Todorović”, Istorijskog arhiva i Društva istoričara Užica.

– Predavanje u Crkvi Svetog kneza Lazara u Mataruškoj Banji održao je major u penziji Rade Vukosavljević. Upoznali smo borbe Užičkog odreda na tom području. Sveštenik u Mataruškoj Banji Ljubinko Kostić poreklom je iz užičkog sela Bioska, a našem uključivanje u obeležavanje posredovao je sveštenik Miloš Bosić iz Užica. Čuli smo ovde da su prethodnih godina o obeležavanju obaveštavani grad Užice i vojna komanda, ali da nisu slali predstavnike – kaže Radiša Marjanović, potpredsednik užičkog Udruženja potomaka ratnika „Major Kosta Todorović”.

Na prezentaciji je Rade Vukosavljević (koji je objavio i knjigu o Kraljevu u Velikom ratu) govorio, uz ostalo, o ratnim putevima Užičke vojske u oslobodilačkim ratovima Srbije. S tim što je počeo o Kraljevu, prenaseljenom izbeglicama jeseni 1915. godine, na koga nadire neprijatelj.

– Vojvoda Mišić donosi odluku da grad Kraljevo vojnički ne brani, da bi izbegao nepotrebno stradanje civila i rušenje grada. Kraljevo su Nemci zauzeli 6. novembra 1915, tu zaplenili 130 srpskih topova i ratni materijal, čak i jedan aeroplan. Zauzećem Kraljeva prestala je da postoji Železnica Kraljevine Srbije, čiji se poslednji pisak lokomotive čuo 6. novembra izjutra sa kraljevačke stanice – rekao je Vukosavljević.

U takvoj situaciji vojvoda Mišić sa jedinicama Prve armije zaposeda linije na severnom izlazu iz Ibarske klisure, da brani taj pravac. Tu su i borci Užičkog odreda s komandantom pukovnikom Ivanom Pavlovićem.

Po Mišićevoj zapovesti, Dunavska divizija drugog poziva sa Užičkim odredom i Sokolskom brigadom sprema se za odbranu glavnih položaja severno od Bogutovca linijom ka Vranovcu. Dugi i duboki rovovi su tu, da omoguće evakuaciju komore i artiljerije Ibarskim tesnacem i podizanje pontonskog mosta na Ibru za prebacivanje dela trupa Drinske divizije.

Za odbranu su glavni položaji dobro pripremljeni. Dok nemačke i austrougarske trupe nakon zauzimanja Kraljeva nastavljaju dalje, s ciljem da u Ibarskoj klisuri okruže srpske jedinice i potpuno ih poraze. Već 7. novembra okupator artiljerijskom vatrom tuče odbrambene položaje. Najteže borbe vode se 9. novembra na levom krilu Užičkog odreda, žrtve su na obe strane. Zato nemački korpus, usled dobro postavljene odbrane, nekoliko dana ne uspeva da napreduje kroz Ibarsku klisuru.

Onda se okupator poslužio nečasnim postupkom. Specijalni Alpski korpus za ratovanje na planinama, uveden u bitku kao sveža austrougarska snaga, uzima za taoce seljake iz okolnih sela. Austrougari sa uperenim bajonetima civile teraju ispred sebe ka srpskim položajima (što je zabranjeno ratnim pravom), znajući da Srbi neće pucati u njih. Videvši to, srpski vojnici nisu hteli da pucaju u svoj narod. Neki su se, bacivši oružje, i predali.

Posle ovakvog postupka Austrougara s civilima, popušta odbrana Dunavske divizije. Do 17. novembra okupirana je cela teritorija opštine Kraljevo. Ipak glavnina srpske vojske, znatno oslabljena, uspeva da nastavi odstupanje ka Kosmetu. Naredba Vrhovne komande za povlačenje ka Jadranskoj obali izdata je 25. novembra 1915., i to u tri pravca. Odluka je da srpska vlada ide iz Prizrena u pravcu Skadra, za njom i Vrhovna komanda.

U Mataruškoj banji prikazana su obeležja palim u tim borbama. Tu su i spomen-krst, ploča i nadstrešnica „Memorijal Užičkog odreda” na brdu Vranovcu u Pekčanici. Kao sećanje na pogibiju ratnika iz Užičkog odreda i drugih jedinica. Koji, piše na ploči, zakleti na vernost kralju i otadžbini junački pogiboše na Vranovcu i okolnim položajima 1915. u borbama sa nemačkim i austrougarskim okupacionim trupama. 

Komеntari21
5ca23
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

cofi
Vredi naglasiti da je Vojvoda Misic bio protiv povlacenja. Nije red ostaviti goloruki narod na milost dusmana, rece. Srpska vojska je trebala da se preda ili da brani otadzbinu do zadnjeg metka. No, posle rata svi generali ali je sasvim sigurno da mi kao narod treba da pocnemo malo kriticnije da gledamo u istoriju 1. svetskog rata. Ne govoreci o tome da smo iz te golgote izasli kao pobednici samo da bi posle gradili Jugoslaviju, a zna se kako se to za nas zavrsilo.
Zambak
Kako se srpska vojska našla iza leđa civila ? Vojska treba da stane ispred naroda ,na crtu neprijatelju . Konfučije je rekao da je prvi stupanj mudrosti nazvati stvari pravim imenom . U tom duhu Srbi trebaju da gledaju na ponašanje i propuste svoje vojske u Velikom ratu.
Иларион Михајловић
А она нас по телевизијама америчка амбасада малтретира о заједничком споменику за "јунаке са свих страна". Тачно је да нема нигде у свету да су заједно сахрањене јуначке жртве и њихови кукавни крвници. Али је брука да туђа амбасада државе, која је такође нанела многа зла недужнима по Србији, изједначава наше страдалнике и стране џелате.
joks
Симо, нисте Ви баш тако наивни.Проблем је што се окупатори називају јунацима.
Гордана
Када сам написала коментар како се у том споту могу називати јунацима они који су нам окупирали земљу и тако изједначавати са нашим херојима који бране земљу, коментар нису хтели да објаве.
Prikaži još odgovora
Боро
...и тако је србски Краљ избего из земље, као и његови потомци, а и преци, повуко са собом децу да изгину на Проклетијама, а нејач оставио на милост и немилост Бугарима и Балистима...и можда несрећу србског народа, ми сада опевамо и славимо као нешто добро, "...повлачење према Јадрану..." где смо лепо и Црну Гору оставили на цедилу, пошто је цела изгинула за нашу бежанију на топло море....уместо да се цела војска претворила у хајдуке, како је Војвода Мишић предлагао.
Вукота
Није "цела Црна Гора изгинула", 215 је погинулих у Мојковачкој бици. Част им и слава! Нпр скоро је 2000 комита /четника Војводе Вука за један дан изгинуло на Кајмаклалану, на Солунском фронту 1917.
Душан са Звездаре
Српски краљ није побегао. Српски краљ је био Петар Први. Побегао је престолонаследник Александар са посилним Костом Пећанцем, владом, златом и архивом. Побегли су британским бродом. Пера није хтео да иде, плакао је када је видео да син бежи, него је остао са народом и војском и тада је настало највеће страдање људи при прелазу са севера на југ Албаније. Британци нису смели (хтели) да пошаљу бродове у северне албанске луке да евакуишу народ и војску. То су урадили Италијана које ми и не помињемо.
Prikaži još odgovora
Cer
Na našu žalost, malo se učila prava istorija u školi.Poznavanje prošlosti , određuje budućnost.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja