U danima velike tenzije, koju su igrači i selektor lukavo krili, sve je na kraju izašlo na svetlost dana. I ovu našu novu fudbalsku godinu, kao i mnoge prethodne, ,,poješće” drugi, koji će i dalje nastaviti da se goste našim drhtavim nervima. Reklo bi se da danas ništa tako ne podstiče na zabavu od čoveka koji pada. Šta je sa našim usijanim fudbalskim glavama, od kojih smo navikli sve, baš sve. I da nas razočaraju kao niko pre, da se uzdignu kada se za to najmanje nadamo.
Kada se pristupilo izvođenju penala golman gostiju Maršal odbranio je u petoj seriji udarac Aleksandru Mitroviću i odveo Škote, potpuno zasluženo na najveću fudbalsku smitru.
Teško je reći da razvoj događaja na početku utakmice nije bio očekivan, jer je sat vremena pre finala u Beogradu počela da pada jaka kiša, koja je dodatno ohrabrila goste. Sa druge strane, Tumbaković je u zadnji čas odlučio da kapitena Kolarova ostavi na klupu, kao što smo to i najavili a da iznenađenje bude još veće, umesto njega mesto u defanzivnoj liniji zauzeo je fudbaler Sevilje Nemanja Gudelj! Dakle, u ovo važno finale ušli smo sa dodatnim problemima, jer Srbija nije mogla da računa na nekoliko igrača. Između ostalih i na Luku Milivojevića, fudbalera Kristal Palasa...
Škoti su od starta preuzeli dirigentsku palicu, dok se naš tim uglavnom branio. Kao da je to bio deo taktike našeg stručnog štaba. Jedan od budućih domaćina najveće fudbalske smotre koja će se posle godinu dana zakašnjena održati narednog leta (ako ne bude nekih novih pomeranja), ušao je sa puno samiopouzdanja, rešen da prekine skoro četvrt veka dugi post neodlaska na najveću fudbalsku smotru na ,,Starom kontinentu”. 

Naš srednji red nikako nije uspevao da se legitimiše na bolji način, jer jednostavno gosti, koji su se u defanzivi branili sa gotovo čitavim timom, nisu dozvoljavali da se tako lako probije njihov bedem. Znali su naši rivali gde treba zatvoriti Srbiju, posebno po desnoj strani gde je Darko Lazović, do sinoć bio jedan od naših najboljih igrača. Ali, Lazovićev posao nije bio uopšte lak, jer je ispred sebe imao Edrija Robertsona, levog beka Liverpula, idejnog vođu ovog tima, igrača kojeg odlikuju sjajne fudbalske karakteristike: brzina, sjajna fizička pripremljenost i iznad svega odličan centaršut...
Poseban segment igre na koji je trebalo obratiti posebnu pažnju jeste skok igra. Škoti su u početnoj fazi igre dobili sve vazdušne duele, dok je naša zadnja linija, koja je po ko zna koji put doživela novu transformaciju, bila dosta spora i uplašena. Stekao se utisak da su naši fudbaleri u važno finale ušli sa nekim strahom. Filip Kostić, koga nije bilo skoro mesec dana na terenu dobio je pansu od prvog minuta, ali je njegov učinak u prvom poluvremenu bio gotovo zanemarljiv. 
Tek negde na isteku 20. minuta uspeli smo da se makar približimo protivničkom golu, jer je do tada golman Maršal bio potpuno spokojan, znajući da ispred sebe ima čvrst bedem, kojeg će igrači teško probiti, a činili su ga: Galaher, Timi i posebno Mektomini, fudbaler Mančester junajteda.  U igri nerava, gosti su se kretali po terenu ,,kao osice” ne dozvoljavajući Srbiji da preuzme inicijativu. Doduše, i uslovi na terenu su im potpuno išli na ruku.
Tumbaković je opasno rizikovao kada je razdvojio naš srednji red: Gudelj – Maksimović, kao da nije imao previše poverenja u Pavlovića ili Spajića na mestu levog defanzivca, pa je tako usamljeni fudbaler Hetefea dosta bio odsečen što je stvaralo dodati problem napadačima, pre svih Mitroviću. Ali, ,,orlovi” su se nekako oslobodili pritiska i u 23. minutu Saša Lukić je oprobao udarac, ali je na sreću Škota lopta prošla pored stative.
Brzo je uzvratio fudbaler Aston Vile Mekgin kada je iskosa sa leve strane šutirao ka našem golu, ali je Rajković bio dobro postavljen. U bledoj i anemičnoj igri, koja nas je podsetila na našu staru ,,boljku” iz prethodnog perioda, kada smo bili daleko od imena i renomea koji još uvek imamo u svetu, nismo mogli ni više ni bolje, jer je rival bio potpuno spreman da odgovori svim fudbalskim ciljevima.
Kakvu je pometnju u 51. minutu napravio Dajks, fudbaler Kvins Park Rendžersa. Najpre jeprevario Stefana Mitrovića, potom i Gudelja, zatim nesebično dodao do Mekgina ali na sreću Rajkovića šutirao je nebu pod oblake...
A onda ono čega smo se najviše pribojavali. Škoti su dobeu i hrabriju igru uspeli da krunišu golom . Igrao se 52. minut, dugo se lopta vrtela pred našim šesnaestercom. Najpre je Kostić indolentno pogrešio, da bi do lopte dokopao uporni fudbaler Seltika Kristi  i onda na sebi svojstven način je uspeo da promeša našu odbranu, pogleda gde se Rajković nalazi i milimetarskom preciznošću pošalje loptu iuza leđa čuvara mreže Srbije: Srbija – Škotska 0:1!

Gosti su nastavili u istom ritmu, nisu menjali taktičko opredelenje, stalno su pritiskali našu zadnju liniju, jer su znali gde najviše škripi kod protivnika. A mi, nastavili smo u istom sivilu, kao mnogo puta pre toga. Jednostavno, naši fudbaleri bili su bleda senka one ekipa koja je u oktobru dala kakvu takvu nadu  pobedom u Norveškoj. Protivnik nam je očitao pravu fudbalsku lekciju. Mogao je opasni Kristi da nam zapečati sudbinu u 70. minutu kada je naša odbrana po ko zna koji put bila očajna.
Međutim, kada smo pomislili da su našem fudbalskom timu potonule sve lađe. Usledio je neverovatan veleobrt. Filip Mladenović je u 90. minutu izveo korner, odbrana Škota je valjda prvi put zaspala, da bi Luka Jović spremnim udarcem glavom uspeo da matira nemoćnog Maršala, za neiopisivu radost. Jer, ko je mogao da režira ovakav fudbalski scenario, osim naših fudbalera. Koji su znali da budu i očajni i briljantni. Tek toliko da ne odsupe od svog fudbalskog opredelenja: Srbija – Škotska 1:1!
U treće poglavlje finala, u produžetke ušli smo sa novom energijom. Spremniji da damo sve od sebe, da budemo bolji nego što smo bili u najvećem delu meča. Ali, tek se očekivala prava bespoštedna borba. Jer, i rival je imao isti cilj. Razigrana Srbija je počela opasno da preti šutevima iz daljine, najpre je Gudelj a potom na isteku poslednjeg minuta prvog produžetka i Katai oprobao udarac ka golu Maršala.

Srbija – Škotska 1:1 (0:0, 1:1), penalima 4:5
Stadion: ,,Rajko Mitić”.

– Sudija: Antonio Mateu Laoz (Španija).

– Strelci: Kristi 52, Jović 90. minut.

– Žuti karton: Milenković, Gudelj, S. Mitrović (Srbija), Galager (Škotska)
Srbija. Rajković 6, Milenković 7, S. Mitrović 6,5 (od 108. Spajić-), Gudelj 6, Lazović 6, Ne. Maksimović 5 (od 70. Jović 7), Lukić 6,5, Kostić 5 (od 59. Mladenović 7), Tadić 6, Milinković.-Savić 5 (od 70. Katai 6), Mitrović 6.
Škotska: Maršal 6, Galaher 7, Mektomini 7, Tirni 7, Odoneli 6,5 (od 117. Grific-), Džek 6, Mekgin 8 (od 83. Meklin 6), Robertson 7, Kristi 8 (od 88. Paterson 6), Dajks 8 (od 83. Mekberni 6), Mekgregor 7.