subota, 23.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 09.11.2020. u 18:15 Dejan Aleksić

Kuća Mihajla Đurića čeka detaljnu obnovu

Kulturno dobro u Gospodar Jevremovoj 13 nedavno opasano skelama, ne zna se da li zbog obrušavanja fasade ili nekih radova
Још се не зна зашто је ограђена скелама (Фото: Д. Алексић)

Kuća Mihajla Đurića više od veka krasi ugao ulica Kralja Petra i Gospodar Jevremove. Otkako je podignuta, malo je menjan njen izvorni izgled, ali pošto decenijama nije obnavljana, njenu spoljašnost nagrizao je zub vremena. Nedavno su oko prizemlja ove ugaone zgrade počele da se postavljaju skele pa su mnogi prolaznici pomislili da je to priprema za njenu konačnu detaljnu rekonstrukciju. Restauracija fasade kuće Mihajla Đurića, kako saznajemo u gradu, svakako jeste u planu, ali se ne zna kada bi mogla da bude sprovedena. Zbog toga nije jasno zašto su nedavno postavljene skele oko prizemlja ovog objekta – da li zbog obrušavanja delova fasade ili nekih manjih radova. Jer, na papiru okačenom na skelama samo je odštampano upozorenje da je zabranjeno parkiranje zato što su radovi u toku.

Predviđeno je da se na ovom zdanju, ukoliko postoje mogućnosti, vrati prvobitno kube, u skladu sa arhivskom građom i uz neophodne statičke provere
Originalni izgled kupole

Kako kažu u Sekretarijatu za komunalne i stambene poslove, ovo zdanje obuhvaćeno je projektom uređenja fasada, ali se „još nisu stekli uslovi za nastavak mera tehničke zaštite objekata i prostornih kulturno-istorijskih celina na teritoriji grada utvrđenih za kulturna dobra.”

– Republički zavod za zaštitu spomenika kulture izdao je mere tehničke zaštite za izradu projekta restauracije fasade objekta u Gospodar Jevremovoj 13. Njime se predviđa da se, ukoliko postoje mogućnosti, na objektu vrati prvobitno kube prema arhivskoj građi i uz sve neophodne statičke provere – navode u sekretarijatu.

Na osnovu arhivskih fotografija može se zaključiti da je reč o dekorativnoj kupoli koju je kuća Mihajla Đurića izvorno imala, ali koja je iz nepoznatih razloga u međuvremenu uklonjena.

Kako preciziraju u Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada, kuća Mihajla Đurića utvrđena je za kulturno dobro, a istovremeno je zaštićena i u okviru prostorno kulturno-istorijske celine „Područje oko Dositejevog liceja” koja je utvrđena za kulturno dobro od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju. Zbog toga je, kako dodaju u Zavodu, za sve radove na ovom objektu nadležan Republički zavod za zaštitu spomenika kulture.

Kuća Mihajla Đurića, kako se navodi u podacima Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada, izgrađena je oko 1910. godine po projektu arhitekte Jovana Novakovića. Objekat ima prizemlje, jedan sprat i ugaono kube, čiji karakterističan krov podržavaju polukružni lukovi iznad prozora. Ugao je zaobljen i istaknut balkonima po krivini na prvom spratu i ispred kubeta.

– Balkon se pojavljuje na fasadi prema Ulici kralja Petra, gde se zbog terena u padu suteren pretvara u prizemlje pa zgrada na ovoj strani ima dva sprata. Ornamentika je naročito bogato primenjena na polukružnim poljima iznad svih prozorskih otvora. Ova kuća predstavlja vredno ostvarenje arhitekte Novakovića i značajan pokušaj stvaranja srpskog nacionalnog stila u arhitekturi početkom 20. veka – ističe se u arhivskim podacima Zavoda.

Gospodar Jevremova 1930. godine (Foto: Zavod za zaštitu spomenika kulture)

Korona odložila najavljenu restauraciju

Gradski oci su početkom 2020. najavljivali uređenje oko 150 fasada na Starom gradu i Vračaru. Ali, ubrzo posle te najave proglašeno je vanredno stanje pa je ovaj posao, kao i mnogi drugi projekti, odložen. Ono što je svakako plan jeste obnova oko 60 fasada u okviru celine „Istorijsko jezgro Beograda”.Od osvežavanja do vraćanja izvornog izgleda

Za razliku od mnogih starih zgrada čiji su spoljni zidovi prethodnih godina uglavnom samo osveženi uz restauraciju postojeće dekorativne plastike, pojedina stara gradska zdanja doživela su pravi preporod. Među najuspelijim rekonstrukcijama, u toku kojih su vraćeni izvorni fasadni elementi, balkoni, ukrasi... jesu kuća Milana A. Pavlovića u Gračaničkoj i hotel „Central” u Zemunu.

Jedna od najaktuelnijih najava glavnog gradskog urbaniste Marka Stojčića, i po svemu sudeći jedna od najopsežnijih predstojećih obnova, jeste vraćanje izvorne fasade Pošti u Savskoj prema projektu arhitekte Momira Korunovića.

Predlozi za obnovu starih zdanja

Na forumima ljubitelji starog Beograda neumorno postavljaju arhivsku građu i vode diskusije koje bi to objekte po svaku cenu trebalo rekonstruisati i vratiti u izvorno stanje. Među onima koji se u tim diskusijama najčešće pominju su Viktorovićeva apoteka na Terazijama, zgrada Maršalata dvorskog kompleksa, kapije i ograde oko dvorskog kompleksa i nekadašnje dekorativne kupole Starog dvora, međuratne Terazije sa fontanom i cvetnjacima, viseći Most kralja Aleksandra, Narodna biblioteka na Kosančićevom vencu, ograde oko Doma Narode skupštine, dekorativne kupole na hotelu „Petrograd” na Savskom trgu, hotel „Srpski kralj” i prvobitni izgled hotela „Vilson” („Vašington”) u Karađorđevoj.

Komеntari4
1f1f7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

SLOBODAN MIKAVICA
Upravo rekonstrukcija svih objekata koje navodi Gospodin Aca Hadzi Srblljanovic vratila bih sjaj i privlacnost Beogradu, a ne neki mediokritet moderne arhitekture.
Аца Хаџи-Србљановић
Крајње је време да се обнови и врати како у живот тако и у првобитно стање Народна Библиотека на Косанчићевом Венцу!!! Крајње је забрињавајуће да ми као друштво допуштамо такав немар према таквом културном добру! Изградња Те библиотеке и потражња покраденог култ. добра мора да буде приоритет! Толико се тржних центара подигло а храм знања рупа- ДОСТА се сатирала српска култура, писмо и писменост!! Хоћемо изградњу библиотеке и измештање оне са светосавског платоа( и њеног директора )! Хитно!!
realno
Treba vratiti stari sjaj Beogradu kao što je urađeno u Budimpešti.
Саша
Било би дивно вратити бар део наведених објеката у изворно стање, за почетак.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja