utorak, 26.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 04.11.2020. u 22:00 Marijana Avakumović

Frilenserima počela da stižu poreska rešenja

U slučaju da su na primer u jednoj godini u proseku prihodovali 80.000 dinara bruto mesečno, bili bi dužni da za poreze i doprinose uplate oko 270.000 dinara godišnje
(Фото Н. Марјановић)

Poreska uprava je već uradila ono što je najavila i pokazala da sa njom nema više šale. Rešenja za neplaćene poreze i doprinose na zarade počela su da stižu na adrese građana koji iz Srbije rade za poslodavce u inostranstvu.

Frilenseru koji je radio preko Upvorka, vodeće svetske platforme za rad preko interneta, stiglo je rešenje da plati 20 odsto poreza, 25,5 za PIO i 10,3 procenta za zdravstveno, što su sve propisane dažbine za uplate iz inostranstva, koje se računaju kao prihod za prethodne četiri godine. Njegovo poresko rešenje objavili su Udruženje radnika na internetu i Startit.

Poreska kontrola ovog frilensera, koji novac zarađuje kreiranjem video-igrica za mobilne telefone, počela je u junu ove godine. Tada je po službenoj dužnosti pokrenut postupak utvrđivanja poreza na ostvaren prihod po osnovu uplata novca iz inostranstva na devizne račune. Kako piše u dokumentu, „kamata je obračunata od datuma prispeća poreske obaveze do 21. septembra 2020. godine”. Tako će, osim obračunatog poreza, morati da plati i kamatu za četvorogodišnji period.

Milan Pogačar iz Udruženja radnika na internetu kaže za „Politiku” da im je stiglo četiri ili pet ovakvih rešenja. Oni traže da se obustavi naplata poreza i doprinosa fizičkim licima koja su dobijala devizne doznake iz inostranstva, objašnjavajući da su to svi ljudi koji su prihodovali iz inostranstva, bilo da su radili za stranog poslodavca, ili da je reč o prodaji preko interneta.

Takvih je kaže 750.000, odnosno toliko je njih do juna primalo devizne doznake iz inostranstva, prema podacima Narodne banke Srbije. Mada se procenjuje da ih ima više od 100.000.

– Zahtevamo svaku obustavu naplate i pokretanje postupaka do završetka pregovora sa Ministarstvom finansija i Poreskom upravom. Tražimo da se takva rešenja ne sprovode iz više razloga. Zato što su, na primer, ne samo kamate nego i doprinosi obračunati, iako ne bi trebalo. Jer je 2019. donesen Zakon o obaveznom socijalnom osiguranju fizičkih lica gde su prvi put frilenseri prepoznati da mogu uopšte da uplate poreze i doprinose. Porez zakonski može unazad da se obračuna pet godina, ali zakon ne može da se primenjuje retroaktivno – kaže Pogačar.

On se slaže sa procenom Centra za istraživanje javnih politika, da su u proseku prihodi frilensera oko 80.000 bruto mesečno za muškarce i 60.000 dinara za žene. Prema njihovoj proceni, čak i da je najmanji dug za porez u pitanju, po najpovoljnijoj neoporezivoj osnovici od 50 odsto, srpski frilenser duguje ozbiljan iznos. U slučaju da su na primer u jednoj godini u proseku prihodovali 80.000 dinara bruto mesečno, bili bi dužni da za poreze i doprinose uplate u najboljem slučaju oko 270.000 dinara godišnje (2.300 evra).

Ipak, neki frilenseri zarađuju mnogo više od ovog proseka. Dovoljno je posetiti sajt, koji se bavi analitikom zarada na društvenim mrežam i uveriti se da pojedini srpski jutjuberi, preko ove platforme zarađuju godišnje 15.000 dolara i više. Oni najpopularniji sa više od milion pratilaca prihoduju godišnje čak od 618.000 do 860.000 dolara. Ovo su maksimalni iznosi koje zarađuju srpski jutjuberi. Većina prihoduje daleko manje i oni to sami objašnjavaju u video-snimcima koje objavljuju.

Upitan kako ovo objašnjava Pogačar odgovara da veruje da je dobar deo jutjubera u legalnim tokovima poslovanja.

– Ako je bilo ko od njih imao veće prihode ušao je u legalne tokove poslovanja ili kao paušalac ili je osnovao d. o. o. Ukoliko to nisu uradili u ozbiljnom su prekršaju. Kada govorimo o frilenserima ne govorimo o milionerima, već o ljudima koji na internetu zarađuju mesečno 300 do 400 dolara – naglašava Pogačar.

Ovih dana su se čuli predlozi da bi za frilensere ubuduće trebalo uvesti progresivne poreske stope i da prihode do određenog iznosa ne bi trebalo oporezivati.

Milica Bisić, poreski stručnjak i profesorka na FEFA fakultetu, kaže da se ne može samo za jednu kategoriju obveznika uvoditi skala, a za drugu ne. Ona smatra da nije rešenje da se za nekoga ko nije plaćao porez sve vreme, a trebalo je, uvede neko posebno oporezivanje. Kako bi se nazvala ta poreska osnovica, pita ona. To su prihodi, koji su ostvareni samostalnom delatnošću.

– Ta samostalna delatnost ne mora da bude registrovana i to nije prekršaj što se tiče načina na koji su obavljali delatnost. Ali ne može se samo za tu vrstu samostalne delatnosti izmišljati neki poseban način oporezivanja. Ako se pokušava da se menja poreski sistem onda mora da se vodi računa o tome kako će to uticati i na druge obveznike. Ne može njima sada 200 evra mesečno da se ne oporezuje, a da se zaposlenom u preduzeću oporezuje manji iznos . Neoporezivi iznos zarade u Srbiji je 16.300 dinara. Ne bi to bilo ispravno sa stanovišta pravednosti poreske politike da oni koji jednako zarađuju budu nejednako oporezovani – smatra Bisićeva.

To što se Poreska uprava tek probudila ne opravdava obveznike da ne plate porez. Naša sagovornica objašnjava da u poreskom sistemu postoji mogućnost da se traži odlaganje plaćanja poreza. Ali ono ne postoji za ovako masovnu situaciju jer podrazumeva da određeni poreski obveznik u nekom trenutku nije mogao da odvoji taj iznos koji treba da plati i da je podneo zahtev za odloženo plaćanje.

– Ono što bi možda moglo da bude rešenje za ovu konkretnu situaciju jeste da se definiše odgovarajući postupak reprograma. Odnosno, za dve godine da se definiše odloženo plaćanje i za te dve godine ide kamata za to odlaganje. Ukoliko se uzme u obzir da pet godina nisu plaćali porez, da bi im se produžio rok moguće je napraviti novi okvir koji bi im olakšao plaćanje. Dakle, moglo bi da se razmotri povoljnije plaćanje nego što predviđa postojeći sistem. Sama situacija ih je podsetila da treba da plaćaju porez, a nije ideja da se oni ekonomski unište – navodi Bisićeva.

Komеntari96
f77a7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Пензионер Цака
Док су пензионерима пензије биле умањене,ради спашавања економије,фриленсери су ''заборављали'' своје пореске обавезећНеспорим и кривицу пореске управе да их на обавезе потсећа.Кривицу једних и других треба утврдити...Можда овај коментар мало ''касни'' али се надам да ће бити објављен...
Марко О.
Порески обвезник,као грађанин, сам подности пореску пријаву и сам се ослобађа од пореза. Пошто је забрањено законом двоструко опорезивање, грађанин мора да има код себе потврду од стране државе да је код њих плаћен порез ако је то НЕТО приход и на својој пријави изразити износ којим се ослобађа од пореза. Ако не набавите потврду,то је БРУТО износ и на то иде плаћање свих пореза на приходе - зависи од страног послодавца и уговорног односа. Самопријављивањем порезницима, ослобађате се од казни.
Зоран
У недостатку радних места, људи се сналазе како знају и умеју, обезбеђују егзистенцију и себи и својим породицама, и место да држава то подржи, да организује едукације и саветовалишта како и други исто то да ураде и како да све то организују као озбиљан бизнис и да уђу у порески систем, држава незаинтересовано ћути и после пет година почиње да их третира као криминалце... Људе који доносе чист девизни прилив на наше тржиште!? То није нормално. Озбиљне државе то не раде тако.
Боривоје Банковић
Да резимирамо: 1. Држава је скоро 20 година толерисала неплаћање пореза. 2. Тиме је 100.000 грађана криминализовано, поједнако кривицом државе као и својом. 3. Настао је огроман, реално ненаплатив порески дуг. Е, сад... Мене као грађанина који није лично погођен овиме занима ко ће одговарати за све то. Јер у иоле нормалној држави министар финансија не би тврдио да је ово "леп гест" већ би поднео оставку због штете државном буџету веће од милијарду евра, а сви његови претходници би одговарали.
Марко О.
Порези застаревају после 5 година, АКО за претходних 5 година порезници нису предузели ни једну радњу ради наплате. Али ПИО (пензијско инвалидско осигурање) НИКАДА не застарева и обвезник је дужан да га измири, на пример, за свих 20 година. Самопријављивањем се избегавају казне и одговорност, док је порески сам дужан да себи обрачуна порез и себе ослободи ако иам потврду стране државе о већ плаћеном порезу у иностранству. Ко има радни однос у Србији, преко тога плаћа ПИО и здравствствено.
Боривоје Банковић
Након што сам јуче написао ово, данас сам видео једно такво решење где се обвезнику потражује око 400.000 динара за протеклих пет година са обавезом да сам обрачуна камате. Поред пореза, ПУ би волела да наплати и 25,5% доприноса, али се ограђује и каже да није могуће уписати стаж по уплаћеним доприносима. Иако чврсто верујем да порез мора да се плаћа, ја бих то терао до Стразбура, а ту видим и основ за уставну жалбу. Још једна одлука преломљена преко колена која ће се обити грађанима о главу.
Напредно, нема шта
Ја сам предузетник регистрован у централној београдској општини. Порези доприноси и остали трошкови су ми преко 50.000 динара месечно. Радим само са странцима и претежно наплаћујем преко фирме, међутим има послова које могу да наплаћујем само преко личног рачуна јер платформе преко којих радим не дају другу могућност. Сада сам у дубиози јер је држава ћутала 20 година па се сад сетила да наплати задњих 5 година. Кад изађем са робије идем да мотам каблове. Више се исплати у ово наше златно доба.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja