Uređenje porte Hrama Svetog Save, postavljanje mermernih ploča umesto popucalih granitnih, započeto je pre dva meseca i trebalo bi da bude okončano do kraja godine. Ali, to ne znači da će cela prva faza obnove Svetosavskog platoa, koja predviđa i sadnju hrastova po obodu između severnog i južnog ulaza u najveći hram na Balkanu, i postavljanje kamene klupe na obodu kruga, biti završeno u tom vremenskom roku.

Marko Stojčić, glavni gradski urbanista, kaže da bi tačka na prvu fazu mogla da se stavi najkasnije početkom sledeće godine i da kraj tog posla zavisi od vremenskih uslova.

– Prva faza podrazumeva popločavanje oko 8.000 kvadratnih metara površine porte crkve i zahteva dosta betonskih radova koji ne mogu da se izvode po snegu i hladnom vremenu – ističe Stojčić.

Javnost ne može da se otme utisku da vremenski uslovi sve češće diktiraju završetak brojnih projekata u prestonici, uključujući i ovaj, posebno ako se zna da je rečeno da će prva faza biti gotova do kraja 2020.  

Sledeća etapa uređenja tog javnog prostora od oko 40.000 kvadratnih metara, dodaje Stojčić, trebalo bi da počne na proleće 2021. i da plato bude završen do kraja te godine, najkasnije početkom 2022. To znači da, ako svi radovi u Hramu budu okončani u naredna dva meseca, prostor između njega i Bulevara oslobođenja ostaće gradilište još najmanje godinu dana.

Svetosavski plato sređuje se prema projektu arhitekata akademika Branislava Mitrovića i Dejana Miljkovića, a ideje koje su oni predložili za oplemenjavanje te lokacije, koja se duže od veka planira, projektuje i preprojektuje, izabrala je Srpska pravoslavna crkva. Ona finansira prvu fazu projekta, ističe Stojčić, a ko će sve ostale – biće poznato takođe sledeće godine.

Prema projektu arhitekata koje je crkva angažovala direktno, bez organizovanja konkursa, da sačine idejno rešenje za rekonstrukciju Svetosavskog platoa, sa njegove leve strane naspram zdanja Narodne biblioteke biće šuma sa dečjim igralištem, a između nje i biblioteke centralna pešačka staza koja će otvoriti nove vizure na crkvu. Ispred nje će biti znatno više mesta za vernike nego do sada. Postojeća fontana biće uklonjena, a nova neće biti klasičan vodoskok. Obnovom tog dela Vračara predviđena je i gradnja novog objekta – zgrade Patrijaršije u nastavku postojećeg Parohijskog doma uz Katanićevu ulicu.

Ovakvo rešenje dvojca Mitrović–Miljković izazvalo je negodovanje dela javnosti. Tako su, na primer, njihove kolege okupljene oko Asocijacije srpskih arhitekata u junu uputile pismo brojnim institucijama poput Sinoda Srpske pravoslavne crkve i predsednika Srbije sa predlogom da se odustane od realizacije projekta „šume”. Jer, on je, kako su naveli, neprimeren prostoru ispred Hrama i pretvorio bi duhovno sedište u profani prostor gradskog parka, duboko degradirajući njegov istorijski, simbolički i društveni značaj.

Akademik Branislav Mitrović kaže za naš list da ga kritike ne iznenađuju, ali da veruje u projekat, da su on i Miljković radili najbolje što mogu i da se nada da će na kraju i građani biti zadovoljni.  

– Na Svetosavskom platou biće više zelenila nego sada, sačuvaćemo postojeće drveće, osmislili smo toliko detalja koji će dati smisao takvoj jednoj izuzetno važnoj ambijentalnoj celini kao što je to Svetosavski plato – ističe Mitrović.