U Politici od 28. oktobra 2020. godine, novinarka Višnja Aranđelović (istovremeno i članica REM-a), iznela je ponovo neistinu da se neverodostojno predstavljam u ime Uneska, a da Unesko katedra za bioetiku u Srbiji ne postoji. Ja sam se uvek verodostojno predstavljao, ne u ime Uneska, već u ime Uprave za Evropu Unesko katedre za bioetiku (čiji sam šef), a o čemu je Svetska Unesko katedra za bioetiku sa sedištem na Univerzitetu u Haifi (Izrael) izdala i zvaničnu pismenu potvrdu. Ta potvrda je dostavljena pomenutoj novinarki, pre objavljivanja njenog prvog teksta o meni na naslovnoj strani „Politike” od 13. avgusta 2020. godine (sa mojim imenom i prezimenom u naslovu najupadljivijeg teksta u vrhu naslovnice). Novinari, uključujući V. Aranđelović, takođe su u posedu potvrde Univerziteta u Beogradu (s potpisom bivšeg rektora, prof. dr Vladimira Bumbaširevića) da je taj Univerzitet sedište Unesko katedre za bioetiku za Srbiju. Prema tome, ta katedra postoji i pomenutoj novinarki je to veoma dobro poznato. Osim toga, na nizu zvaničnih sajtova Unesko katedre za bioetiku, navodi se da sam šef Uprave za Evropu Unesko katedre za bioetiku, kao i šef Unesko katedre za Srbiju za bioetiku (na primer: http://www.unesco-chair-bioethics.org/?page_id=12 (pri dnu strane); https://ed-unesco-bioethics.org/). I to nije sve. Potpisnik pisma iz Uneska u Parizu na koje se „Politika” poziva, nakon što sam mu objasnio o kojim Unesko katedrama je reč, napisao mi je izvinjavajući mejl u kojem je napisao da je jasno da sam postupao „pošteno” (in good faith). Rečju, novinarka Višnja Aranđelović uhvaćena je u više navrata u iznošenju flagrantnih laži.

Tim pre čudi što pomenuta novinarka iznova piše tekst u kojem ponavlja laži koje su dokazane i odavno demantovane. Napominjem da je jedina osoba koja je na poslednjoj sednici Saveta za štampu (raspravljajući o mojoj žalbi na tekst u „Politici”) iznela tezu da nisam povezan s Unesko katedrom za bioetiku, koristeći bukvalno identične reči kao predsednik Vučić, naravno uvredljive po mene (zbog čega sam, zajedno s „Politikom”, tužio i Vučića), bila Ljiljana Smajlović. Ne bi me nimalo čudilo da sličan sistem selekcije koji je Višnju Aranđelović ove godine doveo u REM, Ljilju Smajlović vrati na mesto glavnog i odgovornog urednika „Politike”. Toj pretpostavci ide u prilog objavljivanje neverovatnog najnovijeg teksta Višnje Aranđelović – osobe koja je na najočigledniji mogući način uhvaćena u flagrantnom iznošenju laži, što bi joj u bilo kojem uređenom sistemu koji drži do novinarske etike stavilo tačku na novinarsku „karijeru”.

No, da cinizam bude potpun, novinarka Aranđelović, ili pisac teksta koji je ona potpisala, u lako prepoznatljivom stilu sarajevske „novinarske” škole iz osamdesetih godina, sugeriše da se umesto nje, koja je uhvaćena u iznošenju laži, kaznim ja, za koga je dokazano da se verodostojno predstavljam, a što je pomenutoj novinarki odlično poznato. A kazna koju sugeriše je da se više ne pojavljujem u medijima. Veoma brzo se potvrdilo, nažalost, ono što sam izneo u saopštenju od pre nekoliko dana – u ovoj zemlji se u potpunosti i dalje primenjuju politkomesarski principi koje je ova relativno mlada novinarka mogla da nauči samo od „stare škole”. Da ne ostanem nedorečen, ovakvi metodi „novinarskog rada”, i pre 50 godina a i danas, imali su cilj da uruše profesionalni i privatni život kritičara vlasti, time što će konstantno iznositi neistine o njemu i blatiti ga u javnosti, dok ne ode iz zemlje ili dok se sam ne „ugasi”. U mom slučaju će još sačekati da odustanem ili odem – ipak je moja primarna struka etika, a ovakvi tekstovi su dragoceno štivo za neko buduće vreme, kad se budu analizirali svi faktori koji su doveli do urušavanja moralnih vrednosti u društvu.

Da ne ispadne da ne mogu da pohvalim ogroman napor koji je novinarka Aranđelović uložila u pisanje pamfleta protiv mene, javno pohvaljujem naslov koji glasi „Diskreditacija novinarske etike”. Iako je imala druge namere, pomenuta novinarka je tim naslovom dala dodatnu snagu i verodostojnost nečasnim radnjama kojima se do sada služila u pisanju pamfleta protiv mene.
Re­dov­ni pro­fe­sor i na­uč­ni sa­vet­nik na In­sti­tu­tu dru­štve­nih na­u­ka, di­rek­tor Cen­tra za bi­o­e­tič­ke stu­di­je i šef Upra­ve za Evro­pu Une­sko ka­te­dre za bi­o­e­ti­ku