Prosečna osoba potroši 14 dana života čekajući na semaforima, ukazuje nedavno je objavljen podatak. Beogradski pešaci bi verovatno osporili ovaj statistički pokazatelj. Mnogim sugrađanima, s pravom, deluje da im na semaforima, odnosno pešačkim prelazima, prođe znatno više vremena od tih pola meseca. Beograđani koji kao „prevozno sredstvo” pre svega koriste svoja stopala gotovo sigurno bi ocenili da im u čekanju na prelazima prođe dobar deo života.

Gradski oci poslednjih godina deklarativno se zalažu za reorganizaciju saobraćaja u kojoj bi prednost imali upravo pešaci i biciklisti pa tek onda javni prevoz i automobili. Ali u praksi ne deluje da je tako. Na to upućuje i poslednji svež primer ukidanja dva pešačka prelaza na raskrsnici Bulevara despota Stefana i Braće Jugovića i jednog na ulazu u Skadarliju (nedaleko od autobuskog stajališta).

Na mestima gde su donedavno bili ovi pešački prelazi postavljene su ograde, verovatno da pešaci ne bi po navici tuda nastavili da prelaze.

Posle ovakve odluke i poteza nadležnih ubrzo se oglasio Sekretarijat za saobraćaj koji je naveo da „pešački tokovi u ovoj zoni nisu prekinuti već usmereni kako bi se smanjio broj konflikata i povećao nivo bezbednosti posebno semaforizacijom pešačkog prelaza u Bulevaru despota Stefana kod Skadarske ulice”.

– Ukidanje pešačkih prelaza u Bulevaru despota Stefana, Ulici braće Jugovića i u Dečanskoj kod Doma omladine ima za cilj povećanje protočnosti vozila u levom i desnom skretanju na ovim raskrsnicama, a osetno poboljšanje protočnosti već je evidentno za vozila javnog gradskog prevoza u Dečanskoj kod Doma omladine – navode iz sekretarijata dodajući da će oni analizirati i pešačke i tokove vozila i da će preduzimati neophodne mere i izmene režima saobraćaja, ukoliko to bude bilo potrebno.

– Saobraćajni režim, koji je primenjen na potezu od Bulevara despota Stefana do Terazijskog tunela, predstavlja deo rešenja dobijenog na osnovu studije koju je za potrebe ovog sekretarijata izradio Saobraćajni fakultet Univerziteta u Beogradu – dodaje se u saopštenju.

Koliko god nadležni pravdali ovakav potez, pešaci koji svakodnevno prolaze ovom trasom ocenjuju da se ukidanjem nekoliko prelaza pre svega podilazi vozačima automobila.

– Ko misli da je ovo sitnica, nek samo svakog dana čeka da pređe ulicu kod Doma omladine ili nešto niže, na semaforu kod Braće Jugovića, Trga republike i Bulevara despota Stefana. Tu nije reč o tridesetak sekundi čekanja, već minuti i minuti čekanja jer se, naravno, prednost daje automobilima. Zato neka nam ne prodaju priču da se ulice prilagođavaju pešacima – stav je Milice Pavlović, jednog od prolaznika u Braće Jugovića.

I drugi prolaznici u ovom delu grada smatraju da, kada se već ukidaju pešački prelazi, nije u redu da u gradu pričaju kako se saobraćajnice prilagođavaju pre svega pešacima i biciklistima.

– Mislim da na prste mogu da nabrojim semafore u širem centru grada na kojima se ne čeka dugo, odnosno na kojima pešaci imaju prednost. O kakvom to demotivisanju vozača u centru govore, kada je većina raskrsnica i semafora baš njima prilagođena. Ovo što su uradili u Braće Jugovića i okolini je bezobrazluk – ocena je studenta Marka Milojevića koji je vidno bio iznenađen ogradama na mestu doskorašnjih pešačkih prelaza.

Svojevrsnu agoniju za pešake već nekoliko godina, i to od završetka rekonstrukcije, predstavlja Slavija. U zoni ovog trga, posle obnove, pešački prelazi u okolnim ulicama pomereni su dublje, odnosno dalje od raskrsnica sa ovim trgom, što je za pešake u praksi znatno više kruženja i obilaženja oko trga. Na sve to, na prelazima koji su semaforizovani u zoni Slavije pešaci i po više minuta ne mogu da prođu preko zebre jer veoma dugo semafori drže zeleni signal za vozače. Zato i ne čudi što mnogi pešaci tu prelaze na crveno. Poslednjih godina vrlo loše podešeni semafori za pešake, na kojima se čeka i po četiri i pet minuta da bi se prešlo preko zebre, nalaze se i na više tačaka duž Bulevara kralja Aleksandra.