petak, 14.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 30.10.2020. u 08:37

Ni zimsko, ni letnje, nego računanje vremena od pre 1983.

Branko Simonović iz Astronomskog društva „Ruđer Bošković” podseća na dobre strane sistema koje smo nekada imali
(Фото А. Васиљевић)

Sledeće, 2021. godine, zemlje članice Evropske unije i one koje joj se pridružuju, trebalo bi da se opredele za zimsko ili za letnje računanje odnosno čitanje vremena, i to, za stalno, bez promena.

I jedno i drugo ima svojih prednosti i mana, kaže za Tanjug Branko Simonović iz Astronomskog društva „Ruđer Bošković”, koji naglašava da odgovor nije nimalo jednostavan i da su po prirodi, u ovakvim ili sličnim situacijama, prisutne ostrašćenosti prilikom kojih ni jedna ni druga strana ne zastupa stavove imajući u vidu osnovnu suštinu problema – kako radni dan stoji u obdanici, koja se tokom godine menja.

– Zimsko čitanje vremena podrazumeva da ostajemo u svojoj časovnoj zoni. Na taj način sunce dolazi u meridijan ili kako se netačno kaže, u zenit, u podne. Tada sunce postiže najveću visinu. S druge strane, zimsko čitanje vremena, ovakvo kakvo sada imamo, podrazumeva veoma loše iskorišćavanje obdanice, svetlog dela dana. Trajno ostajanje na letnjem vremenu bi imalo u tom pogledu svoje prednosti – navodi Simonović, prenosi Tanjug.

Istovremeno on ukazuje na manu koja bi pratila takvo stanje. Srbija bi se izmestila u časovnu zonu koja je za sat vremena „istočnije” te bi se tako odvojila od srednjoevropskog čitanja vremena u koje spada veći deo Zapadne i Centralne Evrope. Govoreći o zimskom računanju vremena, Branko Simonović takođe upućuje na „neformalnu intervenciju” koja se, kako kaže, desila i zakomplikovala čitavu stvar: promena radnog vremena, podsećajući „da se više ne radi od sedam ili osam ujutro pa do 15 ili 16 časova već od devet do 17, pomereno je čas unapred”.

Upitan za eventualne neujednačenosti u izabranim rešenjima do kojih bi moglo doći kod različitih država, Simonović kaže da mi večito imamo potrebu da se povodimo i priklanjamo tuđim rešenjima.

– Objektivna opasnost će biti ako se povedemo za stanjem ili rešenjem kod onih na koje želimo da se ugledamo, a u međuvremenu se to kod njih promeni, stoga treba izabrati ono što je najbolje za nas. Ako bismo trajno prihvatili letnje čitanje vremena, što bi nas ’prevelo’ u istočnoevropsku zonu, sebe bismo izmestili iz okvira srednjoevropskog vremena kojem, između ostalih, pripada, na primer, Republika Srpska, ali i oni na koje smo prirodno upućeni, okolni region – pojašnjava on i dodaje da bi to proizvodilo implikacije na tržište, ekonomske i kulturne veze... Tu smo, navodi, prirodno vezani, a Srbija pripada rubu srednjoevropske časovne zone.

Prema njegovom mišljenju najbolje je i najpodesnije „treće rešenje” koje je bilo na snazi pre 1983. godine i koje, kako je kazao, nije ni originalno ni posebno.

– Ono podrazumeva zimsko čitanje vremena i trajno ostajanje u srednjoevropskoj časovnoj zoni ali i pomeranje (vraćanje) radnog vremena jedan čas unazad kao što je nekad bilo. Tako bismo povoljnije iskoristili obdanicu kao kada bi na snazi bilo letnje čitanje vremena – podseća Simonović.

Tom intervencijom ne bismo menjali vreme „u smislu da ustajemo ranije kako se može pomisliti”.

– Ono bi bilo identično letnjem stanju. S tim što bismo samo imenovali čas na pravi način. Sedam sati bi bilo sedam, a ne osam. To rešenje ispravlja mane zimskog računanja vremena u pogledu lošeg iskorišćavanja obdanice, kao i letnjeg računanja vremena u pogledu izmeštanja iz osnovne časovne zone kojoj pripadamo –zaključuje Simonović.

Da li će zaista EU ostati pri tome da primeni preporuke u vezi sa ukidanjem ukaznog vremena ili će se nešto promeniti s obzirom na prilike sa kovidom 19, za Simonovića ostaje otvoreno pitanje.

Komеntari39
d22a2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Киза
Ствар је једноставна и ако буде имало добре воље остаћемо на овој тренутној сатници! Замислите ужас који би настао кад би усвојили "летње" време! У три зимска месеца (12. 01. и 02.) у 8 ујутру био би мркли мрак! То већ није нормално! Најбоље решење је садашња сатница и ев. померање почетка рада за пола сата лети! ЕУ је ову одлуку донела управо због тога што су истраживања показала да су економски ефекти летњег времена мали или никакви али се зато здравље запослених погоршало! Само кажем...
Gordan Lukin
Promena vremena u proleće i jesen utiče na preosetljive ljude vrlo loše, po sedam dana treba da se priviknu, što će reći 14 dana u godini. Promenu svakako treba ukinuti i vratiti na zimsko. Mislim da su želeli da dan bude duži leti kada zbog trgovine i ekonomskih razloga.
Zone Zamfirova
Bugarska je u toj zoni, a ona je clanica EU. Imaju cirilicno pismo takodje. Da ne nabrajam ostale slicnosti.
klut
Prica o pomeranju vremena potice iz perioda oko 1900 godine, kada se nije moglo obezbediti normalno i zdravo osvetljenje za zdrave uslove, a poljski radovi mogli su biti obavljani samo u toku dana. Na savremenim drzavama je da obezbede kvalitetan javan prevoz i uslove rada a ne da problem zdravog zivota svode na to da li ce se gledati sat manje ili vise. Nas mir, san i koncentraciju u Beogradu unistava neobuzdana buka privatnika, a ne pomeranje ili nepomeranje vremena.
Bili
Nije u svakom mestu u isto vreme sunce u zenitu. Kad je u Negotinu već svanulo u Loznici je mrak, tako da neće svima biti isto koje god vreme da izaberemo. Inače u vreme kraljevine u 19.veku Srbija je bili u zoni sa Grčkom, tako da je prvobitno računanje vremena kod nas bilo sadašnje letnje vreme.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja