sreda, 25.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 29.10.2020. u 19:48 Biljana Lijeskić

„Evgenije Onjegin” ‒ omaž Lidiji Pilipenko

Kad izađe na scenu umetni je Bog i tu je tačka, govorila je velika umetnica
Лидија Пилипенко, примабалерина и кореограф (Фото: из архиве НП

Puškin je moja velika slabost. U „Evgeniju Onjeginu” je imao jednostavnu misao, a to je da ljudi zaista mogu da žive na mnogo različitih načina. Moj balet „Evgenije Onjegin” govori o ljubavi i kakva ona može biti. U životu postoje pravila, neko ih sledi, a neko ne. U nekim svetskim koreografijama „Onjegin” je površnije prikazan, kao surova i bahata ličnost.

Ipak, ja sam pronašla u sebi ljubav za svaki od likova u ovoj priči i bez osude ih donosim na scenu, rekla je Lidija Pilipenko, primabalerina i koreograf u poslednjem intervjuu za „Politiku”, uoči beogradske premijere baleta „Evgenije Onjegin”, na muziku Čajkovskog, 23. decembra 2017. koji je potpisala kao koreograf, libretista i reditelj.

U znak sećanja na Lidiju Pilipenko (8. februar 1938 ‒ 3. jul 2020), sinoć je izveden upravo ovaj, poslednji njen „Evgenije Onjegin” na sceni prestoničkog Narodnog pozorišta.

Pre tri godine na ugovoreni intervju za „Politiku” u salonu nacionalnog teatra Lidija Pilipenko, tada već u godinama i narušenog zdravlja, došla je sa drhtavim rukama i glasom, ali sa sjajem u oku. Bila je zadovoljna što ima priliku da ponovo stvara i to po remek delima Puškina i Čajkovskog. Detaljno je objašnjavala kako je zamislila svaki od likova u ovom baletu. Potom je govorila o svojim počecima:

‒ Prvo što sam odigrala bio je mali solo u baletu „Silfide” koji sam dobila zahvaljujući Dimitriju Parliću. Posle su se nizale role u klasičnim i savremenim baletima. „Banović Strahinja” Zorana Erića bio je prvi moj balet i tada sam još igrala aktivno. Tako je sve krenulo. Drugi je takođe njegov „Jelisaveta”, izdvojila bih „Darinkin dar” Zorana Hristića, pa mjuzikl „Priča o konju” koji je doživeo veliki uspeh. Potom sam veoma volela „Samsona i Dalilu”, Malerovu „Drugu simfoniju”, tu su i „Šeherezada”, „Večiti mladoženja”, „Kavez”, „Pesnik Čajkovski”, „Nečista krv”, „Dama sa kamelijama”.

Lidija Pilipenko je svojom velikom karijerom pisala istoriju beogradskog baleta nizom uloga iz gvozdenog repertoara, ali i savremenim ostvarenjima. Kompozitor Zoran Hristić govorio je da je Lidija njegovom delu „Darinkin dar” dala nov kvalitet, a ona se prisetila te predstave ovako:

‒ Saznajem da igram Darinku, reč je o istinitom događaju koji govori o ženi koja je morala da žrtvuje svoju decu. Igrala sam je više od stotinu puta i posle spuštanja zavese su mi žene u suzama prilazile. Darinka mi je donela uspeh u svakom pogledu, igrala sam je i pred Sofijom Loren, ali sam teško nosila njenu tragičnost.

U dva navrata Lidija Pilipenko je bila direktor Baleta u Narodnom pozorištu, a u to vreme bio joj je potreban natčovečanski napor da se izbori s nedaćama, radom u vreme bombardovanja, ali i sa sujetama i zavišću, o čemu je svedočila:

‒ Mogu relaksirano da govorim o periodima kad sam bila direktor baleta (od 1991. do 1993. i do 1997. do 2000. godine). Jedini razlog zbog kog sam to prihvatila bio je da sa svojim iskustvom pomognem. S obzirom na tadašnju situaciju, imali smo dobre predstave koje su mogle da odu u svet. Ali nemilosrdan je bio kavez u kome smo se nalazili (sankcije). Sačuvala sam balet u tom periodu. Ponosim se i Parlićevim „Labudovim jezerom” koje je tada postavljeno, jer ono brine o mladim generacijama. Ipak, životno me ispunjava koreografija i nju stavljam ispred karijere primabalerine. Balet je jedna od najtežih umetnosti.

I na Istoku i na Zapadu o igračima se brine. Nebriga može doslovno da izbriše baletsku umetnost (kod nas se igra do 50. godine života). A mi nismo čuvarni i to je velika greška, zna se čija. Ipak, ne možete jednog umetnika koji je veliki da uništite ako on to ne dozvoljava. Kad izađe na scenu umetnik je Bog i tu je tačka! Pandan tome je vlast koja je dužna da brine o bogovima (umetnicima), a događa joj se da bude zaboravna! A ko ostaje zapisan u enciklopedijama i u istoriji jednog naroda?

 

Komentari1
a1664
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

zoran stokic
Lidija Pilipenko je svoje ideale ostvarila! Naši životi (svakog od nas) - naša stvarnost, naš etos - se "uvećava" (dostižemo sreću, zdovoljstvo) kroz traganje za idealima; ali da ne bude zabune (naši) ideali moraju biti "realni" (ostvarivi); ako nisu ostvarivi upadamo u stres, nezadovoljstvo, ljubomoru, mržnju, bolest.... Kao što je to kazao Leonardo da Vinči: "Neka onaj koji ne može da dobije ono što želi, želi ono što može da dobije"!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja