sreda, 02.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 28.10.2020. u 21:21 Katarina Đorđević

Polovina roditelja u Srbiji batinama „vaspitava” decu

Одрастају уз корону, неки и без љубави ближњих (Фото Н. Марјановић)

Gotovo polovina roditelja u Srbiji i dalje veruje da je „batina iz raja izašla” i primenjuje takozvano nasilno disciplinovanje mališana, dok je u romskim naseljima stanje još gore jer tamo, nažalost, čak 67 odsto očeva i majki fizički kažnjava svoju decu. Dečji dodatak prima svako treće dete u Srbiji – najmanji procenat mališana koji dobijaju socijalnu pomoć živi u Beogradu, dok u romskim naseljima čak 77 odsto dece dobija finansijsku pomoć države. Deca iz najsiromašnijih i od okruženja najisključenijih porodica zaostaju za svojim vršnjacima u zdravstvenom pogledu, učenju i pristupu digitalnim sadržajima.

Srbija jeste ostvarila napredak u nekoliko ključnih oblasti za razvoj deteta, kao što su pohađanje predškolskog obrazovanja i dojenje isključivo majčinim mlekom, ali i dalje zabrinjava broj dečjih brakova i fizičko disciplinovanje dece, govore podaci iz najnovijeg šestog Istraživanja o višestrukim pokazateljima položaja žena i deca u Srbiji (MIKS 6), koje je urađeno u saradnji Unicefa, Republičkog zavoda za statistiku, Populacionog fonda Ujedinjenih nacija i delegacije Evropske unije u Srbiji.

Kako je na jučerašnjoj konferenciji za novinare istakao Miladin Kovačević, direktor Republičkog zavoda za statistiku, MIKS istraživanje se radi na svakih pet godina i predstavlja najsveobuhvatniji izvor podataka o položaju žena i dece u našoj zemlji. Šesto istraživanje rađeno je u periodu od septembra do decembra prošle godine i obuhvata dve studije – jedna je rađena na reprezentativnom uzorku od 8.100 domaćinstava iz opšte populacije, a druga na uzorku od 1.934 domaćinstva u romskim naseljima.

– Srbija je prešla dug put u prevazilaženju nejednakosti. Većina dece ostvaruje svoja prava sveobuhvatnim širenjem socijalnih usluga. Pitanje kako doći do najugroženije i najisključenije dece često predstavlja najveći izazov, ali i najvažniji korak na tom putu. Najveća vrednost MIKS-a je u tome što u petogodišnjem intervalu prati procese i identifikuje trendove, kako negativne, tako i pozitivne. Vlada, privreda i civilno društvo sada imaju jasnu sliku gde je potrebno usmeriti delovanje da bi se raniji uspesi iskoristili kao osnova za dalji napredak i povećala ulaganja sa ciljem smanjenja nejednakosti – mišljenja je Dejana Kostadinova, direktorka Unicefa u Srbiji.

Podaci izvedeni iz najnovijeg Unicefovog istraživanja govore da najveći napredak u romskoj zajednici predstavlja činjenica da je smanjena smrtnost odojčadi i dece do pete godine života, a udeo dece koja su obuhvaćena obaveznom vakcinacijom porastao je sa 44 odsto, koliko je bio 2014. godine, na 63 procenta. Ohrabruje podatak da je u prethodnih pet godina praktično dupliran broj romskih devojčica koje pohađaju srednju školu – sa 15 na 29 odsto. Međutim, srednju školu pohađa svega 28 odsto romske dece tog uzrasta – 15 odsto njih je i dalje u osnovnoj školi, dok 57 procenata romskih tinejdžera uopšte ne ide u školu. Broj dečjih brakova je i dalje visok, više od polovine žena u romskim naseljima starosti od 20 do 24 godine stupa u brak pre punoletstva, a 16 odsto njih i pre 15 godine života. Zabrinjava i visok procenat roditelja koji vaspitavaju svoju decu uz pomoć nasilnih metoda.

Autori istraživanja o višestrukim pokazateljima položaja žena i dece u Srbiji konstatuju da je u opštoj populaciji došlo do značajnog porasta majki koje bebe hrane isključivo svojim mlekom. Naime, u 2019. godini četvrtina dece uzrasta do pet godina bila je isključivo dojena, dok je pre pet godina ta stopa bila samo 13 odsto. U romskim naseljima, međutim, samo osam procenata beba je hranjeno isključivo majčinim mlekom. Stopa imunizacije dece u opštoj populaciji ostala je gotovo ista kao i pre pet godina i iznosi 80 odsto.

Đaci koji žive u najsiromašnijim domaćinstvima kod kuće imaju neuporedivo manje knjiga nego njihovi vršnjaci. Samo polovina najsiromašnije dece kod kuće ima tri knjige ili više, a samo jedno od petoro najsiromašnijih mališana ima računar ili tablet, u poređenju sa 97 odsto dece iz bogatijih porodica.

Jedna od najvećih razlika između žena u opštoj populaciji i žena u romskim naseljima je broj dece – dok stopa fertiliteta u opštoj populaciji iznosi svega 1,6 procenata, prosečna Romkinja rađa 3,5 dece. Najveći broj žena u Srbiji rađa između 30. i 34. godine, dok žene u romskim naseljima u porodilište ulaze celu deceniju ranije – između 20. i 24. godine.

Komentari52
20bb3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Predrag Klincov
Protiv batina sam. Jednom sam udario dete po pantalonicama šakom i krivomi je. Držati se principa ne nasilja. Ljubav i poštovanje.
dragos
Нулта толеранција! Педагошка ћушка је злочин против човечности. Када моје трогодишње дете по пети пут покушава да гурне прст у штекер а кад му ја после 4-тог објашњавања и указивања на опасност ударим ћушку по задњици ја сам ЗЛОЧИНАЦ и следи ми центар за социјални рад, одузимање детета, укидање родитељског права..... Законе на ту тему намећу НВО, ЛГБТ удружења и разне организације у којима је мањак родитеља. Наше друштво се дефинитивно одрекло здравог разума те се не треба чудити како нам иде!
Дрић
Пресука сам 50 година. Мајка и отац ме никад нису тукли. Ама баш никад. Жао ми је и мислим да су то требали урадити безброј пута. Ваљда бих нешто позитивније урадио у животу од овога што сам урадио сам без батина.
Milan pcelar
Da su srbski novinari dobijali batine kao deca, ne bi nam novinarstvo ovako izgledalo !!
Мома
Очигледно да батине заговарају они који их никада нису добијали. Ја сам један од оних који и је добијао и зато сам против. Не да нисам захвалан већ осуђујем своје родитеље због себичности недостатка родитељске љубави који никада нисам осетио. Не да нисам постао бољи већ мислим да сам много мање успешан него што бих био. Данас имам 65 година и још увек ме то боли и ствара психичке проблеме. Писцу текста свака подршка.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja