petak, 04.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 28.10.2020. u 20:09 Vojislav Lalić

Turska preti Grčkoj, Kipru i Egiptu

Ankara poziva Evropsku uniju da bude fer u sadašnjem sporu u Mediteranu, dok EU ne isključuje mogućnost da joj uvede sankcije
Турски брод за бушење нафте и гаса у близини Анталије (Фото АП/Burhan Ozbilici)

U istočnom Sredozemlju ništa novo: Turska je odlučila da produži istraživanja nafte i gasa u spornim vodama, nedaleko od grčkog ostrva Rodos. Tamo se već nalazi brod „Oruč reis” i za sada neće biti vraćen u zemlju, kao što se to najavljivalo, otkrivaju lokalni mediji. Zemlje u regionu to doživljavaju kao novu provokaciju Ankare.

Na sastanku u Nikoziji, lideri Egipta, Republike Kipar i Grčke – predsednici Abdel Fatah el Sisi i Nikos Anastasijadis i premijer Kirijakos Micotakis – usvojili su deklaraciju u kojoj optužuju Ankaru da u Mediteranu krši međunarodno pravo.

„Mi pozivamo Tursku da prekine provokativne akcije i da s Republikom Kipar za pregovaračkim stolom razgraniči pomorske zone”, naveli su oni.

„Te optužbe su neosnovane. Mi ćemo nastaviti odlučno da štitimo naša prava i prava kiparskih Turaka. Te zemlje moraju da se oslobode maksimalističkih zahteva i neprijateljskih stavova prema Turskoj”, rečeno je u MIP u Ankari, koja insistira da u pregovorima učestvuje „država” koju su na severu podeljenog ostrva proglasili tamošnji Turci.

U Atini su u mobilnom stanju, dok u Briselu i Vašingtonu govore o „provokaciji Ankare” i ozbiljnoj eskalaciji napetosti između dve susedne, na papiru savezničke zemlje, članice NATO-a.

„Jednostrani potezi Turske su za žaljenje”, rečeno je na nedavnom samitu zemalja Evropske unije, koje su pozvale Ankaru da „povuče brod kako bi se smanjile tenzije u Mediteranu”. Više zemalja, pre svega Grčka i Republika Kipar, traže da se Ankari uvedu sankcije, ali taj predlog zasad nije prihvaćen, pošto se u Briselu očigledno strahuje da bi to moglo da izazove potrese na strateški važnom jugoistočnom krilu NATO-a, gde Turska ima značajnu ulogu. Kriza u Mediteranu ponovo će se naći na dnevnom redu samita 27 zemalja EU koji se održava u decembru, najavio je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel. Ukoliko se Turska u međuvremenu ne povuče iz spornih voda, tada će se, kako se najavljuje, razgovarati i o uvođenju konkretnih sankcija Ankari.

Na optužbe Atine i Nikozije u Ankari otvoreno prete: „Daćemo Grcima odgovor kakav zaslužuju”, izjavio je nedavno predsednik Redžep Tajip Erdogan, ali nije otkrio šta bi to u praksi moglo da znači. U Turskoj prete da će i EU dobiti „adekvatan odgovor” ukoliko podlegne pritiscima Atine i uvede sankcije.

„Pozivamo Evropsku uniju da bude fer u ovom sporu. U krajnjoj liniji, EU nije mehanizam koji odlučuje o tome ko je u pravu, a ko nije”, ističu u Ankari.

U Stejt departmentu su „snažno osudili” ponovno slanje turskog broda u sporne vode, jer je to povećalo napetost u Sredozemlju. Vašington je pozvao Ankaru da „prekine provokacije” i da odmah sedne za pregovarački sto s Grcima. U Atini i Nikoziji se nadaju da bi Bela kuća posle predstojećih izbora mogla da odigra presudnu ulogu u rešavanju krize u Mediteranu, kao što je to dva puta uradila u nedavnoj prošlosti.

Grčka i Republika Kipar godinama ne mogu da postignu dogovor s Turskom o pomorskom razgraničenju u istočnom Mediteranu. Taj spor se zaoštrio posle otkrića da se ispod tog mora kriju ogromne rezerve nafte i gasa, najveće koje su u poslednje vreme otkrivene u tom delu sveta. U Ankari smatraju da to prirodno bogatstvo pripada i turskoj manjini koja je na severu podeljenog Kipra proglasila svoju državu, koju dosad niko nije priznao. Turska ratna mornarica već duže vreme ne dozvoljava vladi u Nikoziji da obavlja podvodna istraživanja u svojoj ekonomskoj zoni, iako je Republika Kipar punopravni član EU i UN.

Polazišta dve strane su zasad nepomirljiva. Turska je za povlačenje graničnih linija ekonomskih zona od kopna do kopna, dok u Atini smatraju da se pri tome ne mogu mimoići ni velika grčka ostrva u Mediteranu. Dve strane imaju oprečne stavove i kad je reč o širini teritorijalnih voda oko ostrva: Grčka je za dvanaest, a Ankara za šest nautičkih milja. To izaziva spor i oko širine vazdušnog prostora.

Turska je u Sredozemlju krajem prošle godine povukla još jedan izazivački potez: iscrtala je pomorske granice s vladom u Tripoliju, koja kontroliše samo zapadni deo podeljene Libije. Ona je pritom zaobišla Krit i druga grčka ostrva kao da ne postoje. To je izazvalo kritike, ne samo u Atini, nego i u Nikoziji, Kairu i Tel Avivu, prestonicama zemalja koje takođe polažu pravo na to energetsko bogatstvo.

Komentari9
d7c25
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Draskone
Erdoganov balon se previše naduo. Dvadeset i kusur miliona turskih Kurda samo vreba trenutak. U svađi su i sa EU i sa SAD i sa bar još pet zemalja u bluskom okruženju. A gospodin Erdogan, koji izgleda kad prođe pored ogledala vidi budućeg sultana igra riskantnu igru.
Дипломирани политиколог
Постоји ли једна земља у окружењу са којом се Ердоган до сада није посвађао, односно не посвађао, него довео односе малтене у предратно стање?
Jugoslav
EU koja se iscrpljuje u unutrasnjim podelama i obracunima sa Rusijom ovog puta tesko bi mogla da yaustavi Turke.Zato je Erdogan ucenjuje.Dovoljno je samo da pusti tri miliona gladnih izbeglica.
M.Oraovcanin
Gde su sada UN, sta radi NATO da ne govorim o Evropskoj uniji. Medjunarodna zajednica je nemocna i velike sile,a Turska to jeste, rade sto hoce.
zmago
Tako su i Nemackoj popustali od 1932g. Pa napravi haos u svetu.Turaka ima vise nego nemaca.Oni mogu da naprave vecu stetu nego nemci u oba rata.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja