četvrtak, 03.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 28.10.2020. u 10:21 Gordana Krajačić

Burni pasaži i hitri prsti

Na devetom Beogradskom „Šopenfestu” najveći utisak ostavile su dve mlade pijanistikinje Iva Vuković i Anđela Dinić, još studentkinje
Ива Вуковић и Анђела Динић (Фото Шопен фест)

U dve večeri Beogradskog „Šopenfesta”, devetog po redu, čulo se petoro umetnika, prvog dana u Skupštini grada, a drugog u Kolarčevoj zadužbini. Direktorka festivala Milenija Reljić podsetila je prisutne da se u prethodnih osam godina čulo više od pet stotina mladih izvođača i tridesetak renomiranih pijanista na ovom festivalu, a publici se obratio na tečnom srpskom jeziku i novi i mladi ambasador Poljske u našem gradu, Rafael Perl.

Najveći umetnički utisak ostavile su dve mlade piijanistkinje, još studentkinje Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu, Iva Vuković i Anđela Dinić.

Dvadesetogodišnja Iva Vuković iz klase izvanrednog pijaniste Aleksandra Serdara, koja je prošle godine s pravom proglašena za najuspešnijeg studenta u prethodnoj školskoj godini, imala je, kao i svi učesnici festivala, jedno od Šopenovih dela; bila je to obimna Fantazija u ef-molu opus 49, sa burnim pasažima duž čitave klavijature i uz moćnu akordiku, ali i veoma rečit piano, na čemu je uvek i sam insistirao na svojim resitalima i njen veliki učitelj, maestro Serdar.

Predstavila je i Hinesterine Tri argentinske igre opus 2, koje vrlo retko možemo da čujemo kod nas (imale su ih na repertoaru pijanistkinje Nevena Popović i Alisa Bešević), gde su njeni izvanredno hitri prsti sa glisandima kroz koje se ipak provukao južnoamerički ritam – došli do izražaja.

Težište njenog programa bilo je u Betovenovoj Valdštajn sonati u Ce-duru opus 53 u koju je uronila psihološki rafinirano, sledeći i njen poetski fracuski naziv – „Aurora” i sama ozarivši maštovite teme početnih stavova, ali i jasno osmišljavajući tipično Betovenovu akcentuaciju i niz drugih rečitih detalja.

Ivanina koleginica sa Fakulteta muzičke umetnosti Anđela Dinić bila je đak generacije u Muzičkoj školi „Stanković” i sada je sa svojih tek devetnaest godina najmlađi student u svojoj, četvrtoj godini.

U klasi je takođe izvrsne profesorke Lidije Stanković. Anđela je donela jedno zaista anđeosko predstavljanje Mocartove Sonate u Ef-duru KV 332 u kojoj je veliki poznavalac njegovih partitura Alfred Ajnštajn našao sličnosti sa sonatama Johana Kristijana Baha, a Anđela ju je interpretirala dinamički nežno i uz sublimisanu pedalizaciju, sa penušavim trilerima u laganom stavu i nezadrživim tonskim bujicama u finalu.

Dala je i potpuno bajkovito uranjanje u jedan od stavova svite iz baleta „Krcko Oraščić” i u dramatično rasutim oktavama Šopenovog Trećeg Skerca u cis-molu opus 39.

Iz Sjedinjenih Američkih Država u svoj rodni grad došao je pijanista Marko Stuparević zajedno sa violončelistkinjom Kajlom Herman, te sam očekivala da ćemo čuti retko izvođenu jedinu Šopenovu čelo-sonatu u ge-molu opus 65, ali oni su interpretirali njegove dve spore etide u transkripciji Aleksandra Glazunova, koje su uključile duga pevljiva legata gudačkog instrumenta.

Marko je došao sa bizarnim programom koji je uključio Prelid i Nokturno za levu ruku i Petu sonatu u Fis-duru opus 53 Aleksandra Skrjabina i „Ostrvo radosti” Kloda Debisija u kome se nije osetila eksplozija strasti najsrećnijih trenutaka koje je kompozitor pretočio u note opisujući ljubavne trenutke sa voljenom ženom.

Iz Šopenovog opusa odabrao je prve dve balade – prvu je List okarakterisao kao „odiseju duha”, Šuman ju je smatrao genijalnom, a Alfred Korto je pohvalio njenu „raskoš harmonije i rafiniranost jezika”. U vrlo skromnom viđenju (zamagljenom i memorijskim ispadcima) ove sjajne osobenosti Šopenove pijanističke palete nisu došle do izražaja.

Ni dvojica pijanista u Kolarčevoj zadužbini nisu ostavila dublji utisak!

Miloš Pavlović, vanredni profesor na Fakultetu muzičke umetnosti, svirao je poetski ali sa mnogo improvizovanih nota koje sigurno ne bi dozvolio svojim studentima ni na časovima, čime je zatamnio čak i divne eho-efekte i treperavost trilera u Skarlatijevim sonatama i napeta odlaganja kadence u početnom stavu Hajdnove Sonate u Es-duru.

Potpuno nedopustivo sasvim je zamaglio sve što se događalo mimo diskanta u Prvoj Šopenovoj etidi, tzv. „Harfenoj” iz opusa 25, a lišio je preciznosti i raskošna arpeđa u obe ruke u poslednjoj etidi iz ovog opusa.

Za razliku od njega Neven Šobajić svira precizno, odmereno, pokazujući da do detalja poznaje svaki motiv (a i predaje na Univerzitetu u Bijeljini čitav niz predmeta – klavir, istoriju, teoriju pijanizma, poznavanje literature i čitanje s lista).

Doista je Bahova Četvrta partita u De-duru sa svih sedam stavova besprekorno i memorisanih i interpretiranih pokazala odlično vladanje formom, različitost a i uzajamnu koherentnost među stavovima, ali kod poslednje (treće) Šopenove Sonate u ha-molu opus 58 nedostajalo je „ono malo duše”, one romantičarske emfaze pa i ličnog pečata po kome bi se njegova interpretacija pamtila i zavolela.

Sve je bilo krajnje korektno, odlično memorisano, tehnički besprekorno – ali previše racionalno!

Komentari0
82342
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja