sreda, 02.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 27.10.2020. u 20:20 Dragana Jokić-Stamenković

Teže obolele od kovida 19 antitela će štititi oko godinu dana

Praćenje 50 pacijenata koji su oboleli u martu s teškom kliničkom slikom pokazalo je da ni posle šest meseci nije došlo do znatnog pada količine antitela, koja bi trebalo da se zadrže još najmanje toliko vremena, smatraju istraživači INEP-a
У ла­бо­ра­то­ри­ји Ин­сти­ту­та за при­ме­ну ну­кле­ар­не енер­ги­је (Фо­то ИНЕП)

Istraživanja na pacijentima zaraženim kovidom 19 koja od marta sprovode naučnici sa Instituta za primenu nuklearne energije (INEP) Univerziteta u Beogradu ukazuju da će oni najverovatnije godinu dana biti imuni na tu bolest, a ne oko tri meseca kako se već uveliko može čuti u javnosti. Doktor Marija Gnjatović, naučni saradnik INEP-a, za naš list ističe da čak i kada antitela nestanu iz krvi pacijenta koji je preležao kovid 19, to ne znači on gubi svaku vrstu zaštite od te bolesti jer pored antitela u odbrani organizma od infekcije učestvuju i drugi činioci poput različitih vrsta belih krvnih zrnaca. Odbrambene su, napominje, sve imunološke ćelije koje pamte kontakt s virusom i pri sledećem napadu se onda brže brane od njega i brže sintetišu nova antitela koja brane organizam.

Gnjatovićeva ističe da su od stizanja pandemije u Srbiju u laboratorijama INEP-a urađene analize 15.000 osoba, ali da nisu svi bili pozitivni na virus korona. Uz podršku Vlade Srbije i kriznog štaba, zbog razvoja ELISA testova za utvrđivanje kovida 19, tamošnji naučnici u martu su počeli da prate prvih 50 pacijenata zaraženih virusom i ispituju njihov serološki odgovor na SARS kov 2. Posmatranje tih osoba nastavljeno je do sada, a svakog narednog meseca, uključujući i septembar, analizama su pridruživani novi pacijenti s težim i lakšim simptomima bolesti. Studija je urađena na 1.500 obolelih. Druga grupa analiziranih su oni koji su na sopstveni zahtev u INEP-u radili serološko testiranje na kovid 19 jer im je bilo potrebno radi putovanja, potvrde da li su zaraženi, da li su nekada bili izloženi virusu i preležali ga bez simptoma, ili su jednostavno želeli da prate tok svoje bolesti. Treću grupu čine ispitanici kod kojih su urađeni serološki testovi u okviru epidemiološke studije koja će obuhvatiti 7.000 osoba i pokazati kakav je kolektivni imunitet naše nacije. Njom rukovodi Medicinski fakultet u Beogradu, ali je INEP ključni partner u tom istraživanju.

– Kod 50 pacijenata koji su oboleli u martu s teškom kliničkom slikom, a koji su u startu razvili visoke koncentracije antitela u krvi nije došlo do njihovog značajnog pada u šest meseci praćenja. Zbog toga pretpostavljamo da će, na osnovu podataka koje imamo, ta antitela trajati minimum godinu dana. Blaga klinička slika dovodi često do stvaranja niskih vrednosti antitela u krvi, što ne znači da u toj grupi pacijenata nema i onih koji su razvili i visoke vrednosti antitela – objašnjava naučnica.

Kaže da nije sve u količini antitela, već je bitno utvrditi koliko osoba ima takozvanih neutrališućih antitela, koja su ključna u odbrani organizma, od ponovne zaraze, a što je važno i za razvoj vakcine. U Srbiji još ne postoji test koji detektuje neutrališuća antitela, ali INEP planira da ga razvije u okviru nekog od naučnih projekata na kom će konkurisati. Prema rečima dr Gnjatović, asimptomatski pacijenti koji su razvili velike količine antitela su verovatno najbolji potencijali donori krvne plazme potrebne za lečenje jer su stvorili antitela najboljeg kvaliteta. Oni su se uspešno izborili s virusom pre nego što je on uspeo da im ozbiljno ugrozi organizam, pa se zato smatra da u sebi imaju velike koncentracije upravo tih neutrališućih antitela koja mogu da blokiraju ulazak SARS kov 2 u ćelije domaćina.

– Najverovatnije je da takve osobe i ne bi morale da prime vakcinu. Sadašnja istraživanja su pokazala da SARS kov 2 kod velikog broja pacijenata stvara značajne količine neutrališućih antitela, pa je izvesno da može da se napravi efikasna vakcina. Upravo zbog nemogućnosti zaraženih HIV-om, na primer, da razviju pomenuta neutrališuća antitela u dovoljnoj meri, nije napravljena efikasna vakcina koja bi se koristila u borbi protiv tog virusa – ukazuje dr Gnjatović i na dobre strane aktuelne pandemije.

Istraživanja u INEP-u dosad su pokazala i da je među pacijentima u Srbiji iz drugog pika pandemije, odnosno iz perioda po prestanku karantina, mnogo je više asimptomatskih slučajeva i onih s blagom kliničkom slikom koji razvijaju niže koncentracije antitela. To znači, kaže Gnjatovićeva, da su građani izloženi manjim dozama virusa upravo zbog poštovanja preporučenih epidemioloških mera i govori koliko je bitno da svi i dalje nose maske, drže propisanu distancu i nastave s redovnom dezinfekcijom. 

Komentari0
c5b0a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja