sreda, 27.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 27.10.2020. u 16:19

Da li će Srbija prihvatiti „zimsko” ili „letnje” računanje vremena

Да ли смо завршили са померањем казаљки (Фото ЕПА ЕФЕ - Ф.В.)

Sledeće, 2021. godine, zemlje članice Evropske unije i one koje joj se pridružuju, trebalo bi da se opredele bilo za zimsko bilo za letnje računanje odnosno čitanje vremena, i to, za stalno, bez promena.

I jedno i drugo ima svojih prednosti i mana, kaže za Tanjug Branko Simonović iz Astronomskog društva „Ruđer Bošković”, koji ističe da odgovor nije nimalo jednostavan i da su po prirodi, u ovakvim ili sličnim situacijama, prisutne ostrašćenosti prilikom kojih ni jedna ni druga strana ne zastupa stavove imajući u vidu osnovnu suštinu problema - kako radni dan stoji u obdanici, koja se tokom godine menja.

„Zimsko čitanje vremena podrazumeva da ostajemo u svojoj časovnoj zoni. Na taj način sunce dolazi u meridijan ili kako se netačno kaže, u zenit, u podne. Tada sunce postiže najveću visinu. S druge strane, zimsko čitanje vremena, ovakvo kakvo sada imamo, podrazumeva veoma loše iskorišćavanje obdanice, svetlog dela dana. Trajno ostajanje na letnjem vremenu bi imalo u tom pogledu svoje prednosti”, naveo je Simonović.

Istovremeno on ukazuje na manu koja bi pratila takvo stanje: Srbija bi se izmestila u časovnu zonu koja je za sat vremena „istočnije” te bi se tako odvojila od srednjoevropskog čitanja vremena u koje spada veći deo Zapadne i Centralne Evrope.

Simonović, govoreći o zimskom računanju vremena, takođe upućuje na „neformalnu intervenciju” koja se, kako kaže, desila i zakomplikovala čitavu stvar: promena radnog vremena.

„Više se ne radi od 7 ili 8 pa do 15 ili 16 časova već od 9 do 17, pomereno je čas unapred”.

Upitan za eventualne neujednačenosti u izabranim rešenjima do kojih bi moglo doći kod različitih država, Simonović kaže da mi večito imamo potrebu da se povodimo i priklanjamo tuđim rešenjima.

„Objektivna opasnost će biti ako se povedemo za stanjem ili rešenjem kod onih na koje želimo da se ugledamo, a u međuvremenu se to kod njih promeni, stoga treba izabrati rešenje koje je najbolje za nas. Ako bismo trajno prihvatili letnje čitanje vremena, što bi nas 'prevelo' u istočnoevropsku zonu, sebe bismo izmestili iz okvira srednjoevropskog vremena kojem, između ostalih, pripada, na primer, Republika Srpska ali i oni na koje smo prirodno upućeni, okolni region”, pojašnjava on i dodaje da bi to proizvodilo implikacije na tržište, ekonomske i kulturne veze...

Tu smo, kaže, prirodno vezani, a Srbija pripada rubu srednjoevropske časovne zone.

Za njega je najbolje i najpodesnije „treće rešenje” koje je bilo na snazi pre 1983. godine i koje, kako je kazao, nije ni originalno ni posebno.

„Ono podrazumeva zimsko čitanje vremena i trajno ostajanje u srednjoevropskoj časovnoj zoni ali i pomeranje (vraćanje) radnog vremena jedan čas unazad kao što je nekad bilo. Tako bismo povoljnije iskoristili obdanicu kao kada bi na snazi bilo letnje čitanje vremena”, ističe Simonović.

Prema njegovim rečima, tom intervencijom ne bi menjali vreme „u smislu da ustajemo ranije kako se može pomisliti”.

„Ono bi bilo identično letnjem stanju. S tim što bi samo imenovali čas na pravi način. Sedam sati bi bilo sedam, a ne osam. To rešenje ispravlja mane zimskog računanja vremena u pogledu lošeg iskorišćavanja obdanice kao i letnjeg računanja vremena u pogledu izmeštanja iz osnovne časovne zone kojoj pripadamo”, zaključuje Simonović, prenosi Tanjug.

Da li će zaista EU ostati pri tome da primeni preporuke vezano za ukidanje ukaznog vremena, odnosno promene vremena, ili će se nešto promeniti s obzirom na prilike sa virusom kovid 19, za Simonovića ostaje otvoreno pitanje.

 

Komеntari9
0598b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Slobodan - Boda
"pomeranje" sata je imalo svoj cilj i to je bilo manje-vise uspesno. Nikad nisam razumeo one koji stalno jadikuju, kao nesto se zbunjuju, pate itd. Naravno ima malo poteskoca prvih 2-3 dana a posle se ipak organizam navikne i "tera dalje". Leti "ranije svice" pa je lepo i da se ranije krene, a zimi kasnije. Meni je to sasvim odgovarali i bice mi zao ako/kad se "ukine pomeranje"....
Nevreme
Ja sam za trajno letnje ili za prelazak u zonu +1 sat, da bismo imali duzu obdanicu. Sada u Francuskoj ili Svajcarskoj mrak pada kasnije nego kod nas, a takodje i u Grckoj i Turskoj pada kasnije nego kod nas jer su u drugoj casovnoj zoni. Dakle, i jedni i drugi imaju duzu obdanicu od nas
Vladimir
Na osnovu izlaganja u članku, mislim da ima više smisla zimsko računanje vremena i pomeranje radnog sata za jedan sat unazad. Po mom mišljenju, važnije je da budemo dobro prilagođeni okruženju i našim susedima, negoli EU koja je daleko.
Саша Микић
Више се не ради од 7, 8 лупи и остаде жив. Колико ја знам сви који раде у сменама раде од 7 најкасније пола 8, поготово они који имају три смене. Искориштавање обданице је релативно, јер од пролећне равнодневнице, па до јесење обданица је дужа од ноћи, док је у зимском периоду дан краћи, па се померањем на ''летње време'' ништа значајно не добија. Зато би најбоље било оставити рачунање времена онакво какво је било пре увођења ове ујдурме.
Предња, а с евро
„Више се не ради од 7 или 8 па до 15 или 16 часова већ од 9 до 17..." Не. Све државне службе раде од 07:30 до 16:30, на основу владине одлуке из 2014. године. Приватним, западњачки-оријентисаним корпорацијама битно је да запослени остану по цео дан на послу, тако да њима није битно да ли им је запослени дошао на посао у 7, у 8 или у 9, битно је да остане да "ради" до мрака. Укратко, не треба нама само да с еврати рачунање времене пре марта 1983, нама треба да се врати и тадашњи ауторитет државе.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja