utorak, 01.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 23.10.2020. u 14:08 Ljiljana Petrović
FILMSKI I TV FENOMENI

Mladi vole Gidru i humor „Žikine dinastije”

Jovan Marković je kao scenarista i producent potpisao oko trideset igranih i više od stotinu dokumentarnih i kratkometražnih filmova, ali ga publika prepoznaje po komedijama „Žikina dinastija”. Za „TV reviju” govori o glumcu Dragomiru Bojaniću Gidri...
Драгомир Бојанић Гидра у филму „Жикина династија”

Majstora za filmske komedije Jovana Markovića raduje to što popularnost „Žikine dinastije” ne jenjava ni posle gotovo trideset godina od poslednjeg, desetog nastavka kultnog filmskog serijala.

Dane leta provodi u vikendici u Krčedinu, gde ovih dana radi na jednom starom scenariju. Krepkog je zdravlja, u 81. godini vodi filmsku kuću „FIT” (Film i ton). Ne krije da ga je jako obradovala vest da Filmski centar Srbije podržava nastavak „Žikine dinastije”, neku vrstu novog početka filmske franšize „Lude godine”.

Jovan Marković je kao scenarista i producent potpisao oko trideset igranih i više od stotinu dokumentarnih i kratkometražnih filmova, ali ga publika prepoznaje po komedijama „Žikina dinastija”.

Kako su propali „Žikini memoari”

– Kada smo završili „Sulude godine”, Dragomir Bojanić Gidra se razboleo – priseća se naš sagovornik. – Ja sam zbog njega napisao scenario u kome on može da igra. Bio mu je potreban novac da se leči i ide u banje na oporavak. Bio je ponosan čovek. Nije hteo da prima poklone. Sa Miodragom – Mališom Marinkovićem, dugogodišnjim urednikom Zabavno-humorističkog programa u TV Beograd i Nenadom Ristićem, tadašnjim direktorom, dogovorio sam da se snimi serija, koja bi se zvala „Žikini meomoari”.

Šta je to trebalo da bude? Novi film, iz dva dela, u kojem su okupljeni svi stariji glumci, koji su igrali u „Žikinoj dinastiji”, na letovanju na Zlatiboru i prisustvuju jednom savetovanju o medicinskom pomagalu – aparatu vep... Marko Todorović, Jovan Janićijević Burduš, Bata Živojinović, Nikola Simić.... Kada junaci pokradu pomagala nastaje džumbus. Na pola filma pojavljuje se Gidra kao Žika Pavlović u bolničkim kolicima i, uz flašu vina i sifon sode, u banji, počinje da piše svoje memoare. Redom komentariše sve, uz kadrove iz ranijih filmova. Televizija je bila vrlo zainteresovana, ali, na žalost, došlo je do nesporazuma sa filmskom ekipom i film i serija od 20 epizoda nikada nisu snimljeni.

Šansa da se obnove „Lude godine”

– Posle toga, posle serije i filma koji su propali, izgubio sam entuzijazam i predložio: ako hoće Milena da radi, nemam ništa protiv... Već nekoliko godina, sa raznih strana, bilo je ponuda i ona je, eto, prihvatila i napisala scenario za film.

Njegova ćerka Milena Marković, poznati dramaturg, pesnik i profesor, trenutno piše scenario za TV seriju „Luda godina”, jer je grupa producenata, koja stoji iza filma, zainteresovana i za televizijsku verziju. Još kaže da su se javile i televizije da finansiraju seriju, pa tim, naglašava, pomažu i film.

– Ja sam sve to prihvatio. Milena je samostalna. Ona mi je dala scenario kada je napisala, video sam da drži Žikinu liniju i to je dobro. Unuk Miša je sada u dobu u kojem je bio Žika. Otac je dvojice dečaka, od kojih je jedan tinejdžer, na pragu ludih godina. Sećate se, u prvim filmovima Mišin deda ima pedesetak godina. Mnoga deca su vezana za svoje dede i babe, a Žika Pavlović, u neprevaziđenom tumačenju Dragomira Bojanića Gidre, kao jedna autentična i neobična pojava na filmu, sigurno je ostavio dovoljno uspomena, za sva vremena, u tom dečaku. Taj dečak (koga je igrao Nikola Kojo) je pošao svojim putem, ali kako su godine došle, on se vraća svom dedi, u sećanjima. Naravno, treba imati u vidu koliko se sve izmenilo, vreme i navike. Biće to sasvim drugačija priča ali bliska uzoru... Evo, upravo sada prepravljam jedan stari scenario u kojem glavni junak traži telefonsku govornicu na ulici. Nove generacije skoro da ne znaju da je telefon čovek mogao da nađe negde na ulici, ako radi. Svaki treća govornica je imala ispravan telefon. Vidite li danas šta se dešava, ljudi nose dva, tri telefona u džepu.

Jovan Marković (Foto Ivan Milutinović)

Bio je iznenađen kada je čuo od ćerke Milene da njeni studenti na Fakultetu dramskih umetnosti vole humor „Žikine dinastije”.

– Naknadno sam shvatio. Priznajem, nisam pre mislio tako. Svi filmovi iz ovog ciklusa su bili popularni onda kada su izlazili, svaki je imao temu od opšteg društvenog značaja. Sada je drugačije. Problem odnosa mladića i devojke i šta se zgodi kad se ljubav rodi, to ne uzbuđuje današnju savremenu generaciju. Ljubavna priča im je simpatična, ali zanimljivo je što su se svi fiksirali na lik Dragomira Bojanića Gidru. Mladi vole Gidru! Njega pamte i citiraju. Milenu je to nateralo na razmišljanje. Kaže: „Iznenađuju me. Uzmu pa citiraju napamet njegove štosove”. Postao je sastavni deo tog mladalačkog „zezanja”. I to čine sa toplinom i ljubavlju. Prija im Gidra i vodoinstalater Žika Pavlović! On je daleko od te savremene generacije, sa svim tim problemima i shvatanjima, ali ih je kao ličnost potpuno šarmirao. Ne znam koju bi drugu reč upotrebio.

Jovan Marković je bio blizak sa Dragomirom Bojanićem Gidrom i na reviji najboljih srpskih filmova koju je napravio jednom prilikom u Belorusiji došao je do još jednog neočekivanog zaključka.

– U Belorusija nisu mnogo znali o našem filmu, ali ni o

svetskom filmu, pa je bilo veliko interesovanje publike. Šta da vam kažem, projekcije je svako veče posećivao njihov ministar kulture. Jednom se šalio kako nikada, na jednom mestu, nije video ovoliko glumaca i reditelja... Pričam vam ovo, a videćete i zašto. Nabrojaću nekoliko filmova koja su se prikazivali: „Skupljači perja”, „Ko to tamo peva”, „Andergraund”... Ljudi su gledali svako veče naše filmove, utisak je bio izvanredan. Nijedan o odabranih filmova, jedan s drugim nema nikakve veze, u svakom je drugačija estetika, drugačiji filmski jezik, u svakom su drugi glumci, a ne zna se ko je od koga bolji. Hoću da kažem da imamo bolju filmsku produkciju nego što se, obično, misli. Vreme je mnoge filmove prevrednovalo, uspostavila se nova hijerarhija.

U toj, pravoj glumačkoj reviziji našao se i Dragomir Bojanić Gidra. Kada je Gidra u kadru, druge ne vidimo. Takav je bio i Pavle Vuisić. Gledam i sada Gidrine filmove. Pored njega niko se drugi ne vidi.

Težak saradnik

Kao dugogodišnji prijatelj i kum, znao je sve Gidrine životne probleme i muke. Nije imao sreću, kaže, ali, naglašava, pomalo je i sam kriv što nije imao više dobrih uloga u velikim filmovima. Sa Gidrom je bilo vrlo teško raditi. Bio je čovek na svoj način, objašnjava. Dosta je pio. Kada imate ozbiljnu ekipu i plan snimanja a glavni glumac je pijan, šta može da se radi?! Propadne dan, propada posao. Priseća se kako je trebalo da u filmu „Timočka buna” da održi govor.

– Deset dana organizatori skupljaju hiljadu statista za miting... On dođe pijan! I, evo, još jedne dramatične epizode koje se sećam vezane za snimanje serije „Poslednji čin” Save Mrmka. To pokazuje do koje mere je bio osetljiv čovek. Nešto ga je mučilo. Pokušao sam da dokučim šta to sve može biti? Bio je prenapet u životu pa je, možda, zbog toga, ta čašica presudila.

Imali smo promociju u Vrnjačkoj Banji. On je bio gost, ja sam bio gost. Uveče smo seli. On je sutradan trebalo da igra Nikolu Kalabića, snimala se serija. Dođem do njegove sobe, poslali su kola po njega, prvi dan snimanja, uđem u sobu, nije ni legao u krevet. Nekoliko popijenih flaša stoji, plače i kaže: „Neću da idem! ” Šta je bilo? Potpisao je ugovor. „Neću, on je izdao Dražu Mihailovića. Neću da igram Kalabića izdajnika za ove koji su ubili mog oca”. Tragični događaji iz naše prošlosti su, na ovaj ili onaj način, dodirnule mnoge ljude. Mnogi bi, možda to mislili, kao što je on te noći bio opsednut i na vreme bi reagovali i rekli: ne, neću da igram. Međutim, za njega je to bio izazov. Kolebao se. Drama koja se odigrala te noći u njemu, to je ustvari njegov život.

Nisam siguran da sam ga uvek razumeo.Možda, ni on sam sebe nije uvek razumeo. U svakom slučaju, on je bio rođeni filmski glumac, a u njegovoj karijeri posebno poglavlje čine italijanski, špageta-vesterni... Imao je glumačku snagu, „držao” je ekran. To je najveći kompliment koji glumac može da dobije.

Zašto Rusi nisu prikazali komediju „Šta se zgodi kad se ljubav rodi”

– Ne znam da li ste ovu anegdotu čuli – smeje se Jovan Marković. – Posle velikog uspeha filmova „Došlo doba da se ljubav proba” i „Ljubi, ljubi al` glavu ne gubi” rešimo da snimimo „Šta se zgodi kad se ljubav rodi”. Ubacim devojčicu Ruskinju, ćerku diplomatskog činovnika u Beogradu, u koju se Miša zaljubi. Roditelji joj se uplaše i vrate je u Moskvu. Pričam da bi se podsetili...

Prijatelj Milan šalje Žiku kod ruske grofice na časove ruskog jezika i predstavi ga kao kneza. Iz „Sovjet filma” sve su filmove uzeli, osim komedije „Šta se zgodi kad se ljubav rodi”. Znate šta su mi rekli? Ko te bio po ušima da groficu nazoveš Ana Romanova?! Oni je ne pominju, ali ne prave šalu na račun Romanova... Da uvezu film gde je luda grofica Ana Romanova to neće... A ja mislio da će to da im se svidi. Nisam razmišljao, seća se Marković.

Komentari7
ddd02
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sinisa
Prvi film je bio solidan I duhovit,a posle je postajalo sve nekulturnije I brutalnije dok se nije pretvorilo u pornografiju,a divni glumci se blamirali najprizemnijim humorom da seksualnim konotacijama,velicanjem poroka,neobrazovanja.... Ovaj serial je doprineo degradaciji nase kulture jednako kao I turbo folk,Minimaks I slicne pojave.
Mihailo Krunić
Pravi humor sa kojim se ljudi nasmejavaju, a nikoga ne vređaju, uvijek će živjeti. Dok je bio živ i urednik humorističkog TRNA u Večernjim novostima, ta odjeljak u listu bio je popularan, a Bogami i nas nekoliko amatera smo slali svoje priloge. Znam da su moji prilozi o izborima, struji, inflaciji, redosledu korišćenja benzina na pumpama i slobodi govora bili objavljivani.
Драган П.
Хер Жика Павловић крај телефона!
Драгољуб Збиљић
И моја маленкост као мало "старији младић" воли много Гидру на филму, али треба признати да је сценарио по коме је Гидра глумио мало више него што треба рустикалан. То није баш права слика нашег сељака. Наш сељак еј чак и за поједине представнике "интелигенције" господин с лепим манирима и бираним речима. А то што су оне дијалекатски, а не увек књижевни говор, не може да умањи господственост и културу нашег сеоског домаћина.
Dzon Dimitrijevic
Jedini seljak ovde si izgleda ti ... ne shvatas poentu
Čitalac
Čuveni Žika Pavlović se kao lik umnogome nadovezuje na galeriju figura iz Sterijinih komedija, npr. po svojoj pokondirenosti: "Imam pare, sad hoću nivo".
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja