subota, 16.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 22.10.2020. u 11:46

Svetska banka: Pad BDP-a Srbije ove godine tri odsto, oporavak naredne godine

(Фото А. Васиљевић)

Srpska ekonomija će posle više godina solidnog rasta ove godine biti u recesiju, a pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) iznosiće tri odsto, dok se u 2021. očekuje rast od 2,9 odsto, saopštila je danas Svetska banka.

„Dugotrajna kriza izazvana kovidom 19 tokom ;leta, izbori, usporavanje zakonodavne aktivnosti i ekonomska kretanja širom sveta uticaće na rast u ovoj godini”, navodi se u novom ekonomskom izveštaju Svetske banke, prenosi Beta.

Ukazano je da je još jedan razlog za sporiji oporavak u drugoj polovini 2020. visoka osnovica za poređenje iz druge polovine 2019.

Učešće radne snage i nezaposlenost beleže pad tokom pandemije, istakla je Svetska banka i dodala da su mere izolacije uvedene zbog pandemije sprečile veliki broj radnika da nađu posao, što je dovelo do njihovog napuštanja tržišta rada.

U drugom kvartalu ove godine, u odnosu na 2019. na tržištu rada bilo je 183.000 ljudi, među kojima je 132.000 prethodno imalo posao u sivoj ekonomiji, pa je tako stopa pala na rekordno niskih 7,3 odsto.

Međutim, kako je istakla Svetska banka, pravi uticaj pandemije na tržište rada možda neće postati poznat sve do isteka programa subvencija za zarade. Taj program je završen u septembru.

Dodaje se da je državni paket mera pomoći privredi doveo do rekordno visokog deficita od 4,8 odsto godišnjeg BDP-a u drugom kvartalu, uz rast javnog duga od 6,1 procentnih poena od ;decembra 2019. na 59 odsto BDP-a na kraju juna 2020.

„Čini se da je uticaj na siromaštvo za sada ublažen”, navodi se u izveštaju Svetske banke i ukazuje da bi bolje ciljane intervencije ostvarile isti uticaj uz znatno niže fiskalne troškove.

Analize Svetske banke su pokazale da je uticaj mera podrške na privredu bio pozitivan, ali da bi i manje izdašan ali bolje ciljan paket mogao da ostvari isti uticaj, te da su najteže pogođena preduzeća mogla da dobiju obimniju pomoć, čime bi se efekti pandemije ublažili još više dok bi se fiskalni troškovi programa snizili.

„Niska inflacija i snažna pozicija Narodne banke Srbije (NBS) predstavljale su snažan temelj za odgovor monetarne politike na pandemiju. Inflacija je u 2019. bila stabilna na niskom nivou, kakva je ostala i do kraja avgusta 2020, pri čemu je rast cena iznosio 1,9 odsto”, ocenila je Svetska banka i dodala da je posle umerenog slabljenja dinara u odnosu na evro u 2019. dinar zadržao vrednost tokom 2020, prvenstveno zahvaljujući intervencijama NBS na deviznom tržištu.

Pandemija je prouzrokovala i usporavanje kreditne aktivnost i banka pa je ukupna vrednost novih kredita odobrenih privredi smanjena se za 24,2 odsto u drugom kvartalu u poređenju sa istim periodom prošle godine, a iznos novih investicionih kredita privredi opao je za 47,1 odsto.

Nenaplativi krediti nastavili su silaznu putanju, sa 4,1 odsto u decembru na 3,7 odsto u junu., navidi se u izveštaju Svetske banke.

„Finansiranje deficita tekućeg računa postalo je razlog za zabrinutost, pošto je spoljni dug u 2020. počeo da raste, sa 61,9 odsto BDP-a krajem 2019. na 69,9 odsto na kraju juna 2020. Mada je deficit tekućeg računa izražen u evrima bio niži za 11 odsto nego godinu dana ranije, njegovo učešće u BDP-u dostiglo je 2,9 odsto”, navela je Svetska banka i upozorila da je deficit spoljnotrgovinske razmene nastavio da raste, povećavši se u prvoj polovini godine na 2,6 milijarde evra.

Finansiranje deficita tekućeg računa po proceni Svetske banke ne predstavlja problem, iako su neto strane direktne investicije opale u prvoj polovini godine za 19 odsto, a u okviru njih prilivi inostranog kapitala smanjeni 44 odsto.

Prema projekcijama Svetske banke, značajniji oporavak srpske ekonomije će početi u 2021, ali će verovatno biti sporiji od očekivanog.

„Investicije se neće uskoro vratiti na prethodne nivoe, a potrošnja će ostati niža jer će se stvarni uticaj na zaposlenost i zarade osetiti tek krajem 2020. ili početkom 2021. Sa ozdravljenjem privrede, javni sektor će morati da izvrši obimnije korekcije u cilju eliminisanja efekata fiskalnih podsticaja iz 2020. godinu”, navela je Svetska banka.

Procenjeno je da niža javna potrošnja i njen uticaj na privatnu potrošnju i investicije mogu u 2021. usporiti oporavak, pri čemu se trenutno projektuje rast BDP-a od 2,9 odsto.

„I dalje su prisutni brojni rizici. Pored neizvesnosti koja preti globalnoj privredi, osnovni scenario suočava se i sa unutrašnjim rizicima. Mogu se realizovati potencijalne obaveze koje utiču na javne finansije, i to naročito one koje se odnose na pogoršanje rezultata poslovanja javnih preduzeća

(Telekom Srbija, Er Srbija, pored onih koja se već dugo suočavaju sa finansijskim izazovima kao što su železnice i Srbijagas)”, upozorila je Svetska banka u ekonomskom izveštaju za Srbiju.

Navedeno je i da „razvoj političkih prilika, posebno u pogledu pregovora o Kosovu, mogao bi da skrene pažnju vlade sa sprovođenja neophodnih reformi, od kojih su sa stanovišta rasta najvažnije one koje se tiču unapređenja poslovnog okruženja”.

„Postoje i faktori koji mogu da dovedu do manjeg pada ove godine i do bržeg rasta sledeće godine, uglavnom odnoseći se na brži oporavak izvoza, strane direktne investicije i domaću tražnju. Sa druge strane oni uglavnom zavise od brzine sprovođenja strukturnih reformi, procesa priključenja EU i dešavanjima na svetskim tržištima”, ističe se u izveštaju Svetske banke.

Komеntari5
69cde
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

mario
Visoko razvijene zemlje po ovo retorici sigurno sledeće godine počinju plaćati rad 1,5e a ovdje 10e toliko smo jaki po priči. Zemlje Balkana će sigurno izgubiti 3god bez rasta u odnosu na 2019.Sve u svemu nastavlja se jad i bjeda u nedogled.
Ljiljana Italija
Srbija bolja i od Italije! Za Italiju se predvidja BDP od minus 10-11%
Casa je puna do pola
Svetska banka se mora biti optimisticna u godini kolapsa globalne ekonomije.
Божа
БРАВО, БОЉИ ОД ШВАПСКЕ!
ne_tako
@ "БРАВО, БОЉИ ОД ШВАПСКЕ! " Dete koje je u periodu sazrevanja svake godine povecava broj cipela za zavidnih 3-5 %. Medjutim kada poraste njegov broj cipela stagnira pa cak kada pocne da stari malo i opada. Ako imas malu njivu od 2 ara pa kupis jos 2 tebi je njiva porasla 100 % !! Neko ko vec ima 1000 hektara i kupi jos 2 ara ima zanemarljiv porast njive u vlasnistvu. Necu dalje valjda je jasno.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja