četvrtak, 26.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 20.10.2020. u 22:00 Jovana Rabrenović

Virus korona odgovoran za fiskalni deficit

(Фото А. Васиљевић)

Pandemija kovida 19 i njene posledice po privrednu aktivnost napravile su minus u javnim finansijama Srbije. Predstavnici Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) nakon pete revizije aktuelnog aranžmana saopštili su da će ukupni fiskalni deficit biti ispod devet procenata BDP-a u 2020. i da će se javni dug zadržati na nivou ispod 60 procenata BDP-a. Dodaju da su poreski prihodi premašili očekivanja u vreme četvrte revizije, ali da će rashodi biti veći s obzirom na to da su fiskalne mere produžene i da će se realizacija javnih investicija ubrzati u poslednjem kvartalu ove godine.

Rebalansom s kraja aprila bilo je predviđeno da minus u kasi bude oko sedam odsto BDP-a, međutim nakon novih mera pomoći privredi od jula bilo je jasno da će on narasti na 7,5 do osam odsto BDP-a. Podsećanja radi u novijoj istoriji nije zabeležen toliki minus u javnim finansijama Srbije. U prethodnoj deceniji najveći konsolidovani deficit bio je 2012. godine i to 6,4 odsto, kao i 2014. kada je iznosio 6,2 odsto.

Ni svetska kriza iz 2008. nije napravila toliki minus u finansijama Srbije. U 2009. minus je iznosio 4,2, godinu dana kasnije 4,3, a u 2011 – 4,5 odsto. Kako to da se toliko povećala razlika između prihoda i rashoda u budžetu zbog čega je novi rebalans sasvim izvestan. Pogotovo što zvaničnici govore da se privredna aktivnost oporavila brže od očekivanja što je samim tim rezultiralo i većim uplatama poreza u budžet.

Ministar finansija Siniša Mali u petak je naglasio da je ostvaren prihod PDV-a veći za dve milijarde dinara, u odnosu na planirane projekcije. „To je najobjektivniji pokazatelj uspešnosti jedne ekonomije i to nam daje pravo da do kraja godine uradimo sve što smo planirali”, naveo je Mali.

Ekonomistu Ljubomira Madžara ne iznenađuje pomenuti minus i kaže da bi ga više iznenadilo da je bio manji.

– Država je dala tri milijarde evra ugroženim preduzećima koja bez njene pomoći ne bi mogla da nastave da rade. Zbog toga se mnogo zadužila, za isti iznos. Nije to za kritiku. To je trebalo učiniti. Kada preduzeće propadne teško je novo stvoriti. Verovatno je reč i o pokrivanju gubitaka nekih javnih preduzeća, a to je konstanta naše ekonomije. Setite se da nas je „Srbijagas” koštao stotine miliona evra – objašnjava Madžar.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu kaže da je pomenuti deficit veći nego što pokazuju dosadašnji podaci o izvršenju budžeta, a nije rezultat usvojenih politika i sprovedenih programa pomoći privredi. Povećanje deficita ukazuje na neke velike i vanredne rashode koji će da se dogode u naredna dva meseca, a koji još nisu predstavljeni javnosti. Jasno je i da je taj dodatni rashod usaglašen s MMF-om.

– Nema u najavi novih paketa pomoći privredi. Verovatno je reč o nekom velikom rashodu koji nije poznat javnosti. Država očigledno preuzima neke dugove ili pokriva gubitke u javnim preduzećima. Možda je reč o pomoći „Er Srbiji” ili EPS-u. U prošlosti je to bio obično slučaj kada je država pokrivala gubitke javnih preduzeća kao pre pet godina „Srbijagasa”. Najverovatnije je u pitanju pokrivanje gubitaka „Er Srbije”, jer njima je država i u normalnim vremenima davala subvencije od 40-50 miliona evra. Sad čak i ne rade. Tu je i kredit „Er Srbije” koji su oni navodno sami vratili – navodi Arsić.

Te obaveze država će izmiriti novim zaduživanjem što će povećati javni dug. Arsićeva procena je da će država do kraja godine morati da se zaduži za dodatnih milijardu evra. Grubo izračunato minus u državnoj kasi ove godine će narasti na oko četiri milijarde evra.

Inače, s MMF-om je postignut dogovor o ključnim parametrima budžeta za 2021. godinu. Budžet treba da omogući ravnotežu između podrške ekonomskom oporavku i održavanja fiskalne odgovornosti. U kontekstu aktuelnog oporavka ekonomske aktivnosti, za budžet koji je trenutno u fazi pripreme, smatra se da bi bilo prikladno smanjenje fiskalnog deficita na tri procenta BDP-a, čime bi se obezbedio dalji pad udela javnog duga u BDP-u. Naši sagovornici smatraju da je to razuman nivo deficita za narednu godinu.

Komentari3
e9408
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Vesa D
..u finansijama sveta nista se nedesava slucajno ..tehnika prelivanja kapitala preko noci od slabijih ka pohlepnim ima svoga djavola koji se ovog puta zove corona ..Kad se ovo zavrsi ostaje sta ce zapadna polulopta izmisliti da pljacka slabije ekonomije a da zabavlja svet...
mislim
A možemo reći da su deficit i ekonomska kriza koja je najavljivana poslednjih 5 godina za 2020 krivi za "pandemiju".
Dr. Rade
31 milijarda dolara duga na 7.5 milona stanovnika ima li pameti i gde je rucna kočnica. Znaci nema domacina. Obustaviti izgradnju autoputeva i umesto autoputava bar onog za Pristinu koji nema nikakvu vaznost, napraviti polu auto put sa dve trake bez petlji i ograde i nepotrebnih razbacivanja sredstava. Veca ulaganja u Poljoprivredu i rudarstvo bez stranaca. Skresati plate buđetskim sluzbenicima na 1/2. smanjiti administraciju na pola. Reformisati skolstvo i medisku dekadenciju.to radi domacin

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja