četvrtak, 26.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 20.10.2020. u 18:00 Danijela Davidov-Kesar
KONZILIJUM

Kašalj obično ukazuje na problem s plućima

Iako astmatičari, pacijenti s hroničnom opstrukcijskom bolešću i malignitetima već imaju načetu plućnu funkciju, nije zabeležen značajno veći broj pogoršanja ovih bolesti tokom epidemije korone
(Фото Ансплеш)

Otkako je počela pandemija kovida 19, postalo je jasno da su među najugroženijim pacijentima za dobijanje teže forme ove bolesti, između ostalog, i osobe koje već imaju neko oboljenje pluća. Lekari ističu da je važno da ljudi na vreme prepoznaju simptome koji ukazuju da s njihovim plućima nešto nije u redu, kao što je kašalj, bilo da je suvi, nadražajni, zacenjujući, ili produktivni, s iskašljavanjem sluzavog, gnojavog pa čak i sukrvičavog sadržaja ili čiste krvi. Iako su najčešći uzročnici kašlja akutne virusne ili bakterijske infekcije, kašalj može biti i simptom respiratorne alergije, bronhijalne astme ili hronične opstruktivne bolesti pluća, tumora pluća, vrlo retko i stranih tela u disajnim putevima. Međutim, to može da bude uzrok i nekih stanja koje nisu pulmološke prirode, kao što je refluksni ezofagitis – vraćanje kiselog želudačnog sadržaja u gornje disajne puteve, hronična upala sinusa, kao i neželjeni efekat upotrebe nekih lekova, najčešće iz grupe antihipertenziva.

Dr Nataša Petrović Stanojević (Foto: lična arhiva)

Kako ističe docent dr Nataša Petrović Stanojević, pulmolog Kliničko-bolničkog centra Zvezdara, podatak o dužini trajanja kašlja, koji može biti akutni i hronični, najviše pomaže u donošenju definitivne dijagnoze.

– Iskašljavanje krvi ili sukrvičavog sadržaja često je znak tumora pluća ili plućnih infekcija, ali može biti uzrokovan i embolijom pluća, urođenim ili stečenim poremećajem koagulacije, predoziranjem lekovima za razređivanje krvi ili manjka trombocita iz bilo kog razloga. Osećaj zviždanja, ili kako pacijenti kažu „sviranja” u grudima, čest su pratilac hroničnog bronhitisa, astme i hronične opstruktivne bolesti pluća – ističe naša sagovornica.

Otežano disanje, zamaranje pri naporu, osećaj gušenja takođe su simptom mnogobrojnih plućnih oboljenja, ali se mogu sresti i kod popuštanja snage i funkcije srčanog mišića, nekih oboljenja štitaste žlezde, različitih vrsta hematoloških oboljenja, prvenstveno anemija.

– Hrkanje može biti znak ozbiljnog stanja karakterisanog mnogobrojnim epizodama prestanka disanja tokom spavanja koje, smanjujući dotok kiseonika u vitalne organe, može dovesti do niza ozbiljnih oboljenja. Neki su simptomi, kao što su malaksalost, gubitak apetita i telesne težine, preznojavanje, povišena temperatura, krajnje nespecifični i idu ruku podruku s mnogim plućnim i vanplućnim akutnim i hroničnim, virusnim i bakterijskim infekcijama, ali i malignitetima ove i drugih regija, limfomima, leukemijama i nizom drugih oboljenja – ističe dr Petrović Stanojević.

Plavičasta prebojenost kože, cijanoza, može se sresti kod popuštanja disajne funkcije, ali i kod urođenih i stečenih srčanih mana, nekih trovanja... Bolovi pri udahu vezani su najčešće za upale plućne maramice, ali se mora misliti i na tromboembolijsku bolest pluća, poremećaje disajne muskulature ili upale međurebarnih nerava.

Postoje simptomi koje bolesnici ne povezuju s plućnim bolestima, pa ih ni ne pominju prilikom pregleda.

– Zbog toga lekari, naročito kod sumnje na maligna oboljenja, traže i prate promene na nokatnim pločama, bol u ramenu, promene na oku u smislu spuštenog gornjeg kapka, dugotrajnu promuklost koja ne prolazi na terapiju, dugotrajno štucanje neobjašnjivog uzroka, neke promene na koži koje mogu ličiti na ekcem, naticanje mekih tkiva glave i vrata koji se često shvataju i leče kao alergija, a uzrok je spoljašnji pritisak nekih struktura u sredogruđu na sistem gornje šuplje vene – navodi naša sagovornica.

Logično je bilo pretpostaviti da će u slučaju kovid 19 epidemije, kaže ona, hronični plućni bolesnici – astmatičari, pacijenti sa hroničnom opstrukcijskom bolesti pluća (HOBP), plućnim malignitetima, kao i svim onim stanjima koje označavaju, narodski rečeno, „načetu” disajnu funkciju u mnogo većem broju i procentu obolevati od težih formi korone. Radi se o oboljenju koje se, iako se manifestuje na niz načina, prvenstveno odražava na respiratorni sistem, najpre u formi pneumonije sa ili bez razvoja respiratornog popuštanja i potrebe za kiseoničnom terapijom, pa čak do korišćenja mehaničke ventilacije – respiratora.

– Često korišćeni lekovi, kortikosteroidi, beta agonisti i antiholinergitici, koje mnogi od naših pacijenata sa astmom i HOBP koriste praktično svakodnevno u obliku različitih uređaja za inhalaciju (popularne „pumpice”) svoje dejstvo baziraju prvenstveno na smanjenju upalnog odgovora, kao i na smanjenju fiziološke sekrecije u disajnim putevima, čime se u normalnim uslovima postiže olakšanje tegoba u smislu smanjenja kašlja i poboljšava razmena gasova, kiseonika i ugljen-dioksida na nivou alveola. Iskustva, najpre iz inostranstva, kasnije i naša, nisu ukazala da je korišćenje inhalacijske terapije bilo povezano sa značajno većim rizikom od pojave teških formi infekcije kod hroničnih plućnih bolesnika – kaže dr Petrović Stanojević, koja je i koordinator kovid bolnice u KBC Zvezdara i šef stacionara KO pulmologije i alergologije s imunologijom.

Preporuka je da plućni bolesnici tokom epidemije kovida 19 nastave sa svojom dosadašnjom i redovnom pulmološkom terapijom. Naša sagovornica pojašnjava da nije zabeležen značajno veći broj pogoršanja ovih bolesti tokom epidemije korone. Dodatni razlog bi se svakako mogao naći i u činjenici da su hronični bolesnici, na neki način, u strahu od obolevanja, ovog puta možda bili „redovniji” nego inače u korišćenju svoje standardne terapije i da su više od nekih drugih ljudi, noseći zaštitne maske, ali i na druge načine, izbegavali situacije u kojima su mogli da budu izloženi virusu i samim tim razbolevanju.

Komentari1
93868
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Deda
Prva fotografija je iz filma Nevidljivi čovek...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja