četvrtak, 21.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 22.10.2020. u 18:00 Dr Mitar Mihaljica

Korona i tehnološki progres

Tarifni rat SAD protiv Kine od 2018. već je izazvao šokove u globalnoj ekonomiji. Na to je sada došao virus
(Фото Пиксабеј)

Globalna kriza zbog virusa korona je najveća kriza posle one iz 1929. Prema procenama MMF-a, pad realnog globalnog BDP-a u 2020 biće 5,2 odsto, u razvijenim zemljama osam, u SAD osam, a u evrozoni – 10 odsto. Međutim, ova sumorna strana krize ima (ako se uopšte može tako reći) barem jednu pozitivnu stranu. Ona će prinuditi sve zemlje da brže primenjuju najnovije tehnologije u rešavanju globalne krize. Četvrta industrijska revolucija, koja se temelji na znanju i na informaciono-kompjuterskoj pismenosti, nudi šansu i manje razvijenim zemljama da se takmiče u razvoju i korišćenju savremenih tehnologija.

Digitalizacija i automatizacija su zaštitni znaci četvrte industrijske revolucije i one kao takve (kao što kaže K. Švab) brišu granicu između fizičke, digitalne i biološke sfere. Integrisano kolo, poluprovodnici, globalna komunikaciona mreža (internet), kvantni računari, 5G mreža, blokčejn tehnologija, telerobotika, IoT (internet stvari – globalna mreža pametnih uređaja na internet infrastrukturi), „big data” – veliki setovi podataka iz različitih izvora za razne analize, „klaud kompjuting” (računarstvo u oblaku – pul računskih informacionih resursa) jesu osnovne poluge digitalizacije. Zahvaljujući tim tehnologijama mi već danas u početnoj ili zreloj fazi imamo plodove u vidu automatizacije proizvodnih procesa i u sektoru usluga, te u vidu veštačke inteligencije, pametnih samoučećih mašina, virtuelnog novca, digitalnih i internet platformi, autonomnih vozila, GPS uređaja, e-trgovine i e-plaćanja, rada i obrazovanja onlajn i na daljinu, pametnih fabrika i gradova… Ono što posebno karakteriše ove tehnologije jeste sinergija kao rezultat kombinacije i rekombinacije tih tehnologija, koja podiže njihovu efikasnost i ukupnu i pojedinačnu tehnološku vrednost (E. Brynjolfsson, „The second machine age”).

Tarifni rat SAD protiv Kine od 2018. već je izazvao šokove u globalnoj ekonomiji. Na to je sada došao virus korona. Tim virusom su pogođene sve grane privrede i delatnosti, pogotovo one gde postoji bliska i gusta interakcija zaposlenih u radnom procesu ili one koje obavljaju delatnosti prevoza ili turizma. Najviše su pogođene manje razvijene zemlje u kojima preovlađuju radnointenzivne grane i delatnosti. Na udaru korone su zaposleni koji obavljaju rutinske repetitivne poslove. Zbog korone i kidanja lanaca snabdevanja i prekida ili usporavanja procesa rada, te zbog nužnosti fizičkog distanciranja u radnom procesu i sve jeftinijih robota – digitalizacija i automatizacija radnih procesa nameću se kao izlaz iz duboke krize. Zahvaljujući tim tehnologijama sada će mnoge kompanije lakše normalizovati procese rada ili će lakše podneti kidanje lanaca snabdevanja i trgovine. Prema procenama OECD-a, oko 30 postojećih poslova u industriji i u uslugama je moguće automatizovati, a u doglednoj budućnosti njihov broj će dostići i 50 odsto. Visoke stope nezaposlenosti i neadekvatna struktura nezaposlenih (tehnološka nezaposlenost) biće izazov za sve zemlje.

Iznuđene i ubrzane tehnološke promene zbog virusa korona staviće na probu sposobnost vlada u svim zemljama da nađu kreativna i produktivna rešenja za probleme niskih stopa rasta i nezaposlenosti. Čekanje da se vidi šta će biti s globalnom krizom i oklevanje da se preduzmu bolna i smela rešenja je najgore rešenje. Kad je reč o Srbiji, vlada i njena ministarstva, poslovna udruženja i poslodavci treba da pođu od najnepovoljnijih scenarija krize, te da na osnovu toga donose svoje programe i operativna rešenja. Razvijanje i brza primena ključnih, životno važnih savremenih tehnologija, unapređenje obrazovanja i podrška startapovima moraju biti prioriteti. Veštačko održavanje zaposlenosti i radnih mesta, bez ekonomske opravdanosti, samo još više steže omču oko vrata nacionalne ekonomije. Finansijska pomoć koju država daje bilo kome treba po pravilu da bude jednokratna i da, u okviru programa vlade ili lokalnih vlasti, bude uslovljena programom oporavka onoga ko tu pomoć traži. Nevolja je u tome što će biti mnogo više zahteva za pomoć od mogućnosti države da ih finansira. Zato će se nužno morati ići na kresanje nepotrebnih troškova gde god je moguće. Osnovna područja na kojima su moguće ogromne uštede (osim sređivanja i reformi u ekonomiji i iskorenjivanja korupcije i javašluka u svim oblastima) svakako su budžetske i parabudžetske ustanove, institucije, organizacije i javna preduzeća. Kriza zbog korone nateraće vladu (ukoliko želi da očuva vitalno jezgro ekonomije) da milom ili silom ukine pojedine institucije, smanji zaposlenost u ovom sektoru i da plate u ovom sektoru za iste kvalifikacije smanji na nivo plata tržišnog dela privrede. Kad bi vlada Srbija zbog korone kojim slučajem morala (radi opstanka zemlje) da pripremi Nojevu barku, tada bi se brzo pokazalo koliko u navedenom sektoru ima parazitizma, nepotizma, privilegija, nepotrebnih troškova, te suvišnih državnih i paradržavnih institucija, agencija i organizacija. Realni sektor je isuviše slab da podnese te troškove.

Doktor ekonomskih nauka

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komеntari2
a6f7f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bojana
Slažem se sa autorom da je veliki problem ako država ne učini uštede u sopstvenom aparatu. Prema meni dostupnim podacima, u većini državnih službi administrativnog tipa radi se bar upola manje efikasno nego u privatnom sektoru , a za istu platu. Kada će ta močvara da se razbistri , niko ne zna.
nikola andric
Samohvalisanje je samo sebi neprijatelj. Imamo cudnu koincidenciju samohvalisanja ''najvece sile na svetu'' versus Afganistan te ''neverovatan uspeh nauke i tehnologije'' versus (primitvni) Corona virus.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja