subota, 05.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 18.10.2020. u 14:00 Darko Pejović

Trgovac koji je obogatio svoj narod

Zadužbinar Ilija Milosavljević Kolarac je čitav svoj ogromni imetak zaveštao otečestvu za ostvarivanje prosvetnih ciljeva
(Фото Википедија)

Oni su celog svog veka tekli i čuvali da ostave spomen svom narodu – ispisano je na nadgrobnom spomeniku Ilije Milosavljevića Kolarca i njegove supruge Sinđelije. Ovakav epitaf uklesan je po testamentarnoj želji velikog srpskog dobrotvora koji je preminuo na današnji dan (po starom kalendaru, 6. oktobra) 1878. godine. Besmrtnost njegovog imena čuva zadužbina, Kolarčev narodni univerzitet, koja je počela s radom 19. oktobra 1932.

Ilija Milosavljević, jedan od najbogatijih Srba 19. veka, u životu je imao jednu strast – trgovinu, jednu ljubav – suprugu Sinđeliju, i jednu misiju – prosvetno uzdizanje svog naroda.

Rođen je 1800. godine u selu Kolari, desetak kilometara od Smedereva, odakle i nadimak po kome će ga istorija upamtiti. Tu je izučio osnovnu školu, što će mu biti i jedino formalno obrazovanje. Poslovna znanja sticao je služeći kod uglednih trgovaca u Pančevu, Vršcu i Beogradu. Najduže se zadržao kod najviđenijeg prestoničkog veletrgovca Milutina Radovanovića. Gazda Milutin je dobro procenio da će mladi kalfa daleko dogurati, pa mu je dao ruku svoje kćeri Sinđelije. Za čaršiju je to bilo veliko iznenađenje, a još više su se čudili njihovom braku, koji se nije uklapao u norme tog doba. Supružnici su zajednički rukovodili svojim prvim samostalnim dućanom, Kolarac je ženino ime svuda isticao i upisivao ravnopravno sa svojim, u svakoj prilici je javno pokazivao koliko je voli i koliko joj je privržen.

Uz Sinđeliju kao vernog životnog saputnika, u Beogradu je preuzeo trgovački primat od jevrejskih, cincarskih i jermenskih porodica, koje su se generacijama bavile tim poslom. Potom se 1928. sele u Pančevo, odakle Kolarac grana trgovačku mrežu sve do Beča. Stekao je nezamislivo veliki imetak u novcu, zemljišnim posedima, nekretninama, imao je vlastitu trgovačku rečnu flotu, magacine, magaze... „Ja nisam znao ni za glad, ni za žeđ, ni za san kad je trebalo raditi i zaraditi”, govorio je prijateljima o periodu svog poslovnog uspona.

A onda su nastupile crne godine, Sinđelija se razbolela. Kolarac je u Pančevo dovodio najbolje evropske lekare, ali spasa nije bilo. Preminula je 1955. u bolnici u Pešti. Sahranjena je na beogradskom Novom groblju, a tada se i Kolarac vraća u srpsku prestonicu. Svodi trgovačke poslove na minimum, a energiju i bogatstvo stavlja u službu svog naroda. Kolarac je bio poznat kao čovek široke dobročiniteljske ruke, naročito kada je trebalo potpomoći sirotinju, škole, nadarene đake, pisce ili bilo koje prosvetno pregnuće. Na tom tragu, 1861. osniva Književni fond za „objavljivanje dela na srpskom jeziku, koja časnost, rodoljublje i polezna (korisna) znanja u narodu rasprostiru”. Odboru fonda stavio je u amanet da izdaje udžbenike i poklanja ih siromašnim učenicima, kao i da pomaže „ljudima koji pišu za narodnu prosvetu, a nisu u stanju sami u štampu davati”.

Naprednog i kritičkog duha, nije se libio da oštro kritikuje vlast. Kada je krajem 1877. ugušena Topolska buna, čiji je cilj bio svrgavanje kneza Milana Obrenovića, Kolarac je utamničen pod optužbom da je potpomagao zaveru. Osuđen je na pet godina robije, ali je pušten posle nekoliko meseci.  

Iz zatvora se vratio vrlo narušenog zdravlja. Preminuo je u oktobru 1878. Vlast je likovala: računali su da će imovinu razvući naslednici, budući da Kolarac i Sinđelija nisu imali dece, te će tako i njegovo ime brzo potonuti u zaborav. A onda je poput groma odjeknula vest o otvaranju Kolarčevog testamenta, čija je prva rečenica glasila: „Sve moje imanje zaveštavam na korist mog naroda.” Osim odredaba koje se tiču novca namenjenog Književnom fondu, glavna stavka oporuke je da se „iz svega imanja obrazuje fond iz koga će se vremenom imati podići srpski univerzitet”, kao zadužbina otečestvu za ostvarivanje prosvetnih ciljeva.

Pravna bitka za priznavanje poslednje volje trajala je tri godine. Dve njegove bratanice povele su postupak za obaranje testamenta, potpomognute režimskom štampom, koja je pisala da je Kolarac bio „obrlaćen ili prinuđen”, da je stvaranje zadužbine „partijsko-demonstrativna stvar” i „opasnost za državu i monarhiju”... Tačka na ovu mučnu epizodu stavljena je 1881. presudom Kasacionog suda.

Podizanje zdanja Kolarčeve zadužbine, površine 4.500 kvadrata, završeno je početkom 1932, a 19. oktobra započinje programska delatnost. Narodni univerzitet je, osim širenja naučnih znanja, organizovao i kurseve za poljoprivrednike, zanatlije, trgovce, činovnike... Prosvetna misija nastavljena je i kroz decenije socijalizma, raspada države i tranziciju. Poslednjih godina, učestalo se čuje da je usled finansijskih problema ova institucija pred zatvaranjem. Na sve to došla je kovidna 2020. i otkazivanje 160 programa, pa je na sajtu Kolarca oglašen broj žiro računa za donacije koje bi mu omogućile nastavak rada. U borbi za opstanak, očekuje se i pomoć države i grada. Ali i pomoć svih koji, poput Ilije Milosavljevića Kolarca, veruju da je smisao imanja u – davanju.

Komentari11
ba25f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sotir Gardačić
Ovo je jedina zadužbina koju komunisti nisu dirali dok ih je pre rata bilo baš puno.
Petar Dozet
Trgovci preprodaju robe i usluge, uglavnom ništa (robe i usluge) ne stvaraju lično. Bez njih sve te robe i usluge nikad ne bi ni stigle do potrošača/korisnika. Uglavnom pripadaju klasi, koja je akumulirala dovoljan kapital da optimizuje taj preprodavački proces, te ih je teško ili nemoguće zaobići. Zato su trgovci uvek bili najbogatiji ljudi...zato ih sirotinja nigde ne voli.
Божа
Беше тада краљевина.
Nidza
Текст је поучан, само молим исправите године...Рођен је 1800. године ,а 1928 се преселио у Панчево, а 1955 му умире супруга... Омашили сте за 100 година...
миле мрђеновачки
Први пут чујем за то да се "НАШ" "Коларац" налази у таквом проблему... Молио бих да се објави жиро рачун за уплату помоћи за опстанак ове установе... за опстанак свих оваквих установа... Читам да се продаје "Центар Сава"... да је градска каса пуна домаћинског пословања, да се рационално не улаже у оно што доноси минус! Ако НАРОД не помогне, свако по мало, идемо тамо где не треба, на општу срамоту. Причи фали када је почела градња, где је сахрањен наш добротвор, зашто... да му је тело очувано...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja