subota, 05.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 18.10.2020. u 21:00 Aleksandar Miletić
PORTRET BEZ RAMA

Olivera Jevtić – simbol srpske atletike

(Илустрација Драган Стојановић)

Olivera Jevtić (43), jedan od simbola srpske atletike, prethodnih dana bila je u centru pažnje, ali ne zbog svojih uspeha, već zbog incidenta koji se dogodio na maratonu u Sofiji, na kojem ju je jedan siledžija oborio usred trke i povredio. Srećom, povrede nisu bile teške, ali bi mogle da je zaustave u pokušaju da se plasira na svoje sedme olimpijske igre, jer nije bezbedno trčati kvalifikacije u maratonu ako takmičar nije sto odsto spreman.

Trčanjem je počela da se bavi u rodnom Užicu, uz veliku podršku godinu dana starije sestre Violete, za koju kaže da je bila „rođena šampionka”. Olivera je govorila za nju da je bila i brža i izdržljivija od nje, ali da nije bilo uslova da se bave atletikom.

– Tada nas je bilo osmoro u kući. Bili su tu i baba i deda, pa je neko morao da pomaže majci. Violeta je to preuzela na sebe, pošto je videla da sam poludela za atletikom – rekla je u jednom svom intervjuu takmičarka užičke Mladosti Olivera Jevtić, za čiji razvoj je zaslužan i kros „Politike”, na kojem je kao pionirka osvojila dvanaesto mesto.

Na tom krosu za nju se zainteresovao trener Slavko Kuzmanović, njen budući mentor i najveći oslonac u karijeri. Debi Srbije na evropskim prvenstvima obeležila je maratonskom medaljom (Geteborg, 2006), na koju se čekalo pola veka, od olimpijskog srebra Franje Mihalića iz Melburna 1956. U teškoj trci na 42.195 metara, po kiši, jakom vetru i velikoj vlazi i u jakoj konkurenciji, stigla je na cilj posle dva sata 30 minuta i jednu sekundu – samo 26 sekundi iza Nemice Ulrike Majš.

– Mislim da ni u životu ni u sportu ništa nije slučajno. Ni to što sam baš ja posle šesnaest godina osvojila prvu medalju za našu atletiku na evropskim prvenstvima. Kao klinka 1990. godine gledala sam prenose iz Splita i, kada je Snežana Pajkić osvojila zlatnu medalju, plakala sam pola sata i rekla majci da moram da postanem atletičarka – rekla je u jednom intervjuu „Politici”.

Osvojila je pregršt odličja na evropskim i svetskim prvenstvima u juniorskoj i mlađoj seniorskoj konkurenciji (na 3.000, 5.000, 10.000 m), kao i pet bronzi na seniorskim šampionatima u krosu.

Maratonsku karijeru počela je na najvećem maratonu na svetu, u Njujorku 2002. godine, na kojem je osvojila treće mesto, ali joj je ono oduzeto. Diskvalifikovana je zbog pozitivnog doping testa (efedrin), iako su čak i organizatori trke u izjavi za „Njujork tajms” istakli da se ta supstanca tu našla slučajno, pošto je prisutna u lekovima za ublažavanje kašlja.

Već naredne godine pobedila je na maratonu u Roterdamu (dva sata 25 minuta i 23 sekunde). Zatim je 2004. bila treća na Bostonskom maratonu i šesta na Olimpijskim igrama u Atini 2004, kao najbolje plasirana evropska takmičarka. Dve godine kasnije zauzela je drugo mesto u Geteborgu i četvrto u Tokiju. I tako godinama, uspeh za uspehom, uz mnoštvo državnih rekorda. Pored ostalog, dva puta je osvajala najprestižniju uličnu trku u Brazilu, u Sao Paolu, 1998. i 2005.

Dva puta je proglašena i za sportistu godine u izboru Olimpijskog komiteta Srbije, 1998. i 1999.

Komentari3
7e96a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Nikola Nesic
Bravo za dugu karijeru Olivere. Da se videti na pojedinim revijalnim trkama, i zaista motiviše svojom pojavom. U vreme kad se mere samo vrhunski rezultati, vredi porazmisliti i o dužini bavljenja sportom, aktivno, a pogotovu rekreativno. Na žalost danas društvo prepoznaje samo krivu koja stremi ka vrhu, a ne i onu koja propagira sport. Incident u Bugarskoj je slika i prilika takvog pristupa. Jedan pasionirani profesionalac protiv amatera na steroidima.
Molim poštovanje
Da nije bilo ovog incidenta, ne bismo se ni setili ove predivne sportistkinje koja tiho i bez medijske histerije godinama osvaja vrhunce sporta. Molim poštovanje prema ovakvim divovima sporta, da se obeleže njihovi poduhvati, a ne da samo pratimo koliko je krušaka pojeo Djoković i da li je zagrlio drvo.
Djed Jovo
i opet Bugarin udario s ledja...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja