subota, 23.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 20.10.2020. u 18:00 Zoran Janić

Senka njujorške presude nad RS

Драган Стојановић

Početkom ovog meseca mediji u BiH doneli su ekskluzivnu vest, unekoliko senzacionalistički intoniranu, u kojoj se spekuliše o mogućnosti ukidanja Republike Srpske kao administrativnog entiteta BiH zbog sudskog duga većeg od 100 milijardi dolara. Sporna presuda je doneta u Federalnom sudu Južnog distrikta Njujorka, a po tužbama protiv bivšeg političkog lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića, kome je 2019. u Hagu potvrđena kazna doživotnog zatvora (tom prilikom utvrđeno je da je Karadžić kriv za genocid, zločine protiv čovečnosti, kao i za kršenje zakona i običaja ratovanja). Građansku parnicu u SAD – tačnije, dve odvojene parnice – pokrenule su žrtve rata u BiH. Prvu od njih, poznatu kao slučaj „Kadić protiv Karadžića”, inicirale su žene hrvatske nacionalnosti, kao žrtve silovanja (u javnosti, najpoznatije je ime Jadranke Cigelj, logorašice iz logora „Omarska” i autorke knjige „Apartman 102”). Drugu, poznatiju kao slučaj „Dou protiv Karadžića”, pokrenuo je njujorški Centar za ustavna prava, u ime veće grupe preživelih. Osnov za pokretanje postupka nađen je u više od dva veka starom američkom zakonu – tzv. Statutu o deliktima stranaca – koji licima bez američkog državljanstva dopušta da podižu tužbe zbog kršenja međunarodnog prava.

 

Nema potrebe posebno naglašavati šta bi prinudna naplata tolikog sudskog duga značila za RS, jer teško da bi se taj astronomski iznos mogao naplatiti novcem iz budžeta, prodajom avio-flote ili nekretnina. Karadžiću je dva puta pokušano formalno uručenje tužbe: prvi put 1993, kad je doputovao u Njujork radi pregovora s visokim zvaničnicima SAD (bio je okružen federalnim agentima koji su ga, čim im je prišao sudski dostavljač s optužnicom, ugurali u lift, uz obrazloženje da zbog glasne muzike i udaljenosti veće od 2,5 stopa nije bio u stanju da razgovetno čuje reči sudskog poslužitelja) i drugi put 1995, kada mu je optužba i zvanično uručena.

Sam Karadžić načinio je, uslovno rečeno, dve greške: prvu, što je sa svojim advokatskim timom, na čelu s Remzijem Klarkom, uopšte uložio žalbu zbog tužbe (time je, automatski, prihvatio jurisdikciju američkog suda i proces je mogao da otpočne) i drugu, što nakon presude od 2000. godine nije uložio zvaničnu žalbu na istu, pa je sud pokrenuo postupak priznanja pomenute presude, pošto se Karadžić nije ni pojavio pred sudom – što, drugim rečima, znači da je prihvatio sve navode iz tužbe. U parničnom postupku pred građanskim sudom u Njujorku Karadžiću se, u osnovi, sudilo za iste one zločine za koje je optužen i pred Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu. Problem nastaje stoga što je, makar i u parničnom postupku u Njujorku, bivši vođa bosanskih Srba proglašen odgovornim za dela genocida, silovanja i mučenja, ali kao „državni funkcioner”, što će reči kao vojni i politički lider.

Stoga se sada odgovornost automatski proširuje i na entitet u čije ime su zločini počinjeni – dakle, posredno i na Srbiju, budući da je ona, kao susedna država, odlukom suda u Hagu označena kao sukrivac, jer ništa nije preduzela da spreči genocid. U krajnjoj liniji, to bi moglo da znači (uprkos činjenici da je odbijena revizija presude protiv Srbije pred Međunarodnim sudom pravde) da bi i Srbija mogla dospeti u neugodan položaj da mora da namiri ratnu štetu nastalu u Bosni, koja se, sa zateznim kamatama, već meri na više od 100 milijardi dolara.

Po rečima M. Pajta, eksperta za priznanje i izvršenje američkih presuda građanskog i ugovornog prava u zemljama Evropske unije, ostaje još poslednji korak – da se „na jednom od sudova u Evropi izdejstvuje priznavanje presude američkog suda”, nakon čega sledi prinudno izvršenje. Iako je značaj parničnih postupaka do sada uglavnom više bio u simboličnom smislu, upravo je američki sud, još 1995, u slučajevima protiv Karadžića, ustanovio da silovanje spada u zločin genocida, pune tri godine pre nego što će Međunarodni krivični sud za Ruandu to i zvanično prihvatiti kao normu delovanja. Naravno, razlika između krivične osude i građanske presude i dalje ostaje ogromna. Svrha građanskih parnica leži ponajviše u tome da se žrtvama pruži neka vrsta moralnog zadovoljenja, osećanja da je pravda makar u izvesnoj meri zadovoljena. Problem je što tužitelji u ovom slučaju prete da bi presudu naplatili teritorijom (primer Alzasa i Lorene nakon Prvog svetskog rata ili Južnog Tirola, koji je Italija naplatila kao ratnu odštetu od Austrougarske), odnosno „gubitkom političkog subjektiviteta u delu osuđenog entiteta”.

Prevodilac i esejista

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komеntari15
a4343
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Сретен
С обзиром да амерички закони дају високе одштете за нематеријалну штету нпр. претрпљени страх, сваки грађанин Србије могао би да их тужи и за страх претрпљен током бомбардовања. Страх који је, дакле, произашао из кршења међународног права од стране њихове владе и њених савезника.
Сретен
"Основ за покретање поступка нађен је у више од два века старом америчком закону – тзв. Статуту о деликтима странаца – који лицима без америчког држављанства допушта да подижу тужбе због кршења међународног права." Шта чекају наши оштећени? Свако ко је на било који начин оштећен, укључујући губитак имовине на Косову може да тужи америчку владу за повреду међународног права и тражи одптету.
Krle
Ovo izgleda kao senzacionalisticka vest, ali moze da postane veliki problem. Srbija i RS bi odmah trebale da naprave tim sastavlljen od najboljih pravnika i advokata koji bi objektivno procenili situaciju i predlozili korake delovanja. Necinjenje moze da dovede i RS i Srbiju u jako nezgodnu situaciju..
Mike
Nema od toga nista, jer Amerika ne priznaje sama nadleznost medj,. krivicnog suda niti dozvoljava da njenim gradjanima sude druge zemlje. Tako da ako ga oni ne priznaju, sto bi njihovo bilo priznato.
Aleksandar Drobnjak
Da li ova presuda znači da na kraju bošnjačka politička elita ipak priznaje postojanje Republike Srpske pre njenog dejtonskog institucionalizovanja.Po dosadašnjim stavovima koje smo mogli čuti od bošnjačke političke elite Republika Srpska je nastala u Dejtonu i pre dejtonskog ustrojstva postoji isključivo Republika BiH i agresija na Republiku BiH.Oni do sada nisu priznavali ništa u vezi nastanka Republike Srpske, tako da se potencijlana naplata raznih odšteta može ispostaviti jedino BiH.
Paja Patak
Citao sam u Zabavniku da je na Floridi zabranjeno prelaziti ulicu sa krokodilom na uzici. Ovaj zakon spada takodje u rubriku "Jeste li culi ..." ili "Verovali ili ne". Mozda Pravom i Pravdom treba da se bave i dobronamerni i ozbiljni ljudi.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja