ponedeljak, 01.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 16.10.2020. u 21:06

Šef misije MMF: Povećanja zarada u javnom sektoru Srbije treba da budu ograničena u 2021.

((Фото EPA/Jim Lo Scalzo))

Šef misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u razgovorima sa srpskim vlastima Jan Kejs Martejn izjavio je da u 2021. godini povećanja zarada u javnom sektoru Srbije treba da budu ograničena, da povećanja penzija treba da prate dogovorenu švajcarsku formulu, a da dodatna ad hok povećanja ili isplate treba izbegavati.

U pisanoj izjavi na kraju virtuelne posete Srbiji, u kojoj je izneo preliminarne nalaze, Martejn je naveo da je tim MMF-a vodio „produktivne razgovore” sa vlastima Srbije i postigao dogovor o politikama koje su potrebne za završetak pete, poslednje revizije Instrumenta o koordinaciji politika (PCI).

„Uspešan završetak revizije zavisi od ispunjavanja preostalih programskih uslova, kao i odobrenja rukovodstva i Izvršnog odbora MMF-a. Razmatranje na Izvršnom odboru okvirno je zakazano za početak januara 2021. godine”, naveo je Martejn, prenosi Beta.

Na osnovu preliminarnih nalaza, tim MMF-a će pripremiti izveštaj koji će, po pribavljanju odobrenja rukovodstva, biti predstavljen Izvršnom odboru MMF-a na razmatranje i odlučivanje.

Martejn je naveo da se „realizacija programa generalno odvijala prema planu” i da se ekonomska aktivnost oporavlja posle naglog pada u drugom tromesečju 2020. godine izazvanog pandemijom korona virusa.

„Monetarne i finansijske mere i veliki fiskalni paket koji su uvedeni kao odgovor na krizu odigrali su ključnu i pozitivnu ulogu u pružanju podrške ekonomiji. Sada se očekuje da će BDP zabeležiti realan pad od 1,5 odsto u 2020. godini, a zatim porast od pet odsto u 2021. godini”, napisao je Martejn.

Dodao je da se te projekcije zasnivaju na najnovijim podacima koji ukazuju na brži oporavak od ranije očekivanog.

„Međutim, prognoza je i dalje vrlo neizvesna, zbog nepredvidljivog uticaja kretanja epidemije i posledičnih nepovoljnih efekata na ekonomiju Srbije i njenih trgovinskih partnera. Inflacija je i dalje niska i očekuje se da će se u 2021. zadržati u donjoj polovini ciljanog koridora NBS. Bankarski sistem je ostao stabilan, likvidan i dobro kapitalizovan”, piše u izjavi.

Martejn navodi da su poreski prihodi premašili očekivanja u vreme četvrte revizije instrumenta PCI, ali da će rashodi biti veći s obzirom na to da su fiskalne mere produžene i da će realizacija javnih investicija biti ubrzana u poslednjem tromesečju ove godine.

„U tom kontekstu, očekuje se da će ukupni fiskalni deficit biti ispod devet odsto BDP-a u 2020. godini i da će se javni dug zadržati na nivou ispod 60 odsto BDP-a Srbije”, naveo je šef misije MMF-a.

Dodao je da je tim MMF-a postigao dogovor sa vlastima Srbije o ključnim parametrima budžeta za 2021. godinu.

Naveo je da budžet Srbije za 2021. godinu treba da nastavi da podržava ekonomski oporavak, uz istovremeno očuvanje održivosti duga.

„Važno je da udeo ukupnih troškova zarada u javnom sektoru u BDP-u zabeleži pad na održivije nivoe, nakon porasta u poslednje tri godine. Potrebno je pažljivo pratiti fiskalne rizike koji potiču od državnih preduzeća i eventualna podrška ovim preduzećima treba da se sprovede transparentno kroz budžet”, naveo je Martejn.

Dodao je da sprovođenje strukturnih reformi treba da se ubrza posle određenih kašnjenja zbog pandemije, kako bi se obezbedio snažan i stabilan rast u srednjoročnom periodu.

„Potrebni su kontinuirani napori u pravcu jačanja poreske administracije, upravljanja javnim investicijama, kao i praćenja i upravljanja fiskalnim rizicima. Reforme okvira zarada i zapošljavanja u javnom sektoru, koje u znatnoj meri kasne, treba da se privedu kraju”, piše Martejn.

On navodi da su unapređenje korporativnog upravljanja u javnim preduzećima, uključujući EPS, kao i razvoj tržišta kapitala u Srbiji, i dalje od presudnog značaja.

„Pozdravljamo napredak ostvaren ka završetku privatizacije Komercijalne banke i podržavamo dalje napore da se privatizuje Petrohemija. Srednjoročni prioriteti u cilju stvaranja uslova za brži rast privatnog sektora i približavanje nivoima dohotka u EU takođe uključuju jačanje vladavine prava i unapređenje pravosudnog sistema”, dodaje Martejn.

Komеntari6
454ca
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dule Los Angeles
Pre operacije, lekar uspava pacijenta! Ako ne prezivi, ON nije kriv. I nikad ne odgovara! MMF-u je ciji je jedini cilj PROFIT! Drzave i Narodi-Ni na kraj pameti! Zasto se stalno u njih krstimo i kunemo. Jedini lek za SIGURAN rast u korona-krizi, koja ce trajato dugo godinaje-Sve pare iz deviz. Rezervi i budzeta usmeriti na Selo. U poljoprivredu. Zasejati sto vise psenice. Sto vise goveda i svinja, voca.... Svet je vec gladan. Glad ce trajati duze od krize! I rezerve, koje imamo-Jos ne prodavati!
д
А да није раст :)
Neprilagodjenn
"Тако се сада очекује да ће БДП Србије за ову „корона годину” пасти свега 1,5 одсто", al' nam je javi dug od proslogodisnjih 24 milijardi evra sada, kako se "suska", 30 milijardi evra. Dakle BDP padne 1,5% a dug nam skoci za 25% i svi srecni i zadovoljni. Rastu plate i penzije, ministar sija od srece, a meni nista nije jasno. Ima samo jedan nacin da to proverim. U ponedeljak idem u banku, uzimam maksimalni kes kredit i pocinjem konacno da kupujem sve sto pozelim. Da li dobro razmisljam?
Borivoje m
Ako odes u banku i uzmes investicioni kredit sa kamatom od 1%, uradis recimo izolaciju na kuci i promenis prozore, smanjis racune za grejanje, dugorcno si u plusu. Ako uzmes kes kredit sa 7% kamate i kupis kola (pa sve i da si taksista), ugasio si ga na duze staze! Treca opcija, ne uradis nista, oplakujes sudbinu, deca ti nervozna, zena zvoca, tasta govori da si nesposoban...e tu nema pomoci ni kratkorocno ni dugorocno!
Vlada
"dug od proslogodisnjih 24 milijardi evra sada, kako se "suska", 30 milijardi evra" Kada je 2012. ustanovljena nova vlast, dug je bio 14,78 milijardi evra. Za osam godina, više nego dvostruko. Ko ne veruje, postoji sajt Ministarstva finansija, Uprava za javni dug,.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja