utorak, 26.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 18.10.2020. u 18:00 Vladimir Prvulović
POGLEDI

Slobodna misao ili partijska funkcija

Morate se opredeliti, ako ste funkcioner neke od političkih partija, partije na vlasti ili opozicionih partija, ne možete biti slobodni analitičar, već tumač programskih načela i ciljeva svoje partije

Možda se glavna poruka moje današnje kolumne nekima neće dopasti, ali to je tema koju ne smemo prećutati. Pitanje za raspravu je sledeće: može li nezavisni, slobodoumni kritičar naše stvarnosti, političkog i ekonomskog života, komentator u dnevnom listu, da bude visoki funkcioner jedne od političkih partija? Može li čitalačka javnost, koja se divi njegovim hrabrim komentarima i porukama, da veruje njegovom zalaganju za korekciju uslova u kojima živimo, obaveštavamo se, razmišljamo, glasamo? Ako je slobodni mislilac i oštri kritičar naše stvarnosti stvarno nezavisan, onda javnost njemu treba da veruje i podržava ga. Ako je u političkoj partiji, kojoj je, po definiciji, cilj osvajanje vlasti ili osporavanje vladajućeg režima, borba za mandate i funkcije, preko borbe za glasače i izborne procente, to je sasvim druga priča. Verovaće mu pripadnici partije kojoj pripada, kao njegovi istomišljenici.

U zemljama na bazi čijih demokratskih tekovina i stvarnosti nezavisni analitičari, ali i funkcioneri iz institucija EU, Evropskog parlamenta i drugih foruma, kritikuju naš sistem i stvarnost, takav presedan ne bi bio moguć. Slobodni novinar je tamo, po pravilima političkog života i novinarske profesije, nezavisan od bilo koje partijske ili državne funkcije, zato i jeste slobodni novinar kome se veruje. Novinarska udruženja to isto propisuju. Morate se opredeliti – ako ste funkcioner neke od političkih partija, partije na vlasti ili opozicionih partija, ne možete biti slobodni analitičar, već tumač programskih načela i ciljeva svoje partije. Dakle, ili ste u vladajućem timu, ili ste nezavisni um koji postupke tog režima i posledice njegovih mera slobodno kritikuje i čitalačka javnost mu veruje i kupuje novine u kojima on svoje komentare objavljuje. Takvu dvostruku ulogu ne bi mu dozvolila ni redakcija lista sa ugledom i tradicijom, ali ni partija kojoj pripada i u kojoj ima funkciju.

Kod nas ovo o čemu govorim nije pojedinačni slučaj. Već postoje i svakodnevno gostuju na medijima politički analitičari, koji su, u isto vreme, poslanici političkih partija, vlasnici i glavni urednici „nezavisnih” političkih časopisa, saradnici državnih naučnih instituta i navodno nezavisni kolumnisti. Da li je to moguće u državama sa dugom demokratskom istorijom, iz kojih dolaze dobronamerne kritike i zahtevi za demokratizaciju našeg političkog i izbornog sistema, za slobodu izražavanja itd? Naravno da ne.

U Republici Francuskoj, na primer, profesor na državnom univerzitetu nema pravo da učestvuje u političkom životu u okviru političkih partija ili udruženja. Svoje utemeljene kritičke opaske i zaključke on objavljuje u naučnim člancima i časopisima, ali ne kao funkcioner neke partije ili borac za političke i državne funkcije. Uopšte, na univerzitetima je profesorima, ali i studentima, strogo zabranjeno ispoljavanje političkih uverenja i stavova. Slobodni ste, kao građanin, da budete član ili aktivista svoje političke partije, ali van aula i slušaonica na slobodnom i autonomnom univerzitetu, jer će takvi, u protivnom, biti isključeni sa univerziteta. To su pravila jedne demokratske zemlje, u kojoj se od buržoaske revolucije iz 1789. godine gradi i usavršava demokratsko uređenje, ali u kojoj postoje i opasne desničarske i antidemokratske snage, partije i pojedinci. I njihovi sledbenici i glasnogovornici koji pokušavaju da popularišu ideje i ciljeve svojih partija.

Zaključujemo, dakle, da slobodoumni novinari i analitičari političkog, ekonomskog, kulturnog života u slobodnim glasilima ne mogu istovremeno biti članovi rukovodećih tela pojedinih političkih partija. Da bismo mogli da im verujemo. Reč je, osim moralnih principa, i o klasičnom sukobu interesa, između zalaganja za istinske društvene vrednosti i partijskih programskih načela i ciljeva. Ili jedno ili drugo. Slobodni ste da izaberete.

Redovni profesor univerziteta

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komеntari5
18533
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Prekobarac
Gospodine Prvulovicu, svaka vam cast na srpskom jeziku!!!!!!! Sve su vam reci (recnik) i gramatika pravilna i po propisu sto je vrlo retko da se nadje u svakodnevnim srpskom novinama. Nisam mogao da nadjem ni jednu anglosaksonsku rec. Vasi students su zaista u dobrim "jezickim rukama" i nadam se da ce moci da prate vasu korektnu putanju srpskog knjizevnog jezika. Sto se tice vaseg sadrzaja o tome ne bih diskutovao jer sam vec odavno digao ruke i predao se nasoj apatiji samoporaza inteligencie.
nikola andric
Razni narodi ili kulture razlicite poslovice. U Nemackoj se kaze ''Gedanken sind Zoll frei'' ( misli se ne oporezuju ili ne carine). U Srbiji se implicitno ''zabranjuju''. Metaforicko ''skretanje sa linija'' je direktno vodilo na robiju. Jos cudnije je pitanje ko moze ili sme da misli ''nezavisno''. Nezavisno od znanja svako kako se moze svakodnevno videti u komentarima Politike. Ali da se cak profesorima zabranjuje clanstvo partija je moguce tamo gde su partije a priori sumnjive. Kant ?
Velimir
Naravno da su Vaša pitanje i dileme na mestu, ipak primećujem da je poredjenje sa Francuskom u svakom pogledu neumesno i u krajnjoj liniji obeshrabrujuće. To Vam je isto kao kada bi pisali kritički tekst o srpskoj privredi u čudili se njenoj neefikasnosti u poredjenju sa japanskom... Hoću da kažem da bi poredjenja trebala da podstiču...
SPA
Pa valjda i treba da se ugledaš na bolje od sebe u nekoj oblasti. Nije teško dostići japansku efikasnost, radi se o neverovatno jednostavnim stvarima. Ali naše navike su čudo,

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja