četvrtak, 28.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 12.10.2020. u 21:00 Katarina Đorđević

Rodna neravnopravnost u svim oblastima života

Pandemija je ogolila rodnu neravnopravnost u kući, jer su mnoge žene bukvalno grcale pod teretom duplih i trostrukih obaveza
(Фото Д. Јевремовић)

Iako u Srbiji živi oko 180.000 žena više od muškaraca, dame u našoj zemlji potpuno se uklapaju u stereotip o „slabijem” polu – slabije su plaćene, slabije su zastupljene na mestima gde se odlučuje o njihovoj sudbini, slabije su zaposlene, i to uglavnom na slabije plaćenim poslovima. Statistika rodne neravnopravnosti svedoči da žene čine obrazovaniji deo populacije koji, paradoksalno, mnogo teže dolazi do posla od muškaraca. Mere štednje i zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, uvedene 2014. godine, nesrazmerno su pogodile žene jer upravo one čine većinsku radnu snagu u zdravstvu, prosveti, administraciji i sektoru socijalne zaštite. Naime, podaci Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja svedoče da u sektoru zdravstvene zaštite radi 79 odsto žena, sektor socijalne zaštite zapošljava čak 93 odsto dama, dok u oblasti obrazovanja 73 odsto zaposlenih čine žene. Muškarci čine više od 70 odsto zaposlenih u sektoru saobraćaja, građevinarstva i rudarstva, dok je među rukovodiocima – menadžerima, zakonodavcima i funkcionerima, učešće muškaraca na nivou od dve trećine. Ni to nije sve – podaci takođe govore da su za isti posao žene plaćene čak jedanaest procenata manje od muškaraca.

Brojke nedvosmisleno govore da je rodna neravnopravnost prisutna u svim oblastima života žena – Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture nedavno je objavilo podatak da samo trećina žena u Srbiji ima vozačku dozvolu, a najnovija studija NALED-a govori da tek svaka četvrta žena ima vlasništvo ili suvlasništvo nad nekretninom, dok u seoskim sredinama čak 86 odsto žena nema nikakvu nepokretnost na svoje ime. Sticanje sopstvene nekretnine otežava činjenica da žene u našoj zemlji u proseku imaju oko 8.000 dinara niže plate od muškaraca, dok je na selu situacija još nepovoljnija. Naime, svaka druga žena u ruralnim sredinama formalno je nezaposlena jer radi u poljoprivrednom domaćinstvu, a svega 7,4 odsto njih poseduje zemlju. Osim toga, žene u seoskim sredinama češće se odriču porodičnog nasledstva u korist braće i muških članova porodice, što u prevodu znači da je običajno pravo mnogo jače od porodičnog.

Životni i imovinski status mnogih žena u našoj zemlji i dalje je nedefinisan jer oko 200.000 ljudi živi u vanbračnoj zajednici u kojoj nakon rastanka ili smrti partnera nemaju pravo na nasleđivanje imovine ili penzije. Naime, naš zakon o nasleđivanju „priznaje” samo bračne partnere, a ako dođe do razvoda, žena najčešće ostaje na ulici bez ičega – makar ta zajednica trajala nekoliko decenija. Ako njen vanbračni partner premine, ona nema nikakva prava na njegovu penziju.

Stručnjaci feminističke provenijencije često ističu podatak da je rodna neravnopravnost najveća u porodičnom gnezdu – prosečna srpska žena svakoga dana u kuhinji provede sat i po vremena, 65 minuta potroši na čišćenje kuće, a još pola sata na pranje i peglanje veša. Za hranjenje i kupanje naslednika dnevno potroši 37 minuta, dok se muškarac hranom požrtvovano bavi 16 minuta dnevno, pranjem sudova celih tri minuta, a za održavanje domaćinstva, prema sopstvenom priznanju, dnevno utroši 29 minuta, dok kućni ljubimci i baštovanstvo okupiraju njegovu pažnju dva sata dnevno. Osim toga, žene se neuporedivo više bave starijim članovima porodice. Za veliki broj žena u našoj zemlji dom je najmanje sigurno mesto za život. Svake godine oko 30 žena stada od ruke bližnjeg svog – oca, muža ili brata, a od početka godine ubijene su čak 22 žene.

Doskorašnja poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković ocenjuje da ovim prostorima i dalje duvaju snažni vetrovi patrijarhata i dodaje da u većini porodica ceo teret roditeljstva pada na ženu, iako ne postoje ni biološki ni psihološki dokazi da mama bolje od tate hrani, povija i uči dete.

„Pandemija virusa korona toliko je ogolila rodnu neravnopravnost u kući jer su mnoge žene bukvalno grcale pod teretom duplih i trostrukih obaveza – osim što su morale da idu na posao, najveći broj njih preuzeo je ulogu pedagoškog asistenta svojoj školskoj deci, koja su morala da prate onlajn nastavu, a u trećoj „smeni” ih je čekalo kuvanje ručka, pranje, peglanje i spremanje domaćinstva. I dok su žene u Srbiji ćutke prihvatile novonastale obaveze, grupa žena iz nemačke pokrajine Saksonija odlučila je da vladi te zemlje ispostavi račun za dodatne poslove koje su bile prinuđene da rade u vreme karantina uvedenog zbog pandemije kovida 19. Reč je o ženama koje su zaposlene, ali su u vreme blokade morale da se dodatno brinu o deci i pomažu im u učenju, kuvaju, peru, peglaju i po potrebi „budu psiholog” mužu ili deci. Na svojoj „fakturi” one su napisale da obuka i pomoć deci od 17. marta do 15. maja košta ukupno 22.296 evra, a u ovu cenu ušli su vreme, struja, voda i grejanje”, navodi naša sagovornica i podseća da se svaka treća pritužba koja stiže na adresu poverenika za zaštitu ravnopravnosti tiče diskriminacije na osnovu pola, a nju najčešće podnose žene koje su nakon povratka s porodiljskog odsustva premeštene na niže radno mesto ili poziciju s nižim primanjima.

Komеntari36
e45b5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Neko iz mase
3. Према психолошким истраживањима, подједнака је расподела психопата међу оба пола. Начини мучења, злостављања и повређивања се разликују у методу међу половима али не престају да стварају трајне психолошке и физичке последице на оба пола. Мушкарци нису охрабрени да пријављују насиље жена. Нисам чуо да неко позива мушкарце да пријави насиље. Коначно, министарка Михајловић ни једном се није огласила поводом насиља над мушкарцима у ријалити програмима (од стране жена ка мушкарцима).
Neko iz mase
2. Ванбрачни супружници оба пола немају право наслеђивања. Када се уведе регистар ванбрачних заједница онда ће и то бити могуће. По закону дужност оба родитеља је да брину о деци. Подела кућних послова је питање искључиво договора у свакој породици, а не закона. Ни један закон не забрањује било ком полу да полаже возачки испит, пријемни за факултет или неку школу. Дакле, то је сада питање терања некога да ради нешто што не жели јер неко други има такву идеологију и план.
Neko iz mase
1.Овај текст је препун либерално-феминистичких теза које потпуно изврћу стварност. На високим позицијама се налазе људи који имају посебне способности (углавном са израженим цртама које се приписују поремећајима личности - бестидни, бескрупулозни, жедни моћи, манипулативни, са јаком енергијом, знањем итд.). Жене раде мање опасне послове, женска популација у затворима је скоро занемаљива, однос убистава почињеним над м-ж далеко је већи над мушкарцима.
alisa
Odlican tekst. Sve je istinito. Zanima me da li cete objaviti komentar ili se objavljuju samo komentari muskaraca. Druga mogucnost je da zene prosto nemaju vremena da pisu komentare radeci dve ili tri smene svaki dan.
Драган П.
Правилније би било користити термин "неравноправност полова", уместо "родне неравноправности". Жене и мушкарци нису никакви родови, већ биолошки полови. Родови су социјалне конструкције новијег датума чији промотери желе да прогурају тезу да мушко не мора да буде мушко, ако то не жели, већ може да буде и женско, ако се тако од јутрос осећа. И обрнуто.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja