sreda, 02.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 12.10.2020. u 20:10 Mirjana Sretenović

Kult kralja Milutina i kneza Lazara u ruskoj crkvi

Pijanistkinja i teolog dr Ana Rašković, nakon dugogodišnjeg istraživanja u Rusiji i Vatikanu, sastavila je notni zbornik „Pesme srpskim svetima u ruskoj crkvenopojačkoj umetnosti od 16. do 19. veka”
Ана Рашковић (Фото: лична архива)

Kojim putevima se srpska liturgijska poezija u čast srpskih svetaca preselila u rusku crkvu, dugi niz godina istraživala je dr Ana Rašković u arhivama Rusije i Vatikana. Službe srpskim svetima, prema njenim rečima, koje nesporno spadaju u najznačajnija dela srpske srednjovekovne književnosti, duboko su uzidane u temelj našeg nacionalnog identiteta i, posredstvom muzike kao svog najprirodnijeg puta, prenosile su se širom pravoslavne vaseljene.

U seobi srpskih kultova u Rusiju, koja počinje još krajem 14. veka, pokrenut je intenzivan proces kulturne razmene između dva bliska pravoslavna naroda. Upravo u ruskoj sredini između 16. i 19. veka nastaju najbrojniji zapisi pesama u čast srpskih svetih. Na inicijativu nedavno preminulog akademika Dimitrija Stefanovića, za kojeg Ana Rašković kaže da je primer pravog hrišćanina kakvog do tada nije srela, počela je istraživanje koje je rezultiralo notnim zbornikom „Pesme srpskim svetima u ruskoj crkvenopojačkoj umetnosti od 16. do 19. veka”.

Ana Rašković diplomirala je na klavirskom odseku Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu u klasi profesorke Jokut Mihajlović. Postdiplomske studije klavira završila je na Državnom konzervatorijumu Glinka u Nižnjem Novgorodu u Rusiji, gde je 2010. i doktorirala iz oblasti muzikologije na temu „Irmosi Velikog kanona u srpskoj i ruskoj crkvenopojačkoj tradiciji”.

Usavršavanje iz liturgičke muzikologije nastavila je na Državnom konzervatorijumu Rimski-Korsakov u Sankt Peterburgu, posle čega je na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu položila diferencijalne ispite na Teološkom programu i redovno završila doktorske akademske studije. Na Katedri za liturgiku trenutno piše doktorsku disertaciju. Zaposlena je kao profesor klavira u MŠ „Vladimir Đorđević” u Beogradu. Najstariji notni zapisi pesama srpskim svetima, do kojih je došla, našli su se u 54 ruska stihirara iz 16–19. veka. Ukupno je pronašla 284 ruske knjige u kojima se pominju službe Svetom Simeonu Mirotočivom, Svetom Savi, Svetom Arsenijiju Prvom, Svetom kralju Milutinu i Svetom knezu Lazaru.

‒ Svetački kult kao složen duhovni fenomen predstavlja identitet jednog naroda u malom. Seobe kultova iz jedne u drugu pomesnu crkvu pokrenute nizom istorijskih faktora, predstavljaju najdublje spone koje najrečitije svedoče o prirodi odnosa dva naroda u prošlosti, ali su i važan putokaz za budućnost. Liturgijski aspekat kulta, koji podrazumeva izučavanje muzičko-poetskih pravoslavnih sastava u čast svetih, u najvećem broju studija leži u senci hagiografske književnosti, koja je ubedljivo najčešći objekat srodnih istraživanja. Čak i kada je reč o studijama iz crkvene umetnosti, crkveno pojanje i crkvena poezija gotovo po pravilu nalaze uzgredno mesto na periferiji važnih studija. Međutim, danas, u vreme liturgijske obnove, kada narod sve više aktivno učestvuje u bogosluženju, neophodno je da, kako u nauci, tako i u praksi, razumemo pravo mesto crkvene poezije i muzike u bogoslužbenom životu pravoslavne crkve ‒ navodi Ana Rašković.

Dodaje da je velika bogoslužbena reforma mitropolita Aleksija i Kiprijana, koja je od poslednje trećine 14. veka, pa kroz čitav 15. vek Studijski ustav menjala na Jerusalimski, direktno stvorila uslove za seobu srpskih kultova u Rusiju.

‒ Ruska pravoslavna crkva, koja poslednja u nizu među pravoslavnim crkvama prihvata Jerusalimski ustav, želeći da unificira svoje bogosluženje sa grčkim, preuzima već gotove slovenske prevode Jerusalimskog tipika i odgovarajući kompleks bogoslužbenih knjiga od Bugara i Srba sa Balkana, pre svega sa Atosa, ali i iz Carigrada. Nosioci bogoslužbene reforme bili su i predstavnici isihastičkog pokreta koji se tada intenzivno širio čitavim pravoslavnim svetom. S njim su se ka Rusiji širile srpske i bugarske redakcije Jerusalimskog tipika i bogoslužbene knjige koje su na rusku književnost izvršile uticaj, nauci poznat kao drugi južnoslovenski uticaj. Srpske redakcije novog ustava u svom mesecoslovu u rusku crkvu donose i pomene Svetog Save, Arsenija Prvog i Svetog Simeona ‒ ističe naša sagovornica.

S druge strane, kultovi kralja Milutina i kneza Lazara u Rusiju dospevaju kasnije, u drugoj polovini 16. veka, posredstvom srpsko-ruskih crkvenih i kulturnih veza koje su bile veoma intenzivne u vreme otomanske okupacije srpskih zemalja.

‒ Srpski monasi-molioci za pomoć iz najznačajnijih srpskih manastira, u prvom redu iz Hilandara, u vreme vladavine tri poslednja cara iz dinastije Rjurikoviča, koji su u sebi imali i srpske krvi, dobijaju veliku materijalnu pomoć. Prema svedočanstvu iz sačuvane poslanice hilandarske delegacije Ivanu Groznom iz 1550. godine, hilandarski monasi su te godine doneli prepise službi Svetom Milutinu i Svetom Lazaru, kao i ikone ovih svetih. Ivan Četvrti, kao vladar koji je najviše doprineo širenju srpskih svetačkih kultova u Moskovskom carstvu, sigurno je uticao da i ovi božji ugodnici nađu mesto u mnogobrojnom saboru svetih zastupnika moćnog carstva, te da dobijeni srpski prepisi postanu protografi ruskih potonjih prepisa ‒ kaže Ana Rašković.

Komentari2
45630
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

софи
Све похвале Политици и Ани. Велики сам поборник наше духовне музике и црквеног појања. Павле Аксентијевић од 2011. више не наступа, али ме радује сваки наступ Дивне Љубојевић. Поносан сам сам што је средиште својих активности везала за мој крај и цркву Светог Ахилија. Да нам је више прегалаца као што је Ана.
Zika
Alal ti opanak Ana.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja