četvrtak, 26.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 09.10.2020. u 21:16 Marija Brakočević

Kršenja radničkih prava sve učestalija

Dešava se da poslodavci koji primaju pomoć od države kroz minimalce taj iznos uplate svojim zaposlenima, a posle traže da im oni vrate veliki deo, upozoravaju stručnjaci za radno pravo
(Фо­то Д. Јевремовић)

Srbija je zemlja u kojoj se sistematično krše prava radnika, to jest u kojoj vlada i kompanije ulažu aktivan napor da se slomi kolektivni glas radnika putem ugrožavanja osnovnih prava, ocena je Međunarodne konfederacija sindikata. I ovdašnje sindikalne organizacije priznaju da su radnička prava na nezadovoljavajućem nivou, i to najviše zbog toga što je na snazi, pre svega, restriktivan i loš Zakon o radu, poslednji put menjan 2014.

Iako je u ovoj godini trebalo da počne proces izmene zakona, da bi već u 2021. Srbija dobila novi, od toga zasad nema ništa, jer nisu formirane ni radne grupe.

Sindikati dotad koriste vreme za pripremu i analizu, a u Asocijaciji slobodnih i nezavisnih sindikata stalno upozoravaju na to da se pojedine zakonske odredbe sve vreme apsolutno krše. Jedna od njih, podseća Ranka Savić, predsednica ASNS, odnosi se na rad na određeno vreme koje zakonski može da traje maksimalno 24 meseca, izuzetno tri godine. Međutim, danas u Srbiji u mnogim mestima radnici na određeno rade i 10 do 15 godina.

– Na taj način nastaje armija izuzetno nesigurnih i uplašenih ljudi koji pristaju na sve da bi im ugovor o radu bio ponovo produžen. Radnici se najčešće žale i na kršenje radničkih prava iz oblasti Zakona o radu, gubitak posla, mobing... Zakon o radu, recimo, propisuje, četiri do pet razloga za gubitak posla, a danas je taj čin postao kao dobar dan poslodavcima, jer radnik vrlo lako ostaje bez zaposlenja – podseća Savićeva.

S tim je saglasan i Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, koji uz to podseća i na problem nedovoljne informisanosti zaposlenih.

– Radnik danas ne može da pita kakvi su rezultati poslovanja kompanije za koju radi, kako bi ostvario neki bonus, nikako ne može da utiče na svoju zaradu. Obaška to što je preraspodela radnog vremena kojoj pribegavaju poslodavci nepovoljna po radnike, jer to utiče na njihovu veliku eksploataciju. Uz to danas je dovedeno u pitanje i kolektivno pregovaranje. U realnom privatnom sektoru tako nemamo gotovo nijedan kolektivni ugovor. Zakonom o radu je propisano da unija poslodavca kao potpisnik kolektivnog ugovora mora da ispunjava uslov da zastupa najmanje polovinu privrednih subjekata sa 50 odsto zaposlenih. Ovakva unija ovog trenutka ni u jednoj delatnosti privatnog sektora ne ispunjava taj uslov, pa je i teško ispuniti zakonski uslov da bi se dobilo prošireno dejstvo kolektivnog ugovora, a to znači da zasad nije moguće sprovesti zakonska pravila igre u privatnom sektoru – dodaje Vuković.

Da je u praksi mnogo kršenja radnih prava, potvrđuje i Olga Vučković Kićanović, stručnjak za radno pravo i medijaciju.

Ljudi joj se najčešće javljaju zbog mobinga, žale se na sindrom „punog stola”, da moraju da rade sve poslove kojim se firma bavi, često daleko ispod nivoa svojih kvalifikacija po sistematizovanom radnom mestu.

– Ako ne prihvate, prete im se otkazom ili slanjem na plaćeno odsustvo, koje se retko naknađuje preko zakonskog minimuma od 60 odsto. To bi zaista bio mobing, po slovu Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu. Ali, teško vreme nosi svoje breme i za poslodavca kao i za zaposlenog. Faktička situacija na terenu na neki način opravdava ovakve postupke, budući da je obim svih poslova u lancu toliko smanjen da ih jedan čovek može završiti u okviru radnog vremena. Ko nije ili ne prihvata da se prekvalifikuje u multipraktika, rizikuje da izgubi posao – priznaje Olga Vučković Kićanović.

Druga situacija zbog koje se zaposleni sve učestalije javljaju stručnjacima za radno pravo opasnija je i zahteva hitno procesuiranje.

– Dešava se da poslodavci koji primaju pomoć od države kroz minimalce taj iznos uplate svojim zaposlenim, a posle traže da im oni vrate veliki deo. Na taj način država, a zapravo poreski obveznici, pomažu poslodavce koji su u stvari „korona profiteri” – upozorava Olga Vučković Kićanović, dodajući da su se s ovim pitanjem u vezi mnogi zaposleni obraćali i Ministarstvu za rad, a i sam ministar je potvrdio da „dobija mnogo mejlova tim povodom, ali da zaposleni neće da svedoče”, pa je to, kako je kazao, nedokazivo.

– Ministar je u pravu da je to nedokazivo u oblasti radnog prava. Reč je o krivičnom delu iznude, koje se goni po službenoj dužnosti – podseća ona i dodaje da je za iznudu zaprećena kazna do 10 godina zatvora, pa bi se ovim problemom hitno trebalo pozabaviti, jer postaje masovna pojava.

Komentari6
af233
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dragan P
Ovakvo stanje u našim firmama je posledica toga što Inspekcija Rada ne radi svoj posao i što se javno na Internetu ne objavljuju imena vlasnika i direktora privatnih firmi kod kojih je dokazano da su kršili prava radnika. Sada je stanje mnogo bolje nego ranije jer ima više radnih mesta za proizvodne radnike, koji mogu lakše da nađu posao u drugoj firmi, za razliku od radnika u kancelariji i visokoobrazovanih radnika za koje baš i nema mnogo izbora, pa im je odlazak u inostranstvo jedini izbor.
Саша Микић
Код нас синдикати нису се престројили за ново доба и нове услове. Задржан је систем рада из времена социјализма и самоуправљања. Синдикати у ова времена су само паравани за појединце и за њихово остваривање личних циљева. Као прво синдикални повереници не би требало и не би смело да буду запослени у фирми у којој заступају раднике. На тај начин нису подложни уценама послодаваца и могу комотније да заступају права радника. Они треба да су запослени у синдикату и да добијају плату од чланарине.
Milan
Treba pod hitno uskladiti terminologiju sa stvarnom situacijom.Treba govoriti o pravima robova,a ne radnika jer je u "zlatnom dobu" nema vise klasicnih radnickih prava.
Betriebsrats
Za razliku od nas Nemci u velikim kompanijama imaju radnički savet koji ima pravo glasa unutar kompanijskog borda, a bilo bi za očekivanje da je obrnuto jer ne tako davno ovde se većina klela u ,,radničko samoupravljanje,, a prava u sukobu sa šefom uspešno isterivala pred radničkim savetom, nema snage bez jedinstva klase pa je tako i sa radnicima.
joca
ovo je na zalost cinjenica . vecina radnika u Srbiji je pod stalnim pritiskom od strane ' privatnika ' i skoro da nema nikakva prava a ne sme javno da se pobuni zbog straha od gubitka posla. kad je covek u takvoj situaciji s njim je lako manipulisati . ' privatnici ' samo koriste rupe u zakonu , korupciju i nespremnost drzave da se s tim obracuna. uplasenim ljudima je lako vladati . vlast u Srbiji sama tera ljude da odlaze odavde . zakoni ovde ne vaze za bogate , samo za obicne ljude .

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja