subota, 24.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 01.10.2020. u 13:50

BDP Srbije 2019. bio za 6,8 odsto veći nego u 2018. godini

(Фото Пиксабеј)

Srbija je 2019. godine imala bruto domaći proizvod (BDP) u tekućim cenama od 5.417,7 milijardi dinara, što je u poređenju sa 2018. godinom bilo nominalno više za 6,8 odsto, a realno za 4,2 odsto, saopštio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).

Najznačajnije učešće u formiranju prošlogodišnjeg BDP-a imali su sektor prerađivačke industrije (13,7 odsto), sektor trgovine na veliko i malo i popravke motornih vozila (11,4 odsto), sektor poslovanja nekretninama, (6,9 odsto), a slede sektor poljoprivrede, šumarstva i ribarstva (šest odsto) i sektor građevinarstva (5,7 odsto).

Po agregatima upotrebe BDP-a, učešće izdataka za individualnu potrošnju sektora domaćinstava iznosilo je 67,1 procenata, za individualnu potrošnju sektora države izdaci su bili 9,3 odsto, a za kolektivnu potrošnju sektora države 7,3 odsto, navedeno je u saopštenju, javlja Beta.

Bruto investicije u osnovna sredstva bile su 22,5 odsto, izvoza dobara i usluga 51 procenat, a uvoza dobara i usluga 61 odsto.

U 2019. godini u građevinarstva je ostvaren je realni rast bruto dodate vrednosti (BDV) od 33,7 odsto, slede sektor informisanja i komunikacija sa 8,3 odsto, potom sektor državne uprave i obaveznog socijalnog osiguranja sa 7,5 odsto, sektor trgovine na veliko i malo i popravke motornih vozila 6,2 odsto i usluga smeštaja i ishrane sa šest procenata.

Realni pad BDV-a zabeležen je u sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva (1,6 odsto) i sektoru zdravstvene i socijalne zaštite – 1,4 procenata.

Realni rast, s rashodne strane, zabeležen je kod bruto investicija u osnovna sredstva i to za 17,2 procenta, uvoza dobara i usluga za 10,7 odsto, izvoza dobara i usluga za 7,7 procenta, izdataka za individualnu potrošnju sektora domaćinstava za 3,5 odsto, izdataka za individualnu potrošnju sektora države za 2,6 odsto i izdataka za kolektivnu potrošnju sektora države za 1,3 procenta.

Komentari1
e51ff
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

miroslav sarcanski
Relevatni su samo podaci u stalnim cenama, dakle rast je bio 4,2%. Vazno je pronaci gde je doslo do najveceg rasta, a to je bilo gradjevinarstvo koje je poraslo za preko 40%. Pojedinacno, najveci doprinos je dao "Turski tok" sa gotovo neverovatnih 700 miliona evra i to na osnovu izvestaja d.o.o. iz Novog Sada, otprilike na casnu rec. Forsiranje ovog projekta o kojem se malo zna, postignut je rast, ali je to sada slepo crevo. Posle sporazuma iz Bele kuce, postoje dobri izgledi da tako i ostane.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja