petak, 30.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 30.09.2020. u 14:00 Mirjana Sretenović

Odlazak Isidore Žebeljan

Čoveku je obično preko potrebno da ga nešto drastično lupi po glavi, da bi se zaista udubio i pokušao da se istinski uputi duhovnim putem ‒ govorila je poznata kompozitorka i akademik
Исидора Жебељан (Фото Д. Јевремовић)

Posle duge bolesti preminula je Isidora Žebeljan, jedna od najznačajnijih srpskih kompozitorka, redovna članica SANU, čija muzika je izvođena širom sveta.

Isidora Žebeljan rođena je u Beogradu 1967. Diplomirala je na Fakultetu muzičke umetnosti u klasi Vlastimira Trajkovića, gde je od 2002. radila kao profesor kompozicije. Za svoja dela dobila je važna priznanja u zemlji i u inostranstvu, među kojima je i Mokranjčeva nagrada. Izabrana je za člana SANU 2006, a za člana Svetske akademije umetnosti i nauka 2012. Njena muzika izvođena je u Velikoj Britaniji, Italiji, Holandiji, Austriji, Francuskoj, SAD...

Berlinski časopis „Der Freitag” izabrao je Isidoru Žebeljan za jednu od deset najperspektivnijih javnih ličnosti na svetu za 2009. godinu. Kao prva javna ličnost sa Balkana 2014. dobila je nagradu Parlamentarne skupštine mediteranskih zemalja, za dostignuća u oblasti kulture i umetnosti. Isidora Žebeljan je i jedan od najistaknutijih srpskih kompozitora muzike za pozorište i film. Komponovala je muziku za više od 30 pozorišnih predstava u Srbiji, Norveškoj, Hrvatskoj i Crnoj Gori. Za rad na tom polju tri puta joj je dodeljena Sterijina nagrada.

Nakon uspeha opere „Zora D.” Isidora Žebeljan dobija porudžbine značajnih institucija i festivala, kao što su Venecijansko bijenale (Konji Svetog Marka, 2004), Festival u Bregencu (opera Maratonci, 2008; Zujte strune, za simfonijski orkestar, 2013), Dženezis fondacije iz Londona (Pesma putnika u noći, za otvaranje izložbe Bila Vajole u Nacionalnoj galeriji u London, 2003), Univerzitet u Kentu (Polomka kvartet, 2009), Operu iz Gelzenkirhena (Simon izabranik, 2009. i Nahod Simon, 2015), Fondacija Berlinske filharmonije (Klin-čorba, 2014)...

Komponovala je za: Bečke simfoničare, Brodski kvartet, Oktet Berlinske filharmonije, Holandski kamerni hor, London Bras... Njene kompozicije se izvode na festivalima u Torinu, Sijeni, Geteborgu, Vroclavu, Oslu, Jerusalimu, Barseloni, Milanu, a dela su joj izvodili Beogradska filharmonija, Academy of St. Martin in the Fields, Simfonijski orkestar iz Geteborga, Simfonijski orkestar RAI Torino, Kraljevska filharmonija Galicije, Nova filharmonija Vestfalije, Lutoslavski kvartet, ansambl Sentijeri selvađi iz Milana.

Diskografska kuća CPO iz Nemačke objavila je 2011. kompakt disk sa orkestarskom muzikom Isidore Žebeljan, u izvođenju Janačekove filharmonije iz Ostrave, Žebeljan orkestra iz Beograda i dirigenta Davida Porselajna, a 2015. disk sa kamernom muzikom za gudače, u izvođenju Brodski kvarteta, horniste Štefana Dora, klarinetiste Huana Enrika Ljune i drugih. Kuća „Oboe Classics” iz Londona objavila je 2013. disk sa kamernom muzikom Isidore Žebeljan. Diskove sa njenom muzikom objavili su i Deutsche Grammophon, Chandos Records, Acousence, Mascom, SANU i drugi.

U jednom intervjuu Isidora Žebeljan je istakla da tradicija predstavlja jedno od prirodnih izvorišta njene muzike.

‒ Ima nešto ludački zanosno u zajedničkoj – i srpskoj i balkanskoj – kulturnoj tradiciji: sva ta patnja, tuga i strast... Kroz istoriju, čitavo naše postojanje satkano je od nebrojeno mnogo gotovo nespojivih elemenata – suprotstavljenih religija, mentaliteta, različitih geografskih odlika, klimatskih ekstrema. Sve to zajedno ovaj hibrid čini apsolutno originalnim i jedinstvenim. Naša autentičnost i identitet upravo su sadržani u tom čudesnom spoju nespojivog. Međutim, problem je u tome što se nijedna vlast u Srbiji nikada nije bavila prihvatanjem, obgrljivanjem svih tih suprotstavljenih elemenata; umesto toga, uporno je insistirala na izdvajanju samo onog elementa koji je smatrala svojim; ostale bi potirala.

Na pitanje u čemu nalazi inspiraciju, 2011. odgovorila je: „U veri i svim vrstama duhovnih doživljaja.”

‒ Jedino što pokreće život i daje mu smisao je ljubav – ljubav prema svemu. Šta god čovek da radi, o čemu god ili o kome god da misli, kada to čini sa ljubavlju, dobija divan, božanski odgovor. Ljubav se uvek vraća. To je onaj neobjašnjivii sistem i splet uzajamnog energetskog delovanja koje ovo osećanje proizvodi. Na primer, ako hoću da vam opišem način na koji komponujem, onda mogu da kažem da je sve što sam pisala, nastajalo iz ljubavi i radosti. Uvek sam uživala u komponovanju. Taj čin izgleda kao poseta Dionizijevoj svetkovini… kao nešto čarobno. I zbog toga su počela da se dešavaju čuda sa mojom muzikom, da se otvaraju velika vrata, sve je padalo s neba – to je odgovor ljubavi. Ali pre nekih pet godina, kada je uspeh moje muzike već imao jasan oblik i tok, količina posla počela je da me opterećuje ‒ svakodnevno desetosatno komponovanje, život u radu, bez odlaska na odmor i po nekoliko godina, sve je to postalo preteško breme, polako sam razaznavala da sam usput počela da gubim smisao – ljubav. Kao posledica ovakvog stanja, stigla su teška vremena. Bila sam prinuđena da napravim rez i da o svemu ponovo razmislim, šta je to što volim, šta me čini srećnom, ko sam ja u stvari? ‒ istakla je poznata autorka i dodala:

‒ Eto, sad se krećem tim putem, dobrim putem. U stvari, nakon svih teških situacija, koje su me zadesile poslednjih godina, pronašla sam Boga. I to je najvažnije iskustvo koje mi se desilo u životu. Čoveku je obično preko potrebno da ga nešto drastično lupi po glavi, da bi se zaista udubio i pokušao da se istinski uputi duhovnim putem. Nekima je data besplatna blagodat, kao što kažu sveti oci i takvi ljudi razumeju i pronalaze svoj put bez dramatičnih događaja, ali za nas ostale, nedaće su potrebne, one su naša blagodat, jer je to onaj divan, nama ne tako lako razumljiv način na koji nas Bog uči svemu što treba da znamo. Ne postoji nijedna stvar koja čoveka može da natera da se tako duboko zamisli nad svojim životom i nad onim što čini, kao što je patnja. Sve teške stvari koje nam se dešavaju su fantastične jer su deo puta, usmeravaju nam pažnju, upućuju nas da na pravi način istražujemo, da u sebi pokušamo da pronađemo zatomljenu energiju kojom možemo da menjamo i svoj život i živote naših bližnjih, da se približimo Bogu, jer Bog je uvek tu, mi smo ti koji stalno bežimo od njega.

Vladan Vukosavljević: Stvaralac velike magnitude

Ministar kulture i informisanja Srbije Vladan Vukosavljević izrazio je saučešće povodom smrti kompozitorke Isidore Žebeljan, prenosi Tanjug.
„Bila je muzički talenat i stvaralac velike magnitude, kreativna, inovativna i jedinstvena”, istakao je Vukosvljević u telegramu saučešća.
Naveo je da je veoma potresen vešću o iznenadnoj i preranoj smrti Isidore Žebeljan i da i u ime Ministarstva kulture i informisanja, i u svoje lično ime, izražava iskreno i duboko saučešće njenoj porodici, prijateljima, poštovaocima njenog dela i članovima SANU.
„Njena dela bila su prepoznata, izvođena i visoko cenjena na svim meridijanima i kod publike istančanog ukusa. Postala je savremeni klasik u neklasičnom maniru”, naveo je ministar i naglasio da će Isidora Žebeljan ostati upamćena kao jedan od korifeja srpske umetničke muzike s početka 21. veka i jedna od najznačajnijih kompozitorki u istoriji srpske kulture.

(Foto L. Vuletić)

Ana Brnabić: Ostavila je neizmeran trag svojim raskošnim talentom

Predsednica Vlade Ana Brnabić uputila je telegrame saučešća porodici, kolegama, studentima i prijateljima preminule srpske kompozitorke, akadamika Isidore Žebeljan, javlja Tanjug.
„Odlazak Isidore Žebeljan nenadoknadiv je gubitak za našu kulturu, muzičku i pozorišnu umetnost, ali i za sve mlade generacije studenata kojima je nesebično delila svoje znanje. Tokom svoje dugogodišnje i izuzetno bogate i uspešne karijere, ostavila je neizmeran trag svojim raskošnim talentom. Isidora je bila i ostaće kreativni ambasador nacionalne platforme ’Srbija stvara’ i kao najizvođeniji srpski kompozitor u svetu nastaviće kroz svoja dela da predstavlja našu kulturu i umetnost”, navela je Brnabić i istakla da joj je velika čast što je kao premijerka poznavala Isidoru.
„Draga Isidora, hvala vam na ogromnom talentu i znanju koji ste nesebično delili, na istrajnosti i toplini, kao i na svom prepoznatljivom talentu i znanju”, rekla je Ana Brnabić.

Milica Kadić: Specifičan stvarlački stil

Napustila nas je Isidora Žebeljan, internacionalno priznati kompozitor i akademik, čije su kompozicije izvedene na najznačajnijim svetskim scenama i koja je ovenčana brojnim međunarodnim priznanjima, što ostavlja beskrajnu prazninu u kompozitorskom stvaralaštvu Srbije, kazala je za Tanjug muzikolog i urednica muzičkog programa u Centru beogradskih festivala Milica Kadić.
Kadić je podsetila da je Žebeljan u međunarodne vode uplovila operom „Zora D”, porudžbinom Fondacije „Dženezis” iz Londona, koja je svoju premijeru imala 2003. godine u Amsterdamu, a potom i u Beču i Beogradu.
„Od tada se nižu brojne porudžbine čime se Isidora Žebeljan ostvaruje kao jedan od naših najizvođenijih autora. ’Konji Sv. Marka’ za Venecijanski bijenale, opera ’Maratonci’ za Festival u Bregencu, opera ’Simon izabranik’ za Operu u Gelzenkirhenu, opera ’Dve glave i devojka’ za Akademiju „Kiđana” u Sijeni, samo su neke od njih. Komponovala je za vrhunske muzičke ansamble, a njena dela su redovno bila deo programa eminentnih svetskih festivala, među njima i nekoliko izdanja Beogradskih muzičkih svečanosti”, napominje Kadić.
Prema njenim rečima, specifičan stvaralački stil, profesionalizam i vedrina Isidore Žebeljan ostaće upamćeni među saradnicima, a njena dela ostaju novim generacijama za čuvanje i pamćenje.

Anja Đorđević: Veliki gubitak

„Isidora je bila osoba koja je izuzetno volela muziku i bdila nad svakom notom i celim bićem se ulagala u svoj rad”, kazala je za Tanjug kompozitorka i vokalna performerka Anja Đorđević na vest o smrti Isidore Žebeljan.
„Pravile smo koncerte sa ogromnim žarom i entuzijazmom. U našoj sredini nema mnogo ljudi koji imaju ozbiljno znanje, a koji su istovremeno i ozbiljni sagovornici. Isidora je bila jedna od njih. Među mnogim stvarima dugujem joj i prvi profesionalni angažman u pozorištu”, rekla je Anja Đorđević i istakla da je Isidora Žebeljan u „pustoši znanja i umeća” bila inspiracija i uzor mnogima: „Isidorin odlazak je ogroman gubitak za njenu porodicu, ali i za našu muzičku porodicu.”

Komentari5
3f57f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Петар
Много ми је било жао када сам чуо ову вест. Она је носила име Србије на прави начин. Уживај Исидора.
Прими је Господе у царству твоме
@Петар Петре, свима који су знали за Исидору је жао због њене ране смрти. Међутим, уживање је сотонсо искушење и навлачење на слаткоуживање, јер човек није створен да ужива, већ да шири љубав, као што је Исидора говорила у наведеном интервјуу. Зато, прими је Господе у царству твоме.
Ђовани
Колико год да је тужно, и да је живот био кратак по мерилима савременог човека, геније пронађе мир када је у хармонији са Богом. То се по њој и види. Одавно нисам чуо овако дубоке мисли. Вечан јој спомен.
Jelisaveta
Tuzno,genije sa velikim produktivnoscu i ogromnim kvalitrtom ostvarenja.Divno napisala tekst novinarka Sretenovic, pismeno I otmeno.
zoran stokic
Da! Ali kakvo nam je društvo kroz vekove? Isidori Sekulić, Žanki Stokić spomenik podigle kućne pomoćnice. Kseniji Anastasijević grob prodat...Englezi su svoje umne ljude sahranjivi u sabornoj crkvi Svetog Petra u Westminsteru (gde su sahraljivani kraljevi) – kraljevi "umetnosti", "nauke".... Persl, Hendl, ,...Njutn, Fardej, Makfel...čak je i Darvin (tu sahranjen). Otuda tolike razlike izmenju nas i engleza iako nas je u srednjem veku bilo isto (1.5miliona)...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja