petak, 30.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 25.09.2020. u 21:00 Daliborka Mučibabić, Dejan Aleksić

Muzej srednjovekovne Srbije u bivšoj zgradi Železničke stanice

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, juče je kazao da je prihvatio ideju Miloša Jovanovića, predsednika DSS-a, da zdanje u Savskom amfiteatru bude adresa novog muzeja
Дилеме више нема – бивша зграда (Фото Беоинфо)

Glavne železničke stanice u Beogradu biće pretvorena u muzej srednjovekovne Srbije. Neće postati Muzej Nikole Tesle koji je donedavno bio u igri da se iz Krunske ulice preseli u zgradu na novom Savskom trgu na kojem se postavlja spomenik Stefanu Nemanji. Svaku nedoumicu u vezi sa namenom zdanja nekadašnje Železničke stanice kroz koju vozovi ne prolaze već dve godine juče je otklonio Aleksandar Vučić, predsednik Srbije. On je praktično poslušao Miloša Jovanovića, predsednika Demokratske stranke Srbije (DSS), koji je, kako je Vučić rekao, predložio da stara Železnička postane dom za srednjovekovno nasleđe Srbije.

„Pismo sa tim predlogom uputiću Vladi Srbije i gradu Beogradu. To je izuzetno dobra ideja. Pametno je osmišljeno da u zgradi stare Železničke stanice, pošto ćemo imati ispred spomenik Stefanu Nemanji, napravimo muzej srednjovekovne Srbije. Verujem da će ta njegova ideja, koju sam prihvatio i za koju mislim da je veoma dobra, biti sprovedena u delo. To je potvrda da svaka dobra ideja može da bude sprovedena”, kazao je Vučić, a preneo Tanjug.

Kada je pre nekoliko godina, a pre zatvaranja Glavne železničke, prvi put obznanjeno da se razmišlja o formiranju muzeja sa opusom iz doba srednjovekovne istorije naše zemlje, ubrzo se opravdano otvorilo pitanje koji eksponati bi bili izloženi, odnosno da li će ih biti dovoljno. To pitanje i sada je aktuelno, ali i za to prvi čovek države ima spreman odgovor. Uverava – eksponati nisu problem, eksponata ima.

„U muzeju možemo da imamo razne artefakte i prikaz fresaka, ikona i važnih predmeta iz slavne srednjovekovne istorije Srbije”, tvrdi Vučić.

Sa idejom da nekadašnja Glavna železnička treba da postane muzej srpske srednjovekovne države, a ne buduća adresa Muzeja Nikole Tesle, DSS je izašao početkom ovog meseca u zvaničnom saopštenju.

„Uređenje Savskog trga i podizanje spomenika Stefanu Nemanji prirodno nameću da zdanje stare Glavne železničke stanice treba da bude pretvoreno u to. Ovim bi se, osim podsećanja na slavnu i značajnu istoriju stvaranja srpske srednjovekovne države i odavanja dužne počasti utemeljivačima srpske državnosti, napravila, uz vraćanje izvorne Korunovićeve fasade zgradi Pošte 2 u Savskoj ulici, skladna i koherentna celina”, navedeno je u saopštenju DSS-a od 9. septembra. Kako je tada dodato, pravo mesto za Muzej Nikole Tesle bila bi rekonstruisana zgrada Stare električne centrale na Dorćolu, kako je i bilo predviđeno planovima iz 2017. godine.

„Tada je čak Vlada Srbije formirala ministarsku radnu grupu za realizaciju ovog projekta, koji je predviđao da se pored muzeja na tom prostoru smesti biblioteka, naučni kampus i naučnoistraživački centar. Potpuno je nejasno zašto se odustalo od ovog dobrog predloga, a Muzej Nikole Tesle premešta na neadekvatno mesto”, podsetio je DSS.

Priča o formiranju muzeja srednjovekovne Srbije u zdanju stare Železničke ipak nije ideja DSS-a. Ona je pre nekoliko godina potekla iz Gradske uprave Beograda, a zvaničnu potvrdu dobila je u skupštinskoj odluci iz septembra 2017. godine kada su odbornici pomerili spomenik Stefanu Nemanji na Savski trg.

U obrazloženju takve odluke navedeno je: „…imajući u vidu činjenicu da je reč o Stefanu Nemanji – tvorcu države koji zaslužuje i treba da zauzme reprezentativno-centralno spomeničko mesto u gradu. U tom smislu, Savski trg kod Železničke stanice je reprezentativnija lokacija za podizanje spomenika, pogotovo ako se uzme u obzir činjenica da je zgrada sadašnje Železničke stanice predviđena za Muzej srednjovekovne Srbije”...

Od tada do danas spomenik kulture od velikog značaja u Savskom amfiteatru bio je kandidat i za dom Istorijskog muzeja Srbije i Muzeja Nikola Tesle, ali do sada to nije zvanično nijednom odlukom potvrđeno. Ono što se u međuvremenu nije menjalo jeste to da je prema Prostornom planu područja posebne namene „Beograda na vodi” bivša Glavna železnička stanica viđena za muzej, a da je iza nje planirana izgradnja galerije.

Iz parka Manjež na Savski trg

Savski trg treća je lokacija na koju se od decembra 2015. šetala skulptura Stefana Nemanje, rodonačelnika dinastije Nemanjića. Ona je najpre, na predlog tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića, trebalo da bude u parku Manjež, potom je u aprilu 2017. pomerena stotinak metara niže na ugao Nemanjine i Kneza Miloša – ispred zdanja A kompleksa Generalštaba oštećenog u NATO agresiji. Tada je odlučeno da se raspiše međunarodni konkurs za izradu spomenika. Konkurs je ozvaničen septembra iste godine kada je spomenik ponovo dislociran – na budući Savski trg. Mesec kasnije žiri konkursa pozvao je četiri inostrana umetnika da ponude ideje za buduće obeležje. Među njima je bio i ruski vajar Aleksandar Rukavišnjikov koji je marta 2018. pobedio na tom takmičenju osvojivši prvu nagradu.

Spomen-obeležje Stefanu Nemanji najpre je trebalo da bude otkriveno u prvoj polovini 2019. kada se obeležavalo 800 godina od autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve. Tek avgusta ove godine prvi delovi budućeg spomenika od 23 metra počeli su da stižu iz Rusije na Savski trg, a poslednji rok za njegovo otvaranje je novembar.

Od projekta za „Snagu i svetlost” do nezvaničnog preseljenja

Osnivačka prava sa Beograda na Republiku Srbiju nad Muzejom Nikole Tesle preneta su krajem maja ove godine. Ali, u toj proletošnjoj odluci vlade nedvosmisleno je ukazano da kuća kulture, koja čuva Teslinu zaostavštinu, do daljeg ostaje na sadašnjoj adresi.

„Muzej Nikole Tesle zasad ostaje u objektu u Krunskoj ulici, radimo na konceptu novog muzeja, reč je o složenom projektu u koji su uključeni brojni stručnjaci”, rekli su tada za „Politiku” u kabinetu premijerke Ane Brnabić, ali nisu odgovorili gde će muzej biti preseljen.

O potencijalnim lokacijama za izmeštanje muzeja iz zgrade na Vračaru licitira se prilično dugo. Kao jedna od najozbiljnijih lokacija važilo je zdanje termoelektrane „Snaga i svetlost” na Dorćolu za koji je dobar deo stručne javnosti u više prilika isticao da bi bila i najlogičniji izbor – i zbog simbolike, ali i zbog prostorne organizacije i gabarita.

Ova ideja, koja je delovala kao gotova, u vodu je iznenada pala prošlog leta kada je najavljeno da će novi dom za Teslino nasleđe biti bivša Glavna železnička stanica.

Prvi koji je to javno izjavio bio je Jovan Vorkapić, direktor Republičke direkcije za imovinu, koji je početkom godine kazao da će „3.200 kvadratnih metara zgrade Železničke stanice biti posvećeno našem velikanu” i da se radi projekat unutrašnjeg uređenja objekta koji će biti namenjen Teslinom muzeju.

U međuvremenu, grad je počeo da se vodi idejom da „Snagu i svetlost” na Dorćolu transformiše u javni objekat namenjen kulturnim delatnostima i mladim preduzetnicima iz takozvanih kreativnih industrija.

Ambiciozni rokovi smenjivali se kao na traci

Stanica na Savskom trgu zvanično je prestala da služi železničkom saobraćaju 1. jula 2018. i pored negodovanja brojnih putnika i saobraćajnih stručnjaka. Ubrzo posle toga je i zakatančena, a rekonstrukcija njene fasade počela je u septembru 2019.

Prošlog leta polako su krenule i pripreme za obnovu i preuređenje Savskog trga, na kome je glavnina radova počela krajem 2019. Ta rekonstrukcija radi se na osnovu pobedničkog rešenja obznanjenog početkom februara 2019. čiji su autori španski dvojac Mark Fenvik i Havijer Iribaren. Prema ambicioznim najavama nadležnih u gradu upravo iz februara 2019, ideja je bila da obnovljen trg sa spomenikom Stefanu Nemanji bude otvoren do jeseni 2019. Kada su shvatili da od toga neće biti ništa, nadležni su potegli za simbolikom pa su ukazali da će novi Savski trg da osvane na Sretenje, odnosno Dan državnosti 2020. Onda je došla korona koja je odložila dopremanje delova spomenika i njegovo montiranje, bez koga, makar kako su tvrdili gradski oci, nije bilo ni moguće da se obnova trga završi.

Komentari25
9bc68
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Shura seredin
Gledam na stanicu ispred onog sata sam prodavao Bugarske cigarete Arda 1942-1944. Interesentno. Pozdrav iz New Yorka Shura Seredin Niagara Falls
Gradjanin
Izmisljati nekakav"muzej srednjovekovne Srbije"u kome ce izlagati uglavnom kopije fresaka i malobrojne originalne artefakte,u situaciju kada postojeci Istorijski muzej prepun originalnih eksponata pa i iz srednjeg veka je najveca glupost kou su mogli smisliti.Jedino sto bi bilo gore od ovoga je formiranje muzeja Nikole Tesle u zgradi ispred koje je spomenik osnivacu srpske drzave?! A velika zgrada el.centrale na Dorcolu zvrji prazna. Zasto ekonomicno i logicno kad moze neekonomicno i nelogicno
Грађанин Србије
Ваш коментар је најбољи доказ зашто нам је потребан овај музеј. Између осталог, ризнице манастира су препуне и оне се могу пребацити у овај музеј. Да ли сте свесни да је круна Стефана Дечанског у Цетињу! Зашто је не вратимо у Србију и изложимо је баш у овај музеј? Експоната има. Али свест о њима је на ниском нивоу и она ће се подићи баш кроз овакав пројекат.
Mikos
Grešiš sinko. Srbija je puna istorjskih eksponata zbog svoje bogate istorije. Ovo je idealno mesto da se oni izlože. Kopije su sasvim normalna stvar ukiliko su originali već izloženi. Čemu ovoliki jed?
А када ће се направити Железнички музеј са парним локмотивама?о
Србији је неминовно потребан Историјски музеј са великим изложбеним простором где би биле приказане, свеобухватно и објективно, све историјске епохе у развоју српског народа и државе. Међутим, мишљења сам да је зграда бивше Ж.станице подобнија за простор Железничког или Музеја науке и технике. Требало је задржати неколико колосека и направити стаклени кров без зидова. На колосецима би требало поставити парне и дизел локомотиве и све врсте старих вагона нормалног колосека који пропадају по Србији
ms
Zgrada nije bivša, bivša je samo železnička stanica!
Sreten Bozic -Wongar
Bivsu zgradu Zeleznicke stanice pretvoriti u muzej Srpse diaspore. U toj diaspori zivi 51% ( vecinski ) deo Srba . Od njih Beograd dobije godisnje $ 3 milijarde besplatnog novca bez cega bi Srbija pala pod stecaj. Sa te stanice je otisla grupa srpskih seljaka u Amerika 1899 da organizuju proizvodnju suvi sljiva u Kaslifornijii i od pasnjaka naprave plodne vocnjake. U Sacarmentu postoji i danas njihova pravoslavna crfkva kao i narastaji.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja