četvrtak, 13.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 24.09.2020. u 22:00 Jovana Rabrenović

Za dolazak misije MMF-a se spremaju i budžet i rebalans

Minus u kasi za sedam meseci gotovo se približio onome koji je predviđen za čitavu godinu, pa zato budžet mora nanovo da se uskladi
(Фото Р. Крстинић)

Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) započeće 5. oktobra onlajn posetu Srbiji radi još jedne revizije aktuelnog aranžmana popularno nazvanog „čuvarkuća”, a sasvim je izvesno da će tema razgovora biti budžet za 2021. godinu, ali i rebalans državne kase za ovu.

Stručnjaci ukazuju da je novo prekrajanje budžeta, posle onog krajem aprila, neminovnost zbog sasvim promenjene strukture prihoda i rashoda. To će biti drugi rebalans u ovoj godini, a razlog je drugačija ekonomska stvarnost kao posledica virusa korona. Prema poslednjem objavljenom podatku Ministarstva finansija s početka septembra, u prvih sedam meseci 2020. godine ostvaren je deficit republičkog budžeta u iznosu od 323,7 milijardi dinara.

Podsećanja radi, rebalansom iz aprila bilo je predviđeno da deficit republičke kase bude 348 milijardi dinara, odnosno 6,9 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Kako se minus u kasi za sedam meseci gotovo približio onome koji je predviđen za čitavu godinu, jasno je da budžet mora nanovo da se prekroji. Drugim rečima, budžetske pozicije moraju da se usklade.

Otkud to da je deficit od pomenute tri milijarde evra, koliko je bilo predviđeno za celu godinu, napravljen za sedam do osam meseci?

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, objašnjava da su pare potrošene na dodatne programe državne pomoći privredi kojih nije bilo u prvom rebalansu: na isplatu dodatna dva minimalca, pomoć hotelijerima, pomoć novoosnovanim preduzećima.

U rebalansu se verovatno mora računati i na pokrivanje gubitaka i plaćanje kredita za „Er Srbiju”. Podsećanja radi, Fiskalni savet je upozorio da je „Er Srbija” u maju obavestila poverioce da neće biti u mogućnosti da otplati glavnicu duga koji dospeva u septembru od oko 40 miliona evra. Ovaj trošak bi potencijalno, zajedno s procenjenim gubitkom koje je ovo preduzeće pretrpelo zbog pandemije (od oko 60 miliona evra), mogao da padne na teret državnog budžeta.

Iako se budžet za narednu godinu planira s mnogo nepoznanica u pogledu oporavka svetske i naše ekonomije, ipak nije sve tako crno. Arsić ukazuje da se evropska privreda oporavlja bolje od očekivanja. U julu je njihova industrijska proizvodnja bila samo dva odsto niža nego u 2019. godini, a stižu i vesti da se nemačka privreda, najjača evropska, oporavlja brže od očekivanja. Sve to ukazuje da će oporavak ekonomije biti u obliku latiničnog slova V, znači brz, a ne u obliku slova U, što znači sa zadrškom, usporen. I podaci o ekonomskoj aktivnosti u Srbiji za jun i jul ohrabruju.

Što se tiče budžeta za 2021. godinu, razgovori će se voditi o poznatim temama: povećanju plata u javnom sektoru, povećanju penzija, o realizaciji javnih investicija, kao i o tome da pomoć privredi bude usklađena sa budžetskim mogućnostima, što je i navedeno u prethodnoj reviziji aktuelnog aranžmana.

– Još se ne znaju glavne fiskalne determinante budžeta za narednu godinu. Jedino je poznato i izvesno povećanje penzija za 5,9 odsto prema švajcarskoj formuli. Ovaj rast penzija duguje se visokom rastu zarada iz prethodnog perioda, od novembra prethodne godine, i radi se o prenesenom efektu. Plate su bile povećane i u javnom i u privatnom sektoru kao posledica deficitarnosti određenih zanimanja i zadržale su se na tom nivou, jer nije bilo smanjivanja – kaže ovaj stručnjak.

Prema njegovom mišljenju, plate u javnom sektoru ne bi trebalo povećavati na početku naredne godine, već kasnije tokom godine ako se steknu uslovi za to. Budžet ne bi trebalo da startuje s velikim izdacima zato što i dalje postoji neizvesnost kakva će biti epidemiološka situacija i u svetskoj privredi postoje rizici, pa je razumnije napraviti strategiju za nepovoljni scenario. Ne treba igrati na kartu sreće, smatra ovaj ekonomista.

Ministarstvo finansija je još u julu objavilo uputstva za pripremu budžeta za 2021. godinu prema kom su do 1. septembra budžetski korisnici morali da pošalju svoje planove. U njemu se navodi da Ministarstvo finansija predviđa realni rast BDP-a od šest odsto i inflaciju od 1,8 odsto, što znači da je nominalni rast BDP-a od 8,8 odsto.

– Slično kao i cela svetska privreda, i Srbija se suočava sa rizicima i neizvesnostima usled epidemije kovida 19. Pad spoljne tražnje, ali i preduzete mere u okviru borbe za zaštitu zdravlja ljudi praćene i uvođenjem vanrednog stanja neminovno su se odrazile na ekonomsku aktivnost u svim privrednim sektorima. Kao posledica ovakvih okolnosti očekuje se realni pad privredne aktivnosti u 2020. godini od 1,8 odsto – navodi se uputstvu.

Komеntari0
a7348
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja