sreda, 21.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 24.09.2020. u 14:15 Branka Vasiljević

Despot Stefan u sali Skupštine grada

Delo akademskog slikara Nebojše Đuranovića „Despot Stefan pod bedemima Beograda” od danas će ulepšavati prostor u kome se donose važne gradske odluke
На слици, дужине шест и по метара и висине два и по, представљен је средњовековни Београд у зениту владавине деспота Стефана Лазаревића, двадесетих година 15. века

Sala za sednice Skupštine grada u zdanju na Trgu Nikole Pašića nije samo mesto gde zasedaju odbornici i donose se važne gradske odluke. Od danas je ta sala postala i svojevrstan izložbeni prostor jer jedan njen zid krasi umetnička slika posvećena despotu Stefanu Lazareviću, srpskom vladaru koji je 1403. godine Beograd proglasio prestonicom. Sliku je uradio akademski slikar Nebojša Đuranović.

– Srećan sam što će gradsko skupštinsko zdanje krasiti slika despota Stefana Lazarevića (1377–1427), vladara koji je Beograd proglasio glavnim gradom i koji je, može se tako reći, bio i prvi gradonačelnik naše prestonice. Drago mi je i što će slika „Despot Stefan pod bedemima Beograda” biti postavljena u skupštinskoj sali gde zasedaju odbornici, da se i oni povedu njegovim primerom kada budu donosili odluke važne za naš grad. Slika je ulje na platnu, velikog formata, dužine šest i po metara i visine dva i po, a konsultant pri njenom nastajanju bio je nedavno preminuli poznati arheolog i heraldičar Marko Popović. On je bio taj koji nas je usmerio šta bi trebalo da se nađe na ovom delu. Osim jasnih zidina grada, na slici mogu da se vide reka i brod, simboli koji se nalaze na grbu Beograda – rekao je Goran Vesić, zamenik gradonačelnika. On je istakao da je slika poklon kompanija „Energoprojekt” i „Napred” gradu.

Na slici je predstavljen srednjovekovni Beograd u zenitu vladavine despota Stefana Lazarevića, dvadesetih godina 15. veka.

– Izrada slike trajala je nešto duže od godinu dana. Pošto je reč o delu velikog formata, moj atelje nije bio dovoljno prostran i morali smo da nađemo adekvatan objekat za rad. To je bilo potrebno i radi vizure, da bih sliku mogao da sagledam u celini. Zbog toga je ona stvarana u sali jednog od bioskopa koji već dugo ne rade. Za njenu izradu bilo je potrebno vreme, zbog čega sam i u toku vanrednih mera svakodnevno iz svog odlazio do tog privremenog ateljea i radio po više časova da bih sliku mogao da završim u roku – rekao je Đuranović.

Na slici se vidi istočni bedem Donjeg grada ojačan kulama, a u pozadini na brdu Gornji grad, odnosno despotov dvor sa despotovom donžon kulom zvanom Nebojša. U desnom uglu slike predstavljeno je istočno pristanište, šajka i usidren brod. Despot Stefan je prikazan na konju, u oklopu sa zastavom dvoglavog orla, kao legitimni naslednik Nemanjića. On u pratnji svoje garde izlazi iz istočne kapije grada, dočekan svojom vojskom i vlastelom, dok ga sveštenstvo i narod pozdravljaju.

Delo je, kako je rekao Nikola Kusovac, istoričar umetnosti, muzejski savetnik i likovni kritičar, monumentalnih dimenzija i nije urađeno u modernističkom ni u avangardnom stilu niti može da se posmatra iz ugla estetike Pikasove „Gernike”.

– Ako ga gledamo iz pozicije „Seobe Srba” ili „Krunisanja cara Dušana”, onda možemo reći da je delo urađeno vrlo dobro. Znači, ovde nije primenjen tekući, moderni stil. Slika je možda malo anahrona, ali je izvedena, što bi rekao moj učitelj Pavle Vasić, lege artis, po pravilima struke. Urađena je u stilu realizma, primerenog Paji Jovanoviću. Ali, najznačajnije je to da je ona urađena dobro i da se nalazi na mestu gde i treba da bude. Prikazuje jedan od najznačajnijih perioda u našoj istoriji, moravsku Srbiju, u vreme 15. veka, i despota Stefana na vrhuncu svoje moći. Tada smo bili perjanica u Evropi – objašnjava Kusovac.

Komentari8
6a66e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Odmah"poster"slike-u prodaju
Konačno nešto sa obrisima onovremeno realnog ( rađeno u pravcu preuzimanja saveta stručnjaka za istoriju i heradliku ) a što nije potrebno posebno tumačiti. Na žalost na javnim prostorima imamo razna materijalizovana traganja za idejom i mišlju umetnika nerazrešiva bez objašnjenja autora ( spomenik Đinđiću npr.) Fascinira spomenik Patrij. Pavlu -" lebdeća meditacija" u" "odori "sa "malter zakrpama ",sa velikom glavom i samo nacrtom tela "koje sedi" u vazduhu?!
Миодраг Стојковић
@Desko. Декор припада грани примењене уметности, али ово то није... А има људи којима ликовна уметност преставља само декор.
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Зашто ово не фотографисасте из неколико пута, да видимо детаље, паметнији били, да Бог да?
dusan1
Još samo kad bi heraldičar objasnio kakve su ove tri-četiri zastave koje se vide osim one sa dvoglavim orlom i onih crkvenih . Konkretno onih sa četiri plavo-bela polja i one sa četiri crveno-žuto- i dva plavia polja ?
др Милан Лекић
Значајан потез, који да би имао сврху, мора има имати адекватан пратећи наратив, заснован на историјски тачним чињеницама, смештеним у континуитет најзначајнијег повијесног периода нашег народа - средњи вијек. Прва престоница ср.век. Србије била је Стон, потом Котор (1168-1403, администтративни центар до 1420, Скопље...). Те, 1403. године, српски деспот уступио је Стон Мађарима, а, за узврат Београд прогласио новом престоницом Србије - не Моравске Србије, такву творевину не познаје историја.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja