nedelja, 25.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 22.09.2020. u 22:00 Jovana Rabrenović

Moratorijum ističe – kako otplatiti dug

Ovaj zastoj u otplati obaveza odnosi se na kredite, dozvoljeni minus i kreditne kartice koje imaju građani i privreda
(Фото А. Васиљевић)

Predah u plaćanju kreditnih obaveza prema bankama  završava za desetak dana i oni koji su se odlučili za moratorijum od oktobra nastavljaju s plaćanjem obaveza. Kao i u slučaju prvog tromesečnog moratorijuma, tako i u slučaju ovog novog dvomesečnog, za njega se opredelio najveći broj klijenata banaka što građana što preduzeća - 82 odsto dužnika što je gotovo 2,3 miliona fizičkih i pravnih lica. I ovaj zastoj u otplati obaveza odnosi se na kredite, dozvoljeni minus i kreditne kartice koji imaju građani i privreda.

Za vreme mirovanja u plaćanju obaveza banke nisu naplaćivale dospele rate, ali jesu obračunavale kamatu. Pošto se period otplate produžava za dva meseca za toliko se obračunava redovna kamata i raspoređuje na ostatak duga. Odnosno, ravnomerno se raspoređuje na period otplate kredita i drugih proizvoda i ne pripisuje se glavnici duga.

Za razliku od prvog moratorijuma, u slučaju aktuelnog, centralna banka je dužnicima omogućila tri opcije za otplatu duga. Prvi je već pomenuti primer iz prvog moratorijuma. U ovom slučaju dužnik dobija novi plan otplate, a mesečna rata će mu biti nešto veća.

Takođe, dužnik može da traži da po prestanku moratorijuma izmiri sve obaveze koje su bile obuhvaćene moratorijumom – glavnicu i redovnu kamatu ili da plati samo kamatu iz vremena moratorijuma, a da otplatu kredita produži za 60 dana.

Nakon dostavljanja plana otplate, dužnik može, u roku od sedam dana po dostavljanju pomenutog plana da se opredeli oko načina otplate glavnice i kamate, kažu u NBS. Neki od dužnika u praksi dobiće da plate ratu više, odnosno tri rate, a to su situacije ako su moratorijumom obuhvaćene i obaveze dospele u julu.

Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, kaže da će se najveći broj dužnika opredeliti za prvu opciju plaćanja kamate, koja je jedina postojala kod prvog moratorijuma, a to je da se kamata raspodeli na preostali period otplate, uvećan za dva meseca.

-Za drugu opciju, dakle, da neko ko se odlučio na moratorijum sada odjednom hoće da isplati i glavnicu i kamatu, ne deluje da će birati mnogo dužnika. Jer, za moratorijum si se opredelio zato što ti je ta pauza u tom trenutku značila, kaže Grubišić.

S obzirom na to da se kamata za dva meseca dodaje ostatku duga sasvim je izvesno da rata neće biti ista kao pre usvajanja ove mere Narodne banke. Iako nema dva ista kredita, uzetih pod istim uslovima što znači iste ročnosti otplate i cene pozajmljivanja, korisnici mogu da računaju na nešto veće iznose za plaćanje. U slučaju  dinarskog keš kredita za nekoliko stotina, a kod stambenih za nekoliko evra, jer su oni svi evro indeksirani.

Ono što je pogodnost je svakako to što to povećanje neće biti veliko. Razlog je to što su kamate u padu, delom i kao posledica korona virusa na svetsku ekonomiju. Zajmovi se pretežno ugovaraju s promenljivim kamatama bilo da se radi o euriboru za stambene zajmove ili o beliboru za dinarske kredite što sve utiče da mesečni anuiteti budu sniženi.

Referentna kamata Narodne banke pala je s 2,25 odsto koliko je iznosila krajem prošle godine na sadašnjih 1,25 odsto. Za njom je išao i belibor, kamata koju banka obračunavaju za otplatu kredita, pa on tako sada u slučaju tromesečnog belibora  iznosi 1,02 odsto, a šestomesečnog 1,22 odsto. Sve je to dovelo da je sada prosečna kamat ana keš kredit osam odsto.

I euribor, koji je merodavna kamata za obračun rata stambenih kredita jer su oni indeksirani u evrima, na istorijskom je minimumu. Kamata na tromesečne međubankarske pozajmice u evrozoni euribor, iznosi minus 0,49 procenata i u padu je od juna za oko deset baznih poena.Prema podacima NBS prosečna kamata na stambeni kredit iznosi 2,7 odsto i nije se menjala u poslednje vreme.

Za vreme trajanja moratorijuma nije tekla docnja i nije se prijavljivala kreditnom birou. Drugim rečima zatezne kamate nije bilo.Sem toga, nije se pokretao ni postupak izvršenja, kao ni postupak prinudne naplate prema dužniku.

Komentari2
e4630
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Radmilo dimitrijević
Moratorijum je velika pomoć. bilo bi veoma dobro,da NBS produži moratorijum do Nove godine,te da otplate kredita produži za to vreme,a banke neka obračunaju kamate.Ko neće ,neka se obrati svojoj banci.
Sima
Neće ovo biti poslednji moratorijum, za 1-2 meseca novi, živi bili pa videli.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja