nedelja, 25.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 22.09.2020. u 15:58 Predrag Božin
ZANIMLjIVA SRBIJA: BEČEJ

Tajne dvorca „Fantast”

Na Bogdana Dunđerskog, pripadnika najimućnije vojvođanske porodice, i danas podsećaju portreti, radni sto, flaša vina i dunje u salonu, a mnoge misterije žive i danas
(Фотографије Предраг Божин)

Retki su oni koji su svoje snove pretvorili u javu. Jedan od njih bio je Bogdan Dunđerski, pripadnik najimućnije vojvođanske porodice s kraja 19. i početka 20. veka. Na svom imanju Bogdan je podigao baš onako, iz inata, dvorac iz mašte, koji se nalazi u zagrljaju plodnih oranica.

Nenajavljen, krenuo sam magistralom iz Bečeja ka Bačkoj Topoli, odlučivši da okušam sreću i iz prve ruke saznam što više o dvorcu, njegovoj istoriji, vlasniku. Vidno iznenađeno, ali ljubazno i nasmejano osoblje uprave dvorca našlo je vremena za putnika namernika i njegovu radoznalost.

Bazen s mlekom

Uz pratnju vodiča, bez kojeg bi obilazak dvorca bio kao nemi film, odmotavala se priča protkana drugarstvom, ljubavlju prema ženama, konjima, kakva se samo u Vojvodini zna dogoditi, a obavijena je velom tajne samog dvorca.

Prisjedinjenjem Vojvodine Srbiji 1918. godine, Bogdanu Dunđerskom, kao i mnogim vojvođanskim veleposednicima, oduzet je veliki deo zemlje. Da bi pokazao drugima da je i dalje bogat, iz inata, u 57. godini, započeo je gradnju dvorca. Školovan u Beču, bio je gost u mnogim dvorcima Evrope, kojima se divio.

Mada se nikada nije ženio, Bogdanov život obeležile su dve žene. Prva je bila Mara Dinjaški, išpanuša (na mađarskom, upravnica imanja), žena njegovog kovača Cvete, koju je otkupio za 21 jutro zemlje. Pošto je Bogdan živeo u svojoj kući u Bečeju, Mara je u stvari vodila računa o imanju.

Druga žena bila je Marica, domaćica iste kuće, u kojoj se u dvorištu nalazio bazen, popločan belim mermerom, onim najskupljim, s fontanom u sredini. Umesto vode, neretko, pričalo se, bazenom je teklo mleko – da se ugodi gospođama.

U dvorcu se nalaze tri svečane sale i salon. Stilski nameštaj danas krasi unutrašnjost, ali je očuvano svega nekoliko originalnih stvari, kao što je Bogdanov radni sto, iznad kojeg danas stoji njegov portret. Na stolu se, kao i uvek kod Bogdana, nalaze tanjir s dunjama i flaša za vino. Očuvan je i klavir, kao i dva prelepa ormana. Taman toliko da se vratite u davna vremena.

Salon je u stvari bio prostor u kojem je stvarao Uroš Predić, poznati slikar i veliki Bogdanov prijatelj. Uroš je učestvovao u planiranju dvorca, kao i kapele koja se istovremeno gradila.

Da ne skriva mnoge tajne ne bi se ovo mesto zvalo dvorcem: znao je to Bogdan dobro, tako da se potrudio da i sama gradnja bude obavijena velom tajne. Originalni plan dvorca postojao je samo u njegovoj glavi i svi nacrti zabeleženi na papiru nastali su godinama kasnije, kada je gradnja već bila završena. Kako bi sačuvao mističnost, Bogdan je za gradnju svog dvorca angažovao neimare iz Češke, koji su neke od tajni poneli sa sobom po povratku u svoju domovinu.

Lokalni znatiželjnici su se pitali kako je dvorac „progutao” neviđenu količinu hrasta dovezenog iz Slavonije. Pričali su da je preko noći nestajalo drvo koje je danju kočijama dopremano i nagađali da sigurno postoje tajni hodnici, koji su obloženi najboljim slavonskim hrastom. Da li postoje – zagonetka je i danas, jer kako drugačije objasniti postojanje prozora na međuspratu, između soba šest i sedam. Tri prozora su vidljiva sa spoljne strane, a iznutra se nalaze samo dva! Opet, na kuli, gde su danas smeštene kancelarije, spolja je vidljiva terasa, a iznad je nje prazan prostor, dovoljan za još jedan sprat.

Legenda iz vremena gradnje dvorca kaže da se stotinama zaprežnih kola odvozila zemlja iskopana s gradilišta, pa se pretpostavlja da postoje tajni hodnici koji dvorac spajaju s ergelom, a koja se prostire celom desnom stranom kompleksa. To je lako moguće, jer su konji bili Bogdanova opsesija, a njegov miljenik bio je predivan ždrebac – Fantast. I danas, na Preobraženje, pričaju Bečejci, kada se varoš smiri, i poslednji bećar zaspi, a na ikoni Stefana Prvovenčanog se, prema legendi, pojavi srebrni trag usana, konji pomahnitaju. Unervoze se lepotani, te tišinu mirne vojvođanske noći preseče rzanje konja, koje se ubrzo sjedinjuje sa šumom severca. Osete oni da to Bogdanova duša napušta grob i zajedno sa svojim Fantastom obilazi nepregledna polja salaša.

Konji se, kaže predanje, znaju smiriti tek kada senka Andrije, kozaka s Dona, prošeta štalama. Kako i ne bi, ipak je Andrija bio Bogdanov najbolji konjušar.

Bogdan Dunđerski, vojvođanski veleposednik, pred kraj života pokazao je još jednom svoju velikodušnost. Pošto nije imao potomstvo, 1940. svoje celokupno imanje poklonio je Matici srpskoj. Želja mu je bila da njegov dvorac postane poljoprivredna škola za siromašne đake Vojvodine. Ratna, a još više komunistička razaranja dovela su Bogdanov dvorac do ivice propasti. Mermer iz bazena je počupan, unutrašnjost uništena, a sve vredne stvari su pokradene. Od jednog divnog sna ostali su samo goli zidovi i vrata. Formiranjem PIK „Bečej”, kombinat dobija na upravljanje kompletno imanje.

Konji opet jure

Dvorac je renoviran 1983. godine i preuređen u hotel s pet soba i dva apartmana. U podrumu je oživeo restoran, a konji su ponovo zagalopirali ergelom. Međutim, tužna zbivanja oko dvorca nažalost nisu ostala prošlost.

Pre petnaestak godina kapela je obijena, a pet ikona na platnu, rad Uroša Predića, je ukradeno. Ostale su samo one oslikane na drvetu. Po varoši pričaju da počinilac namerno nije nikada pronađen. Tako to ostaje još jedna tajna vezana za dvorac.

Život, ipak, teče dalje, pa su u dvorcu danas ljudi koji cene Dunđerskog i njegovu zaostavštinu, trudeći se da ovaj biser Vojvodine predstave u njegovom najlepšem izdanju. Zato, dođite u „Fantast”, provozajte se fijakerom, doživite njegove tajne uz vodiča i sanjajte san, kao što je to umeo Bogdan Dunđerski, uz čašu vina u romantičnim ravničarskim noćima.

Pogled s vrha kule

Možda se u nekom zidu krije prolaz na sprat ili čak do vrha kule na koju je Bogdan rado izvodio svoje prijatelje. Priča se da je, čak i one koje baš i nije mogao trpeti, izvodio na kulu i pričom ih navodio na uvek isto pitanje: „Dokle je vaše”.

Ozbiljno bi odgovarao: „Dokle ti god pogled doseže i još malo više.”

Kapela za dva prijatelja

Bogdan Dunđerski je umro 1943. godine, a sahranjen je kraj svog dvorca u kapeli, koju je zajedno s Urošem Predićem osmislio. Bilo je planirano da u njoj dva nerazdvojna druga nađu svoj mir. Igrom sudbine, Uroš je umro 1953. godine, kada kapela više nije bila u funkciji, te je sahranjen u rodnom Orlovatu. O njihovom drugarstvu danas svedoče samo dve ploče s njihovim likovima, koje kao ikone krase njihovu kapelu.

Komentari2
d5906
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Nedeljko
Jako dobar teks,kao i o potopljenoj brzoj palanci
Ја
Divna pricа...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja