utorak, 27.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 21.09.2020. u 19:00 Aleksandar Apostolovski

I sad Jokić svoga vranca jaše

Petparačka košarkaška priča: Momak koga su smatrali izgubljenim slučajem gleda se oči u oči s Lebronom Džejmsom. Kiborg NBA lige, najveći igrač današnjice, i usporeni ravničar, jedan protiv drugog

Na jednoj strani je strašni Lebron Džejms, najveći igrač današnjice, Konan visok dva metra i šest santimetara, s unutrašnjom snagom „ferarija 812 superfast”, koji ubrzava od nula do sto kilometara na čas za 2,9 sekundi. Tako i ulazi pod koš, snagom mišića koje kao da pokreće motor što razvija 789 konjskih snaga, dok se tribine, gledaoci, sudije i tabla s košem tresu kao na startu trke „24 časa Le Mana”. Na suprotnoj strani reketa je Nikola Jokić, spor kao somborski fijaker natovaren pijanim tamburašima koji sviraju bećarce Zvonka Bogdana, dok vraćaju Nikolu kući. Nikola potom odvodi svoje mrkove u štalu i peva im uspavanke.

Ko će pobediti u finalu zapadne konferencije NBA lige? Lebronovi Los Anđeles Lejkersi, koji šampionski prsten duguju velikom duhu Kobija Brajanta, ili Denver Nagetsi Nikole Jokića, koji je postao šerif grada s najvećim nadnicama u Americi koga su osnovali kopači zlata pošto su pre toga istrebili Indijance, oteravši ih kod Velikog Manitua? Tamo Nikola i pripada. Bivšoj postojbini crvene braće, pristigao iz zemlje Nedođije, u kojoj i seoska dvorišta imaju tablu, a na tabli koš.

Amerika čeka na holivudski ušećereni kraj i Lebronov pogled ka nebu, gde će na prestolu sedeti Kobi i mahnuti mu. Sudije su u prvoj utakmici koju su dobili Lejkersi odradili posao. Privezali su Nikolu za klupu sudeći mu lične greške koje se ne bi svirale ni u umetničkom klizanju, a ne sviraju se, videvši da je ubacio 21 poen za 26 minuta. Nepotrebno, jer Lejkersi su bolji tim, ali to je važilo donekle i za Jutu, a naročito za Los Anđeles Kliperse, moćniju ekipu čak i od Lejkersa, ali je Nikola, posle zaostatka Denvera od tri prema jedan u obe serije, pokazao zbog čega se ne može svrstati u bilo kakvu poznatu košarkašku žanrovsku matricu. Potamanivši Jutu i Kliperse, izazvao je sjajnog odbrambenog centra Lejkersa Dvajta Hauarda da prizna kako će čuvati Nikolu, ako zatreba, i u hotelskoj sobi. Trener Lejkersa Frenk Vogel nije išao tako daleko, da bi proveo više od tri sekunde u krevetu s Jokićem, kako mu ne bi svirali tehničku grešku, ali je rekao da je Nikola jedan od najposebnijih centara koji su ikada igrali u NBA ligi.

Da se odmah razumemo. Nikola Jokić, visok 2,13, nije najbolji centar NBA lige samo iz jednog razloga: on nije centar. Gotovo da nema odraz, valjda su mu zalepili patike za parket. Nije nabildovan kao ostali džinovi crne kože koji su kao deca, umesto zvečki, dizali tegove, onda kolica, pa mame i tate. Nije ni najbolje krilo, iako šutira u visokom luku, kao da se u njega uselio praistorijski čačanski genije Radmilo Mišović, pa se učini da lopta putuje od Čačka do Sombora, potom nastavlja do Evrope, prelazi Atlantik i upada tamo gde treba, u koš. Nije ni najbolji bek šuter, jer ne igra na toj poziciji, ali pustiti ga samog iza linije za tri poena jednako je rizično kao i ostaviti Đenku da vam čuva ženu, kad odete na službeni put. Nije ni plejmejker, iako asistira i otkriva slobodne bekove Denver Nagetsa na šutu za tri poena, kao da je humanitarni radnik koji deli socijalnu pomoć. Izgleda jednako ravnodušno i pospano kako na zagrevanju, tako i kada rešava poslednji napad.

Dragan Stojanović

Pomerajući žanrovske elemente košarke, nekadašnji bucko koji se hranio čipsom i pio „koka-kolu”, te se činilo da će ispustiti dušu dok trči od reketa do reketa, učinio je u igri ono što je Kventin Tarantino učinio za film, naročito u njegovom prvencu, niskobudžetskom uvrnutom krimiću „Ulični psi”. Kao što je Tarantino svoje ludorije kasnije razvijao u „Petparačkim pričama”, da ne nabrajam dalje, unevši novi život u najprepoznatljivije američke arhetipove, okrenuvši Holivud naopačke, tako je ulični pas somborskog basketa ponikao na prašnjavim terenima, spržio algoritamski sistem NBA lige. U čemu je tajna? Naši veliki treneri, od Aleksandra Nikolića i Ranka Žeravice, do Dude Ivkovića i Duleta Vujoševića, skupljali su talentovane dečake, kao štence, po školskim dvorištima i uličnim terenima. To su bili regrutni centri jugoslovenske ili srpske škole košarke, kako kome drago. Tamo se igralo tvrdo kao u crnačkim getima, gde se faul tražio samo ako se smatrao teškom telesnom povredom, a kako su često na tribinama bile i devojčice, sva ta dečurlija ispod koša pokušavala je da u igru unese dozu romantike. To je značilo da se snaga, lakat u zube i tuča podrazumevaju, ali su posebno izučavani driblinzi naglom promenom strane, proturanjem lopte kroz noge, dodavanjem iza leđa, pa je to blesavljenje počelo da se uvežbava, postavši strategija igre reprezentacije. Ali ona nije svođena na samouku improvizaciju, već je hiljadama puta ponavljana na treninzima. Tako su se fore, asistencije i koševi Radivoja Koraća, Moke Slavnića, Kićanovića, Dražena, Bodiroge, Saleta Đorđevića, a potom i njihovih naslednika, prenosile s kolena na koleno kao sveta tajna, ostajući nedokučive do dana današnjeg.

Nije zato trener Denvera Majkl Meloun dolazio u Sombor da sluša Zvonka Bogdana ili da timari Jokićeve konje, već da sazna zašto najbolji centar NBA lige igra van svakog rezona. I imao je šta da vidi. Nikolu koji praši brutalni basket sa svojom rođenom braćom. Usred igre, oni se potuku, a onda nastave da se glupiraju. Kad završe s basketom, svoje vrance jašu! Priča se da je Meloun morao da ispiše nekoliko beležnica, gledajući kako nestaju u vojvođanskoj preriji, da bi čitavu igru Denvera prilagodio Nikoli.

Zato je Somborac misterija. Momak koga su smatrali izgubljenim slučajem, gleda se oči u oči s Lebronom Džejmsom. Niko od njih dvojice ne skreće pogled. Kiborg svetske košarke i usporeni ravničar, jedan protiv drugog. Beli poglavica je bez ikakve šanse, ali ako najveći, Lebron, spokojno očekuje srećan kraj, jer bi se bilo kakav drugi ishod kosio sa svim zakonima logike, Nikola Jokić za to ne daje ni pet para. Gledaćete!

Komentari9
6b551
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Шумадинац са планине
Апостол!!! Како би другачије.
Горан
Мало касним са коментаром али....Може ли неко да напише музику за овај дивни текст?
артиљерац
@ Dr Slobodan Devic Поштовани,и ја сам велики дуцијев фан.Да му нису уништили каријеру,данас би био у првих 5 југословенских играча свих времена.Он је почетком 70-их играо кошарку 90-их.Поранио 20 година. Он је био ПРВИ кошаркаш с ових простора који је имао позив из NBA. Teк после је,1976,Дражен Далипагић ишао у камп Бостона. Здрави били.
Miki Andrejevic
Sjajno, vrcavo i stvarno, bas kao Nikola Jokic.
Boris
Lejkersi imaju Dejvisa.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja