utorak, 20.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 20.09.2020. u 20:00 Darko Pejović

Protiv hirova klime uz naučnu pomoć Evrope

Novosadski Prirodno-matematički fakultet sprovešće s partnerima iz Nemačke, Velike Britanije i Norveške trogodišnje istraživanje o uzrocima i posledicama ekstremnih suša, poplava, toplotnih i studenih talasa
Испод „Газеле” у Београду 2007. (Фото М. Јанковић)

Bedem odbrane Srbije od klimatskih hirova biće ojačan zahvaljujući naučnoj saradnji s Evropom. U naredne tri godine tim s Katedre za fizičku geografiju Prirodno-matematičkog fakulteta novosadskog univerziteta realizovaće istraživački projekat o hidrometeorološkim ekstremima – poplavama i sušama, toplotnim i studenim talasima. Istraživačima će na raspolaganju biti gotovo milion evra iz programa EU Horizont 2020, a projekt-partneri Novosađana su nemačka kompanija „Klajmat risk analisis”, Univerzitet Lafboro iz Velike Britanije i Centar za internacionalna klimatska istraživanja iz Norveške.

– Eksperti iz partnerskih institucija će sprovesti obuke za članove našeg istraživačkog tima, profesore i doktorande, upoznaće nas s najmodernijim metodama analize ekstremnih klimatskih pojava. Nećemo se ograničiti samo na ekonomski aspekt, već i na posledice koje takve pojave imaju po zdravlje stanovništva – kaže dr Biljana Basarin, rukovodilac projekta.

Kako objašnjava, u istraživanju će koristiti podatke Republičkog hidrometeorološkog zavoda od 1950. do danas, sve baze podataka dostupne na internetu, kao i naučne radove o ekstremnim klimatskim događajima. A i komšije su spremne da pomognu.

– Čim je objavljeno da je PMF dobio realizaciju ovog EU projekta, stigle su nam ponude za saradnju od institucija koje se bave klimatskim promenama u Mađarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj, Makedoniji, Crnoj Gori... – kaže naša sagovornica.

Da će ova tema u našem regionu biti i te kako značajna, ukazuju brojni naučni radovi i projekcije klimatske budućnosti juga i jugoistoka Starog kontinenta. U to smo se već uverili: tokom protekle dve decenije u Srbiji je bilo čak pet sušnih godina. Osim štete u sektoru poljoprivrede, gubitaka je bilo i zbog zastoja u plovidbi usled niskog rečnog vodostaja. Pored toga, s rasušenog tla vetrovi su raznosili plodni sloj zemljišta, naročito u Vojvodini. Nisu nas zaobišle ni poplave – dovoljno je pomenuti proleće 2014. godine, a nevolja s velikim vodama bilo je i nakon te katastrofe.

– Klimatske promene ne možemo da sprečimo, barem ne na kraće staze. Ali, možemo da se na njih prilagodimo i umanjimo posledice – ističe dr Tin Lukić, takođe član istraživačkog tima s Katedre za fizičku geografiju PMF-a. Kako kaže, poslednjih desetak godina u Evropi je sve više naučnoistraživačkih grupa i projekata usmerenih na detaljnu analizu posledica suša i poplava. Razlog je više nego opipljiv: na području 33 države, članice Evropske agencije za zaštitu životne sredine, ukupni gubici od ekstremnih hidrometeoroloških događaja od 1980. do 2017. procenjeni su na čak 453 milijarde evra.

– Te mere prilagođavanja moraju da budu u formi zakona, tako da će rezultati predstojećeg istraživanja biti značajne smernice donosiocima odluka u našoj zemlji. S obzirom na opredeljenost Srbije za članstvo u Evropskoj uniji, norme u ovoj oblasti moraju da budu usklađene s pravnom regulativom EU, s jedinstvenim sistemom rane najave i upozoravanja na ekstremne klimatske događaje. Zato je od izuzetnog značaja međunarodna saradnja i prenošenje znanja, što ćemo ostvariti kroz ovaj projekat – zaključuje dr Tin Lukić.

Komentari0
830b1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja