Sudbina „Severnog toka 2”: Slučaj „Navaljni” se nekako preko noći pretvorio od priče o sudbini jednog čoveka – otrovanog ruskog opozicionog političara Alekseja Navaljnog – u ozbiljan međunarodni problem. Zapad i Moskva razmenjuju oštre optužbe, SAD i EU najavljuju uvođenje sankcija, Rusija preti da će uzvratiti istom merom...

U ovoj političkoj „igri”, kao ulog pojavio se čak i gasovod „Severni tok 2”, koji je u poslednje vreme ostao nekako u senci drugih svetskih problema. Prilično snažno lansirana je, naime, ideja da se zbog slučaja „Navaljni” odustane od završetka druge cevi gasovoda koji povezuje Rusiju i Nemačku. Raspravu na ovu temu prekinuta je tek kada se umešala kancelarka Angela Merkel zaključivši da je reč o dve različite teme koje nikako ne mogu biti stavljene u isti koš.

Ova priča oživela je, međutim, interesovanje za sudbinu gasovoda čija izgradnja je trenutno „zamrznuta”. Ozbiljne pretnje SAD da će kazniti i firme i države koje učestvuju u ovom projektu usporavale su radove na gasovodu da bi trenutno – završeno je oko 94 odsto projekta – svi poslovi stali.

Američka informativna platforma „Politiko” nedavno je objavila da postoji šest načina da „Severni tok 2” bude potpuno napušten: da već izdate dozvole za izgradnju budu poništene, da se posao zamrzne dok se čeka sudski ishod tužbi organizacija za zaštitu životne sredine, da se uvoz gasa iz Rusije zabrani zakonom, da se odustane od posla zbog opasnosti od američkih sankcija, da se uvedu evropske sankcije protiv izvođača radova i firmi koje su uključene u ovaj gasni posao ili da se, na kraju, ne daju upotrebne dozvole za korišćenje gasovoda.

Nijedna od ovih varijanti nije prihvatljiva za Nemačku i pet velikih evropskih kompanije koje, zajedno s ruskim „Gaspromom” žele da gasovod po svaku cenu bude završen a investicija vredna 9,5 milijardi evra počne da donosi profit. Ozbiljan nemački nedeljnik „Cajt” piše da je, zbog toga, Berlin krenuo u diplomatsku akciju kako bi dobio od SAD zeleno svetlo za „Severni tok 2”. „Cajt” otkriva da je nemačka vlada ponudila Amerikancima da uloži milijardu evra u izgradnju dva terminala, u lukama Brunsbitel i Vilhelmshafen, za prihvat tankera s američkim tečnim gasom. Ponuda je, prema navodima „Cajta” uručena Vašingtonu početkom avgusta, ali američkog odgovora još nema.

Kineska ekonomija jača od kovida 19: Amerikanci tvrde da ni kovid 19 nije uspeo da ozbiljnije naškodi kineskoj ekonomiji. Naprotiv, izgleda kao da će Kina na kraju biti najveći dobitnik pandemije. Američki dnevnik „Njujork tajms” ubedljivim brojkama potvrđuje takvu prognozu.

Kineski udeo u ukupnom svetskom izvozu iznosio je 2018. godine 12,8 odsto, godinu dana kasnije 13,1 odsto. U drugom kvartalu 2020. kinesko parče u svetskom izvoznom kolaču iznosilo je čak 20 procenata.

Kako procenjuje ruska informativna platforma „Sputnjik”, kineska ekonomija se najbolje snašla posle izbijanja epidemije virusa korona. Čak ni kaznene američke carine od 25 odsto nisu uspele da ozbiljnije zaustave priliv kineske robe na tržište u SAD.

„Kineska roba je s kaznenom carinom od 25 odsto i dalje konkurenta na američkom tržištu”, navodi „Sputnjik”. „A stručnjaci procenjuju da će tako biti i u narednih 20–30 godina.”

U takvoj situaciji nazire se nova polarizacija planete: na deo koji ne može – ili ne želi – da odupre američkom pritisku i ograniči svoje veze s Kinom i drugi deo koji upravo u jačanju saradnje s Pekingom vidi svoju budućnost.

Evropljani se nisu, utisak je, baš najbolje snašli u ovom svetskom komešanju. Deo članica EU, na primer, podlegao je američkom pritisku i odustao je od  saradnje s kineskim „Huavejom” u razvoju 5G mreže, neke države, međutim, ne prekidaju poslove s ovom kineskom kompanijom.

Na novom kineskom putu svile sve je veća gužva, broj teretnih vozova koji preko Rusije prevoze robu iz Kine u Evropu je udvostručen. Činjenica je, međutim, i da Evropa otkriva privlačnost kineskog tržišta. Procenjuje se da danas u Kini oko 400 miliona ljudi pripada uslovno rečeno srednjoj klasi koja može da poželi raznu evropsku robu: od nemačkog „poršea”, do belgijske i italijanske čokolade ili prefinjenog damskog šala iz Pariza.

Rusija je, za razliku od Evrope, već ranije otkrila prednosti razvoja odnosa s Kinom. Priča o strateškom partnerstvu utemeljena je pre svega na trgovini naftom i gasom, ali se sve više govori i o mogućnosti da dve velike države postave čvrste temelje vojnog savezništva. Za novembar je planiran novi susret ruskog i kineskog predsednika Vladimira Putina i Si Đinpinga kada će sigurno jedna od važnih tema biti i podizanje vojne saradnje na viši nivo.

U međuvremenu je, na primer, ruska poljoprivreda postala važan deo kineskog lanca snabdevanja. Posle američke pretnje da će obustaviti izvoz soje u Kinu, Peking je brzo pronašao dobru zamenu u Rusiji.

Na prvi pogled zvuči gotovo neverovatno, ali je brojka tačna: danas na Univerzitetu „Lomonosov” u Moskvi studira oko devet hiljada kineskih akademaca. I to je, kažu ruski mediji, tek početak.