subota, 31.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 17.09.2020. u 15:32

Komisija usvojila predlog za spomenike trojici gradonačelnika

(Фото А. Васиљевић)

Komisija za spomenike i nazive trgova i ulica usvojila je danas inicijativu da se podignu spomenici nekadašnjim gradonačelnicima Beograda Branku Pešiću, Vladi Iliću i Milošu Savčiću.

Komisija je usvojila i inicijativu da se Hrvatska ulica na Paliluli preimenuje u Ulicu glinskih žrtava 1941. godine, rekla je predsednica te komisije Andrea Radulović, a saopštila je Gradska uprava.

Inicijativu da se trojici gradonačelnika podignu spomenici, na mestima koja su uticala na njihov život i rad u prestonici, podneo je zamenik gradonačelnika Goran Vesić, prenosi Tanjug.

On je predložio da se ispred zgrade Gradske opštine Zemun na Masarikovom trgu, podigne spomenik Branku Pešiću, navodeći da su u vreme kada je Pešić bio gradonačelnik izgrađeni Beograđanka, Mostarska petlja, auto-put kroz Beograd, most Gazela, Terazijski tunel, osnovane kulturne manifestacije kao što su „Fest” i „Bitef”.

Za podizanje spomenika Vladi Iliću, predložen je prostor između ulica Džordža Vašingtona, Bulevara despota Stefana, Vojvode Dobrnjca, Venizelosove i Knez Miletine ulice.

U inicijativi se navodi da je u vreme Ilićevog mandata počela izgradnja Hrama Svetog Save, visećeg mosta na Savi na čijim se stubovima danas nalazi Brankov most, izgrađen je „Most kralja Petra” na Dunavu, gde se danas nalazi Pančevački most, Beogradski sajam i otvoren Zoološki vrt.

Spomenik Milošu Savčiću biće, prema predlogu, podignut na uglu Bulevara kneza Aleksandra Karađorđevića i Vojvode Putnika.

Bio je gradonačelnik kratko, od 1929. do 1930, ali je za godinu dana svog mandata rešio veliki broj problema Beograđana, stoji u inicijativi.

Bio je i ministar građevine Kraljevine Jugoslavije, a između dva svetska rata postao je jedan od najvećih građevinskih magnata Evrope, a na KiM je tada otvorio jedan od najmodernijih evropskih rudnika „Trepča”.

Inicijativu o preimenovanju Hrvatske ulice na Paliluli podneli su građani Koteža, a u njoj se navodi da je pokolj u crkvi u Glini, 29. jula 1941. godine, kada su ustaše ubile više od 1.700 ljudi, lokalnog srpskog stanovništva, jedan od najvećih zločina, a da je želja da se novim nazivom sačuva sećanje na nevino stradalo stanovništvo.

Komentari7
b0d4d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Bane
Poštenije bi bilo da su vratili kuću naslednici Vlade Ilića...
Dotle nije došlo ali je moguće
Verovatno je još prerano za spomenike zahvalnosti aktuelnoj gradskoj vlasti jer još mnogo trebaju i da urade + protok vremena.Za početak možda nađu svrhu i"tramvajskom mostu"u BG.?! Ako ne mogu da se snađu -neka ponovo čitaju Andrića. Ako je i jedan most beogradski ,onda je to taj ,otet od Beograđanina pred povlačećim okupatorom. Ako mu je prošlo vreme i stiže bolji -onda neka bar još negde .takav služi svojoj veličanstvenoj svrsi (opet Andrić) .
Драган Перић
У тексту се наводи следеће: „У иницијативи се наводи да је у време Илићевог мандата почела изградња Храма Светог Саве, висећег моста на Сави на чијим се стубовима данас налази Бранков мост...“ Не бих да умањујем значај Владе Илића, али, људи, побогу, није ваљда да тамо нико нема појма. Градња моста краља Александра је започета 1. маја 1931, под Миланом Нешићем, мост је отворен 16. децембра 1934. године док је још био градоначелник Милутин Перовић. Илић је тек од 10. јануара 1935. године.
Тико Секо тежко
"За подизање споменика Влади Илићу, предложен је простор између улица Џорџа Вашингтона, Булевара деспота Стефана, Војводе Добрњца, Венизелосове и Кнез Милетине улице." Описани правоугаоник (кварт) има преко 10 хектара! Да ли градски оци планирају Влади Илићу да подигну споменик још грандиознији од споменика Стефану Немањи? Да Београд коначно уђе у Гинисову књигу рекорда? Што се тиче Хрватске улице, да ли је њен пун назив био "Хрватска-усташка"? Колико ли тих Котежана има и хрватско држављанство?
Татјана
За прво сте потпуно у праву, и ја сам се запитала да ли је тај ко тако описује локацију будућег споменика икад прошао тим крајем. Што се тиче другог, расправа да ли је хрватско=усташко би нас далеко одвела, а све и да није једнако - шта с тим. Ни сви Немци нису били нацисти, па немамо Немачку улицу. Сходно томе ни ова хрватска нема шта да тражи у Београду, ни било где у српским земљама. Друго је питање да ли је Улици глинских жртава место у полунелегалном периферијском насељу.
Миодраг Стојковић
Сетите се првог ослободиоца Београда , од вишевековног мрака . Трг са спомеником , скромно за великана.
Саша Микић
Реците отворено да је то ваш предак војвода Миленко Стојковић. Нису сви верзирани за историју, па ваш опис сигурно им ништа не значи.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja