petak, 23.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 16.09.2020. u 22:00 Ivana Albunović

Najviše poskupeo šećer, a pojeftinile govedina i ovčetina

Proizvodnja junadi u Srbiji, zbog pada tražnje od 70 odsto na svetskom nivou, ali i prekida izvoza, jedan je od najugroženijih sektora u srpskom agraru
(Фото Д. Јевремовић)

Cene hrane ponovo su u avgustu porasle na svetskim tržištima i dostigle najviši nivo od februara, kada je virus korona počeo da se širi svetom. Ovakvu situaciju podstakla je jača potražnja i slabiji dolar, navodi se u izveštaju koji je pre nekoliko dana objavila Agencija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu FAO. Indeks cena potrošačke korpe FAO koji prati osnovne prehrambene proizvode porastao je u julu dva odsto u odnosu na prethodni mesec.

Proteklog meseca najviše su porasle cene šećera, za 6,7 odsto u odnosu na jun. Biljna ulja bila su skuplja za 5,9 odsto, a najveći uticaj na taj rast imalo je palmino ulje, koje se kao sastojak sve više koristi u prehrambenoj industriji. Prema rečima stručnjaka, sporiji tempo proizvodnje uticao je na cenu palminog ulja, ali su i cene sojinog, suncokretovog i ulja uljane repice išle nagore.

Kako se navodi, pad cena sira i punomasnog mleka u prahu neutralizovale su veće cene maslaca zbog smanjenih izvoznih kapaciteta u Evropi, povezanih s manjom proizvodnjom mleka u uslovima suše. U kategoriji mesa niže cene govedine, ovčetine i živine zbog smanjene uvozne potražnje bile su protivteža skupljoj svinjetini s obzirom na nagli rast potražnje iz Kine.

Kada je reč o Srbiji, prema trenutnom stanju na tržištu uljarice bi mogle da budu najveće ovogodišnje iznenađenje – cena soje povoljna je za proizvođače (prema poslednjim informacijama, 350 evra po toni) bolja nego prošlogodišnja i one očekivane od oko 300 evra, preneo je portal „Agrosmart”.

Posle mnogo godina ove sezone zbog manjka ovog voća na svetskom tržištu dobro su prošli i malinari, a prognoze su da će visoku cenu imati i ovogodišnja jabuka, još jedan od značajnih poljoprivrednih proizvoda Srbije.

Domaći proizvođači mesa nisu u tako povoljnoj poziciji, posebno uzgajivači svinja. Ponuda je velika jer nema izvoza, cene svinja stagniraju i pale su za 10 do 15 odsto u odnosu na prošlu godinu. Očekuje se da bi u narednom periodu moglo da dođe do poskupljenja (oko osam odsto u maloprodaji) zbog povećanja tražnje iz Kine za mesom iz Evrope.

Kao što je poznato, proizvođači junadi u Srbiji, zbog pada tražnje od 70 odsto na svetskom nivou, ali i prekida izvoza, jedan su u od najugroženijih sektora u srpskom agraru. Nedavnom odlukom vlade država će uložiti dva miliona evra za interventni otkup tovne junadi.

Dalja dešavanja na tržištu primarnih proizvoda voća, uljarica i žitarica, pa tako na kraju i ostale hrane, koju će plaćati građani Srbije, zavisiće od mnogih faktora. Jedan od njih je i i kako će se odvijati situacija sa naftom čija je cena na svetskom tržištu proteklih dana pala za tri odsto, najviše od juna.

Svakako na stanje na domaćem tržištu delom utiču i svetska kretanja ponude i tražnje hrane koja nisu imuna na dešavanja sa kovidom 19. Jasno je da je pandemija već delom promenila kupovne navike.

Da li će to u budućnosti izmeniti dostupnost i cene namirnica?

Kako je nedavno objavio Bi-Bi-Si, uticaj pandemije na globalni lanac snabdevanja do sada je bio relativno skroman. Ali takvo stanje moglo bi da se promeni, što bi dovelo do rasta cena namirnica i smanjivanja asortimana za potrošače, rekao je dr Peter Aleksander, predavač iz oblasti globalne bezbednosti hrane na Univerzitetu u Edinburgu.

– Istorija nam pokazuje da bi moglo da dođe do velikog skoka cena hrane. To se dogodilo 2008. godine, a pogoršale su je, ili su je možda izazvale, različite zemlje koje su uvele ograničenja na izvoz. Tokom ove krize bilo je samo nekoliko slučajeva kada su države ograničile izvoz, tako da se nije dogodio poremećaj međunarodne trgovine. Ali, za to i dalje postoji prostor – istakao je on i upozorio da bi rast cena mogao da dovede do povećanja broja ljudi koji se suočavaju sa nedostatkom hrane. Do rasta troškova, kako je objasnio, moglo bi da dođe iz nekoliko razloga. – Čak i ako hranu, poput mleka, mesa i žitarica dobijamo sa lokalnog tržišta, dakle sami je proizvodimo, njene cene su povezane sa međunarodnim tržištima – istakao je Aleksander. On svakako smatra da će potrošači sve više okretati lokalnim proizvođačima i ne očekuje da će u narednih šest meseci do godinu dana biti nestašica hrane.

Komentari0
73096
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja