petak, 30.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 15.09.2020. u 18:00 Danijela Davidov-Kesar
KONZILIJUM

Iscrpljenost i umor ukazuju na blagu depresiju

Glavobolje, bolovi u kičmi, teškoće u varenju, gde ne postoji organski uzrok problema, samo su neki od simptoma takozvane maskirane depresije
(Фото Пикселс)

Epidemija kovida 19 ove godine dramatično je promenila naše živote, a veliki broj ljudi se oseća uplašeno i nesigurno. Ubrzan tempo života i informacione tehnologije koje su dovele do toga da čovek danas u jednom danu primi više informacija nego što su ljudi u prošlosti dobijali i za 365 dana, velika diferenciranost životnih uloga i svakodnevni stresovi, samo su neki od uzroka koji dovode do raznih psihičkih poremećaja, a najčešće depresije.

Neudate žene ređe ispoljavaju depresivni poremećaj nego udate, dok neoženjeni muškarci češće obolevaju od depresije nego oni koji imaju suprugu

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ovu 2020. godinu već deceniju i po najavljuje kao godinu u kojoj će depresija u svetu postati drugi po redu uzrok onesposobljenosti ljudi. Pojavom kovida 19, nažalost, otklonjene su sve dileme o tome da li je procena SZO bila ispravna, jer danas je depresija jedan od najvećih zdravstvenih izazova u celom svetu. Lekari smatraju da će svaka četvrta osoba u nekom periodu svog života imati mentalni ili neurološki poremećaj.

Pa i u svakodnevnom govoru, kada želimo da kažemo da smo neraspoloženi, često koristimo reč depresivan. Ipak, treba znati da neraspoloženje, prolazna potištenost ili reakcija na neprijatne okolnosti nije isto što i depresija.

Dr Nevena Čalovski Hercog (Foto: Lična arhiva)

– Jedan od osnovnih dijagnostičkih kriterijuma za otkrivanje depresije jeste kada neko dve nedelje, kontinuirano, oseća teškoće u obavljanju svakodnevnih zadataka, gubi sposobnost da se raduje, opada mu interesovanje za ljude, za aktivnosti, budi se ujutru umoran, ništa ne može da ga obraduje i oseća se veoma loše ili je veoma razdražljiv – objašnjava psihijatar prof. dr Nevena Čalovski Hercog.

Sklonost za pojavu depresije mogu da budu i nasledna opterećenja, iskustva u ranom detinjstvu ili psiho-socijalni stresovi. Takođe, poremećen bračni status je jedan od faktora rizika sa razlikom u odnosu na pol, jer neudate žene ređe ispoljavaju depresivni poremećaj nego udate, dok neoženjeni muškarci češće obolevaju od depresije nego oženjeni. Ipak, od depresije žene dva puta češće oboljevaju od muškaraca. U riziku da razviju depresivne simptome sve češće su i mlađe osobe od 20 do 40 godina, a posebno su ugroženi ljudi nižeg socio-ekonomskog statusa.

Međutim, u današnje vreme primećuje se velika raširenost blagog oblika depresivnog poremećaja među ljudima koji često prolazi neprepoznat od strane lekara, a od okoline neshvaćen, dok sam oboleli neuspešno pokušava da je savlada svesno ulažući napor, progresivno gubeći nadu, rizikujući da problem pređe u hronični i dalje se produbljuje.

– Dominantan simptom na koji se ljudi žale kod blage depresije jeste doživljaj iscrpljenosti i umora koji nikako ne mogu da prevaziđu. Takve osobe su obično tokom jutra neraspoložene, imaju teškoću da se suoče sa danom koji imaju ispred sebe. Oni obavljaju svoje zadatke, ispunjavaju planove, učestvuju čak i u porodičnim ulogama, brinu o deci, o partnerima, ali sve dok to čine, nemaju osećaj zadovoljstva i osećaju se krivim što im je potreban veliki napor da to urade. Blaga depresija ume da bude maskirana i telesnim simptomima. Glavobolje, bolovi u kičmi, teškoće u varenju, gde ne postoji organski uzrok, u stvari su ekvivalent psihopatološkog fenomena depresivnosti. To je u stvari maskirana depresija – ističe prof. dr Čalovski Hercog.

Za normalno psihičko funkcionisanje i očuvanje dobrog raspoloženja odgovorni su hormoni serotonin, noradrenalin i dopamine i GABA (gama-aminobuterna kiselina). Svakodnevne životne situacije, kao što su ubrzan način života, doživljen stres, borba za egzistenciju udruženi sa osetljivom prirodom ili opterećenom genetikom mogu biti „okidač” za snižavanje nivoa ovih hormona. U mnogim psihičkim bolestima, naročito kod depresije, primećeni su niži nivoi ovih hormona, ali i takozvanog SAM-e (S adenozil L metionin). Ova supstanca koja se u našem organizmu prirodno stvara iz hrane jako je važna, jer pomaže sintezu serotonina i drugih hormona, pa je primetno njeno pozitivno dejstvo kod blage depresije – objašnjava dr Nevena Čalovski Hercog.

I blaga depresija, napominje naša sagovornica, takođe zahteva lečenje, jer ako se ne interveniše, postoji rizik od produbljivanja i komplikacija.

– Tretman poremećaja raspoloženja generalno najpre podrazumeva pažljivu procenu poremećaja na osnovu koje se nadalje koncipira terapijski plan. Terapija podrazumeva primenu različitih modaliteta tretmana, kao na primer farmakoterapiju (lekovi), psihosocijalnu terapiju, biološku terapiju. Kod blagih depresija antidepresivi, iako efikasni, nisu prva linija terapije, jer ove osobe inicijalno imaju blage simptome – objašnjava prof. dr Čalovski Hercog.

Doktorka ističe da u poslednjih nekoliko godina raste popularnost i prirodnih suplemenata, ali da postoji ograničen nivo dokaza za mnoge takve prirodne tretmane.

– Treba birati, kaže ona, dobro ispitane preparate koji imaju potvrđene pozitivne efekte kod blagih depresija. Potrebna je organizacija života, obezbediti kvalitetan san, zdravu ishranu, važan je unos vitamina D, nezasićenih masnih kiselina, a posebno kompleks vitamina B, jer status vitamina B grupe u organizmu igra važnu ulogu u regulaciji raspoloženja – ističe dr Čalovski Hercog.

Komentari2
9895e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Страхиња
А, ја мислио да исцрпљеност и умор указују на Ковид-19. :-)
Бранислав Станојловић
Шта је то "депресија"? (чича од 77 година)

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja