ponedeljak, 26.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 14.09.2020. u 21:44 Slavica Stuparušić

Duh preduzetništva oseća se i u manastirima

Melemi po ruskoj recepturi, pirotski kačkavalj, tamjanika, kuvar posnih jela na vodi, samo su neki od proizvoda koji se mogu kupiti na licu mesta ili onlajn
Тамјаника, древна сорта сачувана заборава (Фото манастир Буково)

Arkanj je dunavski rukavac u Koviljskom ritu.  Isto tako nazvana je i rakija dobijena destilacijom jabukovog vina koje je prethodno odležalo u hrastovom buretu. Šta im je zajedničko? Manastir Kovilj, Eparhija bačka. Manastiru je u postupku restitucije vraćena nekad oduzeta zemlja, oko 300 hektara oranica i 700 hektara šuma, livada i vodenih površina u Koviljskom ritu, a rakija „ćuti” u podrumu manastira Kovilj – po tradicionalnoj recepturi potekloj iz oblasti Kalvados u Francuskoj a pravi je manastirsko bratstvo.

Bratstvo manastira Kovilj, koji je jedan od najbrojnijih muških manastira Srpske pravoslavne crkve, trudi se da živi od sopstvenog rada. Zagledani u budućnost, monasi su još 2011. podigli kredit za kupovinu više od 13.000 sadnica aronije i zasnovali najveću kod nas plantažu ovog bobičastog voća sličnog borovnici. Udruženje pčelara „Jovan Živanović” iz Novog Sada poklonilo je manastiru 1999. godine 18 pčelinjih društava. Danas se u ograđenom prostoru, od 10 hektara mešovite šume, nalazi 200 košnica. Gde su pčele, tu je med, pa i vosak za voštane sveće koje se prave uz pomoć savremene tehnike. Monasi su sami napravili sve mašine i jednu štalu preuredili u radionicu. Na manastirskom imanju uz svakodnevnu molitvu rade svi. Dan započinju u četiri ujutru bogosluženjem, a potom se nižu poslušanja.

U manastiru Bukovo je još 1887. godine osnovana prva vinogradarska škola (Foto: Manastir Bukovo)

Poljoprivredno gazdinstvo Srpskog pravoslavnog manastira Svetih arhangela Kovilj sa trgovinskim lancima ne posluje preko posrednika, budući da je zavedeno u sistemu PDV-a. Sve što se na gazdinstvu proizvede koristi se za potrebe manastira i „Zemlju živih”, u čijih sedam kolonija put spasenja traži oko 150 mladih koji traže pomoć u nastojanju da se izvuku iz pakla narkomanije. Zajednica „Zemlja živih” postoji već 15 godina i tu je više od 1.500 ljudi isceljeno od strašnih problema zavisnosti.

Nekada su od obradive manastirske zemlje i šuma pored monaškog bratstva i sestrinstva živela i cela sela ili prnjavori, kako se i danas nazivaju naselja na manastirskoj zemlji. Tako da i meštani sela Kovilj u obližnjem manastiru vide šansu za stalni i sezonski posao.

Manastirskih proizvoda na tržištu je sve više zahvaljujući povratku nacionalizovane imovine verskim zajednicama kroz postupak restitucije. Zakon oslobađa crkvu od plaćanja PDV-a, no ipak postoji obaveza plaćanja dažbina državi na neke proizvode, i to ako godišnji promet tih proizvoda prelazi osam miliona dinara.

Monasi i mirjani ne mogu jedni bez drugih  (Foto:Manastir Bukovo)

Tradicija gajenja vinove loze i proizvodnja vina u Negotinskoj Krajini neraskidivo je vezana za manastir Bukovo u Timočkoj eparhiji. Zahvaljujući povraćaju zemlje manastirsko bratstvo je na površini 6,5 hektara podiglo vinograde. Od toga su dva hektara pod crnom tamjanikom, što je ovu drevnu sortu sačuvalo od potpunog zaborava. Zahtevna je tamjanika, migolji se, treba joj oprašivač, a u Bukovu je to sorta crni burgundac i problemi sa bujnošću, rodnošću, ali joj monasi sve „praštaju” zarad božanskog nektara posebnog ukusa.

Inače, bratstvo manastira Bukovo je još 1887. godine na svom imanju osnovalo prvu vinogradarsku školu, koja je četiri godine kasnije postala i prva državna poljoprivredna škola za vinogradarstvo i voćarstvo. Ova svetinja, posvećena Svetom Nikolaju Čudotvorcu, na četiri kilometra od Negotina, ima i svoju krojačku radionicu u kojoj se izrađuju  svešteničke i vladičanske odežde, epitrahilji, mitre, predmeti za crkvu – barjaci, plaštanice, prekrivači za sveti presto. Ova delatnost počela je dolaskom oca Stefana u manastir 1997. godine. Pet godina kasnije osnovana je i stolarska radionica za potrebe cele eparhije.

Manastir Bukovo

Vrata manastira Bukovo otvorena su za sve – one koji bi da se uvere u kvalitet vina, a i za vinogradare koji bi želeli da se oprobaju u proizvodnji stare crne tamjanike.

U proizvodnju grožđanog nektara uključila se i Srpska patrijaršija. Preduzeće „Patrijaršijska dobra d. o. o.”, kako saznajemo registrovano u sedištu SPC u Beogradu, rukovodi vinogradima u Sremskim Karlovcima i godišnje proizvede oko 25.000 litara vina. Većina eparhija proširuje zasade vinograda i trudi se da izmulja što više božjeg nektara. Sve se više ulaže u proizvodne linije za industrijsku proizvodnju, luksuzna pakovanja i prateći program.

Sir monasi prave od mleka dvadesetak manastirskih krava koje sami uzgajaju (Foto: Manastir Sukovo)

– U manastiru Sukovo, koji je posvećen Uspenju Presvete Bogorodice, na desnoj obali reke Jerme prave punomasni sir i kačkavalj po starim pirotskim recepturama, ali i travaricu sa čak 26 lekovitih biljaka i liker od oraha. Sirevima se dodaje lekovito i aromatično biljke, a monasi ga prave od mleka dvadesetak manastirskih krava koje sami uzgajaju. Sukovo ima dosta posetilaca iz Bugarske, koji rado kupuju monaške proizvode. Na samo dvadesetak kilometara od Pirota, na putu za Knjaževac, kraj istoimenog sela nalazi se manastir Temska posvećen Svetom Đorđu. U manastiru se čuva duga tradicija spravljanja melema za razna oboljenja. Recept su 1928. godine donele ruske monahinje, nakon Oktobarske revolucije. Od tada pa do danas zadržala se tradicija izrade melema, koju neguju monahinje manastira Temska. Izuzetno kvalitetne meleme prave i u manastiru Drača, koji je posvećen Svetom Nikoli, u Eparhiji šumadijskoj. Manastir ima botaničku baštu sa lekovitim biljem u kojoj se uzgajaju matičnjak, neven, ruzmarin, žalfija, lavanda... Ostale potrebne biljke beru po planini Rujevici. Kvalitet i zdravstvenu ispravnost melema kontroliše Institut za javno zdravlje „Kragujevac”. Imaju u manastiru Drača i odličan beli sir koji ne prodaju u vreme posta – podseća Radmila Katalina, predsednica društva „Izletnik”, čiji su članovi u proteklih 45 godina postojanja posetili ko zna koliko puta gotovo sve manastire po Srbiji i veliki deo u rasejanju.

Sirevima se dodaje lekovito i aromatično biljke (Foto: Manastir Sukovo)

– Oni koji se opredele za monaški život pozvani su da budu primer svim ostalim hrišćanima – „svetlost svetu”. Za razliku od modernog sveta, u kome se podstiče individualizam, ideal života u manastiru je zajednica u kojoj vladaju ljubav, bratstvo i sloga – primećuje Katalina i objašnjava da se u manastirima, uz sve duhovne obaveze, bave i poljoprivredom, jer od toga žive.

U tradiciji naših pravoslavnih svetinja je i izdavačka delatnost. Tri decenije manastir Rukumija, trudom i zalaganjem oca Simeona, kome se kasnije pridružila i monahinja Atanasije (Rašić), izdaje knjige o pravoslavnoj veri i moralu. Pre mesec dana, u manastiru Rukumija, upokojila se monahinja Atanasije. Bila je pojac u crkvi i kuvarica u manastiru, za bratstvo, majstore i svakodnevne goste. Uz to je pripremala knjige za štampanje, od ukucavanja tekstova do njihovog konačnog izgleda. Manastir je dosad izdao više od 100 naslova, ima tu i mnogo praktičnih naslova, poput posnih kuvara na ulju i vodi, priručnika za život u prirodi.

Duh preduzetništva oseća se u talasu otvaranja prodavnica crkvene robe, ali i u onlajn prodaji preko sajtova eparhija. Tako da su sada zahvaljujući internetu i brzoj pošti i vina sa Hilandara, proizvedena u Savinom polju na Svetoj gori – nadohvat ruke.

Komentari6
8225b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Живко(пиши ћирилицом)
Аутор текста је погрешио, јер ПДВ нема везе са начином како се продају пољ.производи,јер ако манастир има регистровано пољ.газдинство, оно мора предати своје пољ.производе фирми, која је привредно друштво и има регистрован откуп пољ.производа. А ако СПЦ има регистров. привредно друштво, онда је њихова пољ.производња у оквиру њиховог прив.друштва. ПДВ нема везе са организовањем, већ је само начин обрачуна пореза(кад је промет већи од 8 милиона),што значи да је црква обвезник пореза!
Драган
Лепо читати овакав текст у политици, где се објављује понекад и антицрквена пропаганда.
Горан
Не постоји антицрквена пропаганда. Пишу се текстови и преносе вести о гресима цркве и монаха и свештеника, пишу се текстови о бахаћењу и странпутицама многих од њих. То није пропаганда против цркве већ позив и упозорење да таквима није место у цркви!
Mirko
Svako ko ima toliku zemlju nije je stekao radeci
Sa druge strane sam...
Mirko, moj deda je imao veliku zelju i stekao nasleđem i proširivo je svojim radom. Generacijama prije njega u porodici je bilo samo jedno dijete, a on je bio izuzetno vrijedan. Dođoše crveni i sve oteše! Na tom otetom zemljištu, novi vlasnicu su uzgajali korov! Ništa nisu radili nego su izvirivali iz korova, pružali prst na moga strica koji je radio, govoreći: "Gazda je, treba mu oduzeti!"
TuRb●BOT
Lep tekst !

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja