nedelja, 16.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 11.09.2020. u 20:13 Predrag Rudović
MOJ ŽIVOT U INOSTRANSTVU

Šesnaestogodišnje kelijanje mojih podviga i posrnuća

Ovih dana, kada su svi izolovani, svima po nešto fali. Nekome šetnje, nekome kokain, nekome kurve, nekome kafana, nekome crkva, nekome prijatelji, a mene i dalje moje Zagrađe brani od svake propasti. Meni je izgleda sve potaman.
(Фотографије Пиксабеј)

Šesnaest punih, i kreće sedamnaesta. Danas je nekome rođendan. Sedamnaesti! Nekoj mladoj omladinki koja se rodila na dan kada sam ja po prvi put leteo avionom. Leteo, leteo i sleteo na O Haru.

Srećna mi godišnjica!

Šta prvo, kafa ili molitva? Pa prvo lonče na šporet, pa onda molitva, prekratka za oproštaj i spasenje, još kraća za sve ono što mi je na duši, ali dovoljno duga da se zamislim i nađem u njoj zrnce utehe.

Da mi pogled sa ikone da do znanja da će sve biti u redu, da je sve ovo samo deo Njegovog plana za mene. Da se se prisetim svih onih situacija u kojima sam mogao i trebao da budem gotov, a nisam. Možda kao onomad kada sam kao mlad emigrant poljubio Eni a posle par dana posetio je u bolnici u kojoj se borila sa mononukleozom, zvanom još i bolest poljupca, i od koje me je, duboko verujem u to, jedino molitva spasila.

E onda kafa, sedanje za improvizovani šank u stanu, listanje novina i Jutjuba.

Devedesetih sam se nadao vremenu kada će se predsednici i premijeri obraćati narodu par puta godišnje i kada polovina stanovništva uopšte neće znati ko je na vlasti. Kada će teme za debate biti globalno zagrevanje, dosadna pitanja o stopi privrednog rasta, skraćivanje radnog vremena...

Sanjao sam neko demokratsko društvo u kome je bavljenje politikom dosadno kao u zemljama Zapadne Evrope. Ali u novinskim stupcima nije tako.

Srbijo među njivama, među šljivama, među budalama, čak i takva mi nedostaješ.

Na Jutjubu demonski pogled sveštenika sa jednog kanala koji preti apokalipsom, odmah iza njega još neuračunljiviji pogled drugog koji podseća na plan svetskih moćnika o zlatnoj milijardi. Dalje se nižu Miroljubova proročanstva, najnovija otkrovenja po Lučiću i Milicini hvalospevi o bratskoj ruskoj ljubavi...

Tešo, brate daj bar nekog normalnog. Ako normalnih ima.

Trebali su mi nekih manji šabani od ovih mudraca i zato sam u pretraživačko polje Jutjuba ukucao tri slova - Žal.

”Ako nekad dođem, opet u njen grad...
Znam da neću biti kao nekad mlad...”

E to! Sada već mogu i da naspem svoju prvu turu za danas, prikladnu za šesnaestogodišnjicu emigrantskog statusa u izolaciji. A i da nazdravim nepoznatoj srpskoj lepotici koja danas slavi sedamnaesti rođendan.

Živa ti meni bila, mnoga srca slomila, mnogima pesnice raskrvarila i mnogim gradovima lutala.

Gradovi, gradovi, gradovi! Moja maštanja o njima tokom detinjstva u mom malom Zaječaru. Moje razlikovanje od školskih drugova po tome što sam Zaječarac rođen u Beogradu. Moj prvi poljubac sa Čikagom. Moja prva šetnja Medisonom. Moje napijanje u Limi. Moja noć u kafani ”Kafana” u Njujorku. Moje tragično sedenje na klupi u San Dijetu. Moje razočaranje u Sijetlu. Naša svađa u Majamiju. Moja prostitutka iz San Hozea. Moje striptizete iz Slime, moja lepotica iz Kita, moja mala naduvana klinka iz Managve.

Računam ako se taj smak sveta i desi, možda će neki od mojih gradova ipak preteći, a možda će me u nekome od njih neko i čekati.

Mada ovih dana ipak više maštam o selu. Zagrađu. Kakvo divno ime koje me je u raznim gradovima kroz šesnaest godina svojom ogradom štitilo od svih. U mladosti ogradilo me je od sebi sličnih vršnjaka, izolovalo i nametnulo mi blagoslov različitosti. A ovih dana, kada su svi izolovani, svima po nešto fali. Nekome šetnje, nekome kokain, nekome kurve, nekome kafana, nekome crkva, nekome prijatelji, a mene i dalje moje Zagrađe brani od svake propasti.

Meni je izgleda sve potaman.

Šesnaestogodišnje kelijanje po raznim gradovima izgleda da mi ovih dana isplaćuje plodove mojih podviga i posrnuća. Shvatam da mi je dobro, da mi samoća ne pada teško, da mi je sve jedno da li ću narednih šesnaest godina provesti u novim lutanjima ili ću ostati u ovoj sobi sa svojim ikonama i brojanicom. Miran i potpuno sam.

Mada, nisam ja ni monah ni svetac.

Juče su mi poslali kredit iz „Amerikan erlajnsa” za moj otkazani let ka Hondurasu. Neka, lutati se može i u mislima i u molitvama dok traje ovaj mali životni intermeco. A svi gradovi posle ovoga biće moji.

Najlepša žena koja je ikada bila u mom krevetu u njega je uletela na ostrvu San Pedro u Belizu. Posle toga, evo sve do ove treće rakije, nisam ni pomislio na nju. Letimičan pogled na njen profil govori da se udala, da je nedavno dobila sina. Čovek je prokleto biće. Uvek traži samo ono što ne može da ima, sve dok ne doživi konačan poraz i dok ga lutanja sasvim ne slome i ne umore.

„Dođu tako dani, da joj čujem glas..
Kad se u samoći, pomolim za nas.”

Molim se i ja za te zelene oči boje ruleta, i za grad u kome me baš ona čeka i za taj trenutak posle koga više nikada u životu neću biti sam.

Ali ja sam stari vernik i samozvani monah i ja dobro znam da se ne usliši svaka molitva. Znam da vapaji i okretaji brojanice često ostaju bez odgovora.

Verujem i da je to iz nekog razloga bolje po mene i ostaje mi da jedino da verujem, da se nadam i da se molim iako znam da taj trenutak nikada neće doći.

I ko zna, možda me ta vera i spasavala poslednjih šesnaest godina.

Predrag Rudović

Komеntari18
90775
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Slobodni Strelac
Samo da dodam koliko je nasih ljudi u Americi na ulici, nemaju posla, kriju se na crno, nemaju sta da jedu...
Slobodni Strelac
Odlican tekst, za one koje mogu da ga razumeju. Tudjina kad si kuci izgleda divna, a kad okusis sve "slasti" onoga sveta van kuce, vidis da si jos nesrecniji i da zivot i tamo neka puno smisla. U stalnom trazenju sebe, mi svi koji smo po svetu, cesto osecamo tu prazninu. Molitva je jedini spas. Na kraju NEKI ce moci da shvate, gde god da smo, u majci Srbiji ili na najudaljenijoj tacki sveta, zivot ce biti besmislen vecini. Smisao ce se jedino spoznati kad stvarno upoznatesvoju pravoslavnu veru.
SLK
Odlican tekst, pokvaren kamarom neadekvatnih komentara koji tesko citaju i jos teze razumevaju. Oprosti im Boze.......
Aleksandar
Поштовани(а) СЛК, текст је сам по себи лијеп. Оно што није лијепо је што се рубрика ''Мој живот у иностранству'' претворила у блог људи који имају талента за писање али ето, нису се афирмисали на том пољу у стварном животу па сада овдје пишу мелодраме. У ствари најчешће бајке.
Ana
I ja bi kao Predrag, da sam muskog roda....
Senior75
Ne znam sta da kazem.Imam 75 godina,a 1969 sam postao najamnik u Francuskoj,I tamo proveo 3 godine.Vratio se,napravio karijeru,stvorio porodicu.Zivot u staroj Jugi je bio ne ponovljiva bajka.A o zivotu u Americi ne znam nista.Sve je stvar percepcije,ali znam da je rahmetli Ekrem,kroz pesmu"Kuca poso,poso kuca sve rekao I objasnio.Moj sadasnji stav,nakon svega je:Radije bi u svojoj nedodjiji cuvao koze,brao gloginje,pecurke,jeo organsku hranu,radije nego lutao kroz dzunglu solitera .

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja