subota, 24.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 10.09.2020. u 21:00 Višnja Aranđelović

Ove školske godine tri nova gimnazijska smera

Umetnost, sport, istorija i geografija novi su smerovi na koje se ove godine upisalo nekoliko stotina gimnazijalaca iz Beograda, Sombora, Niša, Kragujevca...
Мла­ди­ма нај­те­же пада но­шење ма­ски (Фото Бета)

Oko 300 nadarenih srednjoškolaca iz 16 gimnazija širom Srbije prvi put ove godine pohađa odeljenja u kojima se naročito izučavaju istorija i geografija, scenska i audio-vizuelna umetnost, kao i sport. U junu su za njih organizovani posebni prijemni ispiti, jer će se i obrazovati po posebnim programima namenjenim učenicima sa naročitim sposobnostima. Odeljenjima koja primaju po 20 učenika predaju nastavnici koji su prošli posebne obuke redovnih profesora Fakulteta dramskih umetnosti, Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja, Geografskog i Filozofskog fakulteta.

Ono što je karakteristično za ove nove obrazovne programe jeste to da imaju više časova iz predmeta koji su u fokusu njihovog interesovanja. Najveće interesovanja je vladalo za sportske smerove, što potvrđuje i Nenad Disić, direktor Prve niške gimnazije „Stevan Sremac”.

– Imali smo po tri kandidata na jednu đačku knjižicu iako nas je korona sprečila u promociji novog odeljenja. Nije nas iznenadilo toliko interesovanje jer je Niš grad u kojem živi 300.000 stanovnika i u kojem su se razvijali brojni uspešni sportisti – ističe Disić.

Naš sagovornik pojašnjava da su đaci sportskog odeljenja dobili dva nova predmeta – sport i zdravlje, kao i sport i trening. Planom je predviđeno da imaju duplo više časova iz ove oblasti nego učenici iz drugih odeljenja, a već je sklopljena saradnja između ove gimnazije i niškog fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja.

– Vežbe će se održavati u ovoj visokoškolskoj ustanovi, a profesori će biti u kontaktu sa trenerima kako bi se tačno znalo koji učenik na kojim vežbama treba da poradi. Naravno, sve je organizovano u skladu s epidemiološkim merama – dodaje Disić.

Somborska gimnazija „Veljko Petrović”, posle tri godine otkada je uvela IT smer, bogatija je za još jedno posebno odeljenje. Ono je namenjeno onim đacima koji su pokazali naročito interesovanje za istoriju i geografiju. Kako nam je kazao direktor ove obrazovne ustanove Dušan Mišković, 13 učenika je upisalo nov smer, a na posebnom prijemnom ispitu bilo je nekoliko kandidata koji nisu ispunili kriterijume.

– Epidemija kovida 19 sprečila nas je da bolje upoznamo buduće gimnazijalce sa novim smerom, ali se nadam da će već sledeće godine biti više zainteresovanih. Da baš mi budemo izabrani, opredelilo nas je to što su osnovci u ovom regionu zainteresovani i nadareni za istoriju i geografiju, ali i to što imamo dobar kadar među kojima su doktori nauka, kao i profesori čiji đaci postižu izuzetne rezultate na republičkim takmičenjima. Uz sve to, naša škola je ispunila i kriterijume kada je reč o uslovima – imamo interaktivne table i informatičke kabinete koji su potrebni kako bi učenici mogli da pristupe geografskom informacionom sistemu – objašnjava Mišković.

Ideja kreatora ovog obrazovnog programa je, kada je reč o istoriji, da se učenici oslobode pukog prezentovanja činjenica, već da se podstaknu na samostalno zaključivanje i analiziranje. Tokom časova geografije biće u prilici, recimo, da simuliraju geografske procese o kojima su do sada imali samo teorijske predstave.

Zaljubljenici u umetnost od ove godine imaju priliku da u četiri gimnazije širom Srbije pohađaju programe u kojima se stiču znanja i veštine iz oblasti pozorišta, medija, filmske umetnosti, ali i video-igara i interneta. Pored Beograda, Novog Sada, Kragujevca, i Gimnazija u Kruševcu je ove godine upisala prvo odeljenje koje će izučavati oblasti scenskog i audio-vizuelnog izražavanja.

– Ovaj smer pohađa 17 učenika, a nedavno su naši profesori završili sa obukom koju je organizovalo Ministarstvo prosvete. Zabluda je da je ovaj smer povezan isključivo sa glumom, već je posvećen i medijima, pozorištu, digitalnom svetu... Kruševačka gimnazija je izabrana zbog toga što su naši učenici postizali dobre rezultate u oblasti kulture, a po odličnim rezultatima prepoznatljive su i naše umetničke sekcije – pojasnila je direktorka ove gimnazije Biljana Dačić.

Komentari8
49d7a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Joks
To su Vam šuvarice u novom obliku i lagano uništavanje gimnazija koje trebaju obrazovati buduću elitu jednog društva.
Brandao
Pa za geografiju jedina nada je usavršavanje u GIS-u, možda prostorno planiranje ili tzv environmental geography kao alternativa. Nije baš geografija ono što ljudi misle, pošto je svi vezuju za gradivo tokom osnovne i srednje škole.
nikola andric
Neverovatna proizvoljnost za najvaznije doba skolovanja. U Holandiji je bilo nekoliko takvih reformi skolstva sa intencijom ''izbora za ucenike'' . Ucenici su iskoristili to reformu da se oslobode svih ''teskih predmeta''. Pre tih reformi svaki akademac je govorio 4 strana jezika posle reforme samo jedan: engleski. Sa ''starom gimnazijom'' je svaki pravac studija bio moguc. Posle reforme samo uzi izbor zavisno od ''izbornih predmeta''. A sa 18 godina je vrlo tesko birati ''buducnost''.
Саша Микић
Је ли неко размишљао о томе шта после? Колико има географа и историчара који не раде у струци, нити су икад радили? Да ли ће наћи ухлебљење у иностранству и радити у струци? На крају крајева шта са онима који се по завршетку гимназије не упишу на факултет? Где ће тако изузетни моћи да се запосле?
Brandao
@ Нико Половина факултета у оквиру БУ је конципирана да они постоје само због запослених на истим. А то што млад човек не зна са 19 ништа, то њих не занима. Па онда стварају генерације несрећних људи и будуће социјалне случајеве.
Јасмина
А што сте се ухватили баш за њих? Та деца могу да упишу и Правни, Факултет политичких наука, Филозофски...шта би са њима?! Да ли је у Србији то мањак глумаца, а вишак правника, адвоката, судија, новинара ...Друго, ако је то у већини гимназијски програм, ништа их не спречава да промене интересовања, и оду ка рецимо, медицини! Колико деце са друштвеног смера ипак одабере неки технички факултет или природне науке. Није све за критику, а треба размислити и саслушати пре него што се нешто “тресне”.
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja