nedelja, 25.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 10.09.2020. u 13:33 Aleksandra Mijalković
AKTUELNO: POLA GODINE ŽIVOTA UZ KOVID 19

Cena očuvanja zdravlja

U borbi sa stresom usled izolacije, straha od bolesti i infodemije mnogi su podlegli anksioznosti i depresiji, a za one koji su se uspešno prilagodili novoj realnosti stručnjaci su smislili novi naziv: postpandemijski mentalitet
(Фотографије Пикселс)

Ono što se prošle godine u ovo vreme činilo nezamislivim, već šest meseci, otkako je proglašena pandemija virusa korona, postalo je naša svakodnevica: ograničeno kretanje, smanjeni kontakti s drugim ljudima, rad od kuće, nošenje maski, izostanak većih okupljanja i kulturnih manifestacija, odlaganje proslava, putovanja, strah da ćemo mi ili nama bliski biti zaraženi.

Da li su ljudi uspeli da se prilagode ovoj „novoj stvarnosti” kako bi manje-više normalno funkcionisali, po koju cenu i šta je s onima koji ne mogu ili odbijaju da se uklope, pitamo prof. dr Gordanu Dedić, neuropsihijatra i psihoterapeuta iz Klinike za psihijatriju VMA.

– Suočavanje s nepoznatim i nevidljivim, pritom opasnim neprijateljem, kod ljudi je stvorilo strah da se ne zaraze, ne završe u karantinu ili u improvizovanoj kovid bolnici. To je uticalo na pojavu psihičkih smetnji, koje su bile mnogo izraženije ukoliko je osoba imala simptome kovida 19, čak i blage, zbog mogućnosti da oni postanu veoma ozbiljni, čak i smrtonosni. Američki psiholozi upozoravaju da se u narednom periodu ne isključuje i klinička slika posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP), posebno kod zdravstvenih radnika koji su radili u kovid bolnicama – ukazuje naša sagovornica.

Planovi „od danas do sutra”

Život u stalnoj neizvesnosti, u kojoj nema pravog planiranja već se sve uklapa u model „od danas do sutra”, u zavisnosti od razvoja aktuelne epidemiološke situacije, podseća na život u ratnim uslovima. S obzirom na to da je mnogo istraživanja rađeno o tom periodu, da li nam neka ratna iskustva mogu pomoći da očuvamo snagu duha, moral i psihičko zdravlje?

– Ono što do sada nije bilo poznato u literaturi to je da pandemija korone uključuje istovremeno prisustvo tri traume: traumu katastrofe ogromnih razmera, iskustvo traume boravka u karantinu (izolacija) i traume usled delovanja aktuelnih stresora u vidu zastrašujućih informacija s vizuelnih medija. Kolektivni napor u toj borbi nazvan je ključnim trenutkom 21. veka ili „svetskim ratom” naše generacije – primećuje doktorka.

Postoji ovde još jedna paralela s ratom: ovakve situacije su prilika da ljudi pokažu ono najbolje, ali i ono najgore u sebi.

– Gubitak uobičajene dnevne rutine i boravak kod kuće ceo dan su dodatni stres, i to je uzrokovalo kod mnogih pojavu nekih loših navika koje su nanele štetu njihovom psihičkom i somatskom zdravlju: neredovna ishrana ili prekomerno jedenje (visokokalorične) hrane tokom celog dana, pojačano pijenje alkohola, prestanak fizičke aktivnosti, zanemarivanje uzimanja lekova – kaže dr Dedić.

Naravno, dodaje, ima i onih koji su iskoristili novonastalu situaciju za druženje s decom ili supružnikom, za zajedničke aktivnosti u kući, za internet komunikaciju s prijateljima, što ih je u datoj situaciji moglo još više zbližiti. Za takve je uveden pojam takozvanog postpandemijskog mentaliteta. To je osoba koja se u izolaciji prilagodila situaciji na najbolji mogući način prema svojim sposobnostima, ali da je pritom imala realna očekivanja od sebe, odgovornost prema sebi, u potpuno novoj situaciji uspešno se borila i savlađivala stresore, brinula za svoje mentalno i fizičko zdravlje, osećala se produktivnom i srećnom.

Kriza poverenja

Ipak, mnoge lične, porodične i društvene vrednosti su poljuljane u ovim uslovima, a najviše, izgleda, poverenje u ljude koji nas okružuju (u svakome vidimo potencijalnog prenosioca zaraze), u državne institucije i vlast. Naučnici i lekari tvrde čas jedno, čas drugo, suočavamo se sa senzacionalizmom u medijima. Kako da se nosimo sa svim ovim?

– U ovim okolnostima dezinformacije mogu dovesti do nenamernih posledica, posebno kada je reč o poverenju javnosti u naučnike ili naučnu zajednicu. Savet je da se ljudi oslanjaju samo na autoritativne izvore, preporučuje se vremensko ograničenje čitanja informacija o kovidu 19 na internetu – odgovara naša sagovornica.

Prilagođavanje „novom normalnom”

U početku pandemije krilatica „svi smo u tome” olakšala je teskobu i strah, ublažila paniku, i svaki pojedinac, iako uplašen i zbunjen, osećao se kao „deo sveta”. Ali sad se to izmenilo. Ima zemalja u kojima takoreći nema kovida, gde se živi normalno, i onih koje su i dalje izolovane. Kakva osećanja to sad izaziva? Zavist, jačanje podela, nesmotrenost, rešenost da se i tamo gde još ima opasnosti ljudi prave kao da je sve u redu?

– Iako je problem pandemije kovida 19 i dalje ostao globalan, stiče se utisak da se u nekim državama, kao što su recimo Švedska ili Novi Zeland, živi normalno, što je postalo skoro nezamislivo za milione ljudi u drugim zemljama gde se virus širi. U Švedskoj rade prodavnice, restorani, barovi, parkovi i osnovne škole, ali za tu zemlju je karakteristično da se oslanja na ljude koji slede smernice bez prisile: promenili su neke navike, ali ne drastično i način života. Istina je da oni samo žive „normalnije” od stanovnika većine ostalih zemalja, te nema razloga da im previše zavidimo sve dok traje pandemija – smatra dr Dedić.

Život se promenio. I dok se ponešto polako vraća na staro, dosta toga će ostati bar još neko vreme, dok pandemija ne iščezne zauvek. Praktične preporuke su postale deo svakodnevice, poput nošenja maski u javnom prevozu, u prodavnicama i drugim zatvorenim prostorima, poštovanje fizičke distance, češće i temeljitije pranje ruku.

Ljudi se moraju navići na „novo normalno”. To je cena koju plaćaju za očuvanje zdravlja i života, kaže naša sagovornica.

Društvene mreže, ipak, pomogle

– U nedostatku vakcine, mere fizičkog distanciranja su jedan od glavnih načina za smanjenje prenosa virusa. Zabrana da se rukuje, grli i bude blizu drugih za čoveka je neprirodna i nova. Pokazalo se da je komunikacija preko društvenih mreža ipak uspela da nadomesti taj nedostatak, čak možda učinila socijalni život bogatijim u smislu češćih kontakata – smatra dr Dedić.

Komentari1
cb19d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Нани
Није баш све тако. Више се не поздрављамо, уче нас да се уместо тога лактамо или песничимо. Мер нам температуру тако што нам упере пиштољ у чело....треба ли још да набрајам? И људима је то нормално?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja