utorak, 27.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 10.09.2020. u 18:00 Ivan Cvetković
STO GODINA OD PRVE UTAKMICE NAŠE FUDBALSKE REPREZENTACIJE

Želja ostvarena posle smrti

Da bi popravili utisak posle poraza od Čehoslovačke (7:0) na Olimpijskim igrama 1920. naši su prihvatili trening utakmicu s Egiptom, a onda, pošto su hteli jednu pobedu po svaku cenu, i s klubom Antverpen
Први капитен: Артур Дубравчић, касније спортски дописник „Политике” из Загреба, са својим колегом из чехословачке репрезентације Карелом Пешеком (пругасти дрес), 1923. у Прагу (Фото: из књиге „Плави, плави”)

Pošto nije iskoristio najbolju šansu na utakmici protiv Čehoslovačke, 28. avgusta 1920, na Olimpijskim igrama u Antverpenu (Anvers), Jovan Ružić, jedini iz Srbije u prvom timu, koji je predstavljao Jugoslaviju, otkrio je sledeće u svojim „Sećanjima i uspomenama”, objavljenim 1973:

„Za mene je propala i velika moja ambicija sa kojom sam ušao u ovu igru. Sada mogu iskreno da kažem: želeo sam da među jugoslovenskim fudbalerima postanem jedan od prvih golgetera naše prve državne reprezentacije, ali i da se upišem i u listu olimpijskih golgetera. Sa malo sportske sreće, moja želja je mogla biti ispunjena. Ali ona me je baš u toj prilici izneverila pa kao i pre 50 godina ja iskreno i danas žalim što mi ta želja nije ispunjena u Anversu”.

Pošto se igralo na ispadanje...

„Za nas je posle ove utakmice Olimpijada bila završena, ali smo ipak ostali u Anversu da sačekamo njen kraj. Naime, pošto smo zakasnili da uzmemo učešća u svečanom otvaranju Olimpijade i defileu takmičara, a sem toga bili smo jedini predstavnici Jugoslavije, bilo je odlučeno da sačekamo njen kraj da bismo uzeli učešća u svečanom defileu njenog zatvaranja”.

Ali, đavo im nije dao mira...

„Međutim, naši igrači su naknadno odigrali još dve utakmice, pored ove izgubljene sa Čehoslovacima. Naše vođstvo prihvatilo je ponudu reprezentacije Egipta da sa nama odigra i jednu trening-utakmicu, iza „zatvorenih vrata” na igralištu i bez prisustva publike. Smatrajući da je ovaj protivnik ipak slabiji od nas, naše vođstvo prihvatilo je ovu ponudu, nadajući se pobedi, koja bi, i ako postignuta na jednoj trening-utakmici, ipak nešto ublažila poraz sa Čehoslovacima”.

Ružić je bio drugačijeg mišljenja:

„Smatrajući da se i ova trening-utakmica može izgubiti, što bi izazvalo tako obrnut efekat od onoga koji se od pobede očekivao, ja i još dvojica-trojica igrača bili smo protiv ovog treninga i odbili smo da igramo”.

Utakmica protiv Egipta je, ipak, odigrana:

„Ali igrači kao igrači uvek željni igre i fudbala i uvereni da će pobediti složili su se sa vođstvom, pa je ovaj trening i odigran. Nažalost, ispunilo se naše predviđanje. Trening utakmicu sa Egiptom, koja je stvarno odigrana bez prisustva publike, naši igrači su izgubili”.

U dragocenoj knjizi Boška Đ. Stanišića „Plavi, plavi 1919-1969”, objavljenoj povodom pola veka Fudbalskog saveza Jugoslavije, taj okršaj s Egiptom se i ne spominje!? Međutim, u izdanju FSJ izašla je 1975, dve godine posle Ružićeve smrti, „Jugoslavija u svetskom fudbalu”, kao druga u biblioteci od pet knjiga, i u njoj piše da je na utešnom turniru, 2. septembra 1920, na Olimpijskom stadionu, pred 5.000 gledalaca, reprezentacija SHS izgubila od Egipta s 4:2 (2:1) i da su za nas igrali: Vrđuka, Šifer, Porobić, Vragović, Rupec, Tavčar, Šolc, Simić, Dubravčić, Perška (Kojić) i Ružić!

Dakle, Ružić je, kao i protiv Čehoslovačke kada smo izgubili sa 7:0, igrao i ne samo to, nego i dao gol (prvi strelac je bio kapiten Artur Dubravčić, koji je kasnije bio „Politikin”  pouzdani sportski dopisnik iz Zagreba). Dakle Jovanu Ružiću se posle smrti ispunila želja da bude strelac na Olimpijskim igrama i jedan od prvih naših igrača, koji su dali gol za reprezentaciju.

Fudbaleri, koje su, kako je naveo Ružić, na Olimpijske igre odveli dr Pandaković, predsednik Jugoslovenskog nogometnog saveza, profesor Dragutin Kostić, predstavnik Beogradskog olimpijskog odbora, i Veljko Ugrinić, savezni kapiten, a u Antverpenu ih dočekali predsednik Jugoslovenskog olimpijskog odbora dr Franjo Bučar i potpredsednik general Svetomir Đukić, član Međunarodnog olimpijskog komiteta još od 1912, prihvatili su još jedan izazov:

„Igrači i vođstvo su hteli jednu pobedu „po svaku cenu”. Zato su prihvatili i drugu ponudu, da odigraju trening-utakmicu sa timom kluba Antverpen, pa su i nju izgubili. Ove dve stvarno izlišne, trening utakmice, izazvale su razmirice između nas „buntovnika”, ali se sve brzo i „na licu mesta”, zaboravilo”.

Ali, na tome se nije završilo:

„Posle povratka u Jugoslaviju oko ove dve naknadne trening utakmice u Anversu bilo je mnogo razmirica u JNS-u i među sportistima, ali se na njih brzo zaboravilo pa se ono ne pominje ni u mnogobrojnim osvrtima savremene sportske štampe o pedesetogodišnjic JNS-a. Čini mi se stoga da sa pravom mogu pretpostaviti da u svojim uspomenama, ako ne otkrivam nikakvu tajnu, onda sam sigurno od zaborava sačuvao i ovu epizodu iz istorije jugoslovenskog fudbala u vezi sa prvom našom fudbalskom reprezentacijom”.

Podvodeći crtu pod prvo pojavljivanje neke naše reprezentacije Ružić zaključuje:

„Pošto smo uzeli učešća u defileu na svečanom zatvaranju VII Olimpijade u Anversu, istim putem i uz iste neugodnosti vratili smo se u Zagreb, gde smo se mi, Beograđani, rastali sa drugarima Zagrepčanima i vratili se u Beograd da pričamo i prepričavamo što se sve i kako odigralo na utakmici sa Čehoslovačkom. Da pričamo šta smo doživeli, videli i naučili na Olimpijadi ”.

Komentari0
0f8fb
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja