petak, 30.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 07.09.2020. u 14:24 Aleksandra Isakov
ZANIMLjIVOST IZ POTISJA

Piramida među kukuruzima

U opštini Kanjiža, na najvišoj tački, podignuta je zidana građevina od 27 metara, a objašnjenje čemu služi imaju geodete
(Фотографије Никола Тумбас)

U Oromu, jednom od 13 sela opštine Kanjiža, na samom njegovom rubu, usred njive kukuruza štrči neobičan objekat. U ravnici, gde pogled ne nailazi na prepreku sve do ruba horizonta, izdvaja se svaka vertikala koja stremi u visinu. Ovu poput uzane i visoke piramide, visine 27 metara, sazidanu od cigala meštani zovu vidikovac. Ne znaju mnogo o njegovoj istoriji, samo da je odvajkada tu.

Robert Leko, sekretar mesne zajednice Orom, kaže da je ova neobična građevina tu još od vremena Austrougarske monarhije, a moguće i duže – još od kraja 18. veka. Pedesetih godina 20. veka drvenu građevinu je tadašnja Jugoslovenska narodna armija zamenila visokom uzanom vertikalom od cigala. Leko pretpostavlja da je objekat napravljen baš u Oromu, jer je nešto viši nego okolni potiski kraj.

Među raštrkanim salašima

Njegovu priču potvrđuje i Marija Poša, ekonomista u penziji, koja piše lokalnu istoriju. Ne čudi što stanovnici Oroma i okoline ne znaju istoriju ovog vidikovca, jer je ovo mlado selo. Nekada je to bio kraj raštrkanih salaša koji su se zvali Gornji kanjiški salaši. Nakon što je 1889. ovuda prošla pruga, između Subotice i Sente, selo poprima oblik i prve godine 20. veka dobija i naziv Orom, što u prevodu s mađarskog jezika znači vrh brega. Ovde naravno, treba imati u vidu „pojam brega” onako kako ga vide u ravnici, a to je tek nekoliko metara viši kraj. Poša potvrđuje da je vidikovac odvajkada tu i da je bio na nekadašnjem imanju Kermeci.

Geza Vaš, istoričar u Međuopštinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture, kaže da ovakvi objekti mogu biti ucrtani u karte drugog vojničkog premera tla koji je rađen s kraja 18. veka u Austrijskoj monarhiji.

Neobična građevina izdvaja se od okoline, a zbog uskog podnožja jasno je da nema funkciju pri tlu, već da je bitna njena visina. Objašnjenje daje Gabor Poša, inženjer geodezije u subotičkom javnom preduzeću za upravljanje putevima, urbanističko planiranje i stanovanje.

„To je trigonometrijska tačka prvog reda. One su podizane u vreme Austrijske i potom Austrougarske monarhije, na svakih 15 do 20 kilometara. Služile su za orijentaciju i premeravanje terena”, kaže Poša.

U ovakve važne trigonometrijske tačke spadaju tornjevi visokih građevina, poput gradskih zdanja ili crkava, ali na terenu gde ih nema, građene su ovakve vertikale za orijentir. Od nekada gusto raspoređenih vidikovaca ili piramida, ova u ataru Oroma je jedina preostala.

Gabor Poša navodi da je 1952. godine tadašnja jugoslovenska vojska prethodnu drvenu građevinu zamenila ozidanim objektom, i da praktično od tada niko ne brine o ovom zdanju, koje predstavlja deo materijalne kulturne baštine.

„Od trenutka kada su geodeti počeli da rade triangulaciju terena, gradile su se ovakve piramide. U ravnici su potrebne četiri umrežene tačke i nižeg reda, a to su one od metar i po visine, da bi se mogao premeriti teren. Ova trigonometrijska tačka prvog reda visoka je 27 metara, i kod njene četvorougaone osnove jedna strana je zazidana, ona označava sever. Ostale tri su otvorene i postoji šupljina unutar koje se vidi da je u sredini kamen. Kamen u sredini ima malo udubljenje, i to je u stvari ta tačka od koje se meri”, objašnjava Poša kako je nekada uspostavljana katastarska evidencija terena. Mada raspolaže savremenim uređajima za premer terena, Poša kaže da su nekadašnja merenja rađena teodolitom, instrumentom za geodetska merenja i razvlačenjem lanaca, sve tačno izmereno.

Osnovna geodetska tačka

U razgovoru za naš list dodaje ta je tačka u Oromu odabrana kao najviša kota u okolini, nalazi se na 113 metara nadmorske visine, te je vrh piramide u istoj ravni s tornjem crkve u Kanjiži, koja se nalazi na 80 metara. Centar Oroma je na 108 metara nadmorske visine.

Ova tačka nije samo u vreme podizanja i potom u 19. veku bila važna geodetska odrednica. Gabor Poša priča da je ona bila čvorna i vezna tačka kada je nakon Prvog svetskog rata rađeno razgraničenje s Austrougarskom. Upravo zbog toga kaže da bi je trebalo zaštititi kao osnovnu geodetsku tačku.

Komentari3
8f287
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mile
Na kopaoniku je još jedna kula.
VeljkoT
Slicna struktura -gradjevina se nalazi i u ataru Bavanista,ka Dolovu.Mestani je u zargonu zovu cardak.
lala
Devedesetih godina su se masovne odvijale krađe drvoreda po Kikindi i celom severnom banatu. Prekršajna je išla do 0,8 m3, a preko krivična. To su drvoseče znali, pa kada padnu, premerava se posečeno. U šali su navraćali novopečene kolege da poseku neko drvo, sa mo što nisu znali da je kota. Posle je bilo kasno.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja