nedelja, 01.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 02.09.2020. u 08:29 Darko Pejović

Hirurg u službi kralja i narodnog zdravlja

Naučnim skupom i izložbom o dr Vladanu Đorđeviću, Srpska akademija nauka i umetnosti obeležiće devet decenija od smrti osnivača Nacionalnog lekarskog društva i Crvenog krsta
Др Владан Ђорђевић

Srpska akademija nauka i umetnosti je 2020. proglasila godinom dr Vladana Đorđevića (1844‒1930), obeležavajući tako devet decenija od smrti jedne od najznačajnijih ličnosti srpske medicine.

Kao državni stipendista, u Beču je 1869. stekao zvanje doktora medicine, hirurgije i akušerstva, postavši posle specijalizacije prvi školovani srpski hirurg. U otadžbinu se vraća 1871. i postaje šef Hirurškog odeljenja Beogradske vojne bolnice, a nekoliko godina kasnije i lični lekar Milana Obrenovića, budućeg kralja.

Na Vojnoj akademiji je osnovao Katedru vojne higijene, drugu u Evropi, posle Engleske. Modernizovao je zdravstvenu službu srpske armije, po uzoru na ustrojstvo nemačkog vojnog saniteta. Osnivač je Srpskog lekarskog društva i srpskog Crvenog krsta, prvi počasni doktor medicinskih nauka Beogradskog univerziteta, od 1889. redovni član Srpske kraljevske akademije, nosilac tridesetak domaćih i stranih odlikovanja...

– Bio je svestrana ličnost ogromne radne energije ne samo u medicini već i u politici, diplomatiji, književnosti, istoriografiji, da ne pominjemo desetine autorskih i prevedenih stručnih knjiga. Odlično je znao grčki, francuski, nemački, engleski, ruski i turski jezik – kaže akademik dr Radoje Čolović, predsednik Organizacionog odbora za obeležavanje godine dr Vladana Đorđevića.

U kalendaru aktivnosti za novembar je planirana izložba u Galeriji SANU, a za 3. i 4. decembar naučni skup o dr Đorđeviću. Biće izdata i knjiga na srpskom i engleskom „Vladan Đorđević – život, delo, vreme”, a u pripremi za objavljivanje je i obimna memoarska rukopisna zaostavština.

U doba korone obeležavanje devet decenija od smrti dr Vladana Đorđevića je i svojevrsno odavanje počasti čoveku koji je u Srbiji postavio zakonske temelje zdravstvenog sistema.

Kao načelnik Sanitetskog odeljenja Ministarstva unutrašnjih dela, sačinio je Predlog zakona o uređenju sanitetske struke i čuvanju narodnog zdravlja, koji je skupština usvojila 30. marta 1881.

– Koliko je tome studiozno pristupio, govori podatak da je nacrt zakona preveden na nemački i francuski i poslat na adrese 400 stručnih institucija u Evropi, s molbom da pošalju mišljenja i komentare. Ocene su bile više nego laskave. Čak su pojedini delovi tog pravnog akta kasnije ugrađeni u austrijsku i švedsku zdravstvenu regulativu. Propisi koje je uobličio Đorđević bili su na snazi više od 45 godina – ističe akademik Čolović.

Mnogo truda dr Đorđević je ulagao i u zdravstveno prosvećivanje naroda i suzbijanje nadrilekarstva. U tom cilju, 1881. je pokrenuo i uređivao časopis „Narodno zdravlje”. Poučni tekstovi pisani su popularnim, lako razumljivim jezikom.

– Radi poboljšanja fizičke spreme omladine i regruta, iste godine osniva „Beogradsko društvo za borenje i gimnastiku”, čiji su nastavljači „Sokolski pokret” i „Dušan Silni” – podseća dr Radoje Čolović.

Dve organizacije koje je utemeljio dr Vladan Đorđević žive i danas. Sa grupom beogradskih kolega 1872. osnovao je Srpsko lekarsko društvo i definisao njegovo ustrojstvo, pravila i ciljeve. Pokrenuo je i glasilo SLD-a, stručni časopis „Srpski arhiv za celokupno lekarstvo” koji je predstavljao riznicu znanja i platformu za razmenu iskustava.

Četiri godine kasnije, inicirao je formiranje srpskog Crvenog krsta. Do detalja je razradio strukturu i organizacionu šemu društva za pomoć bolesnicima i ratnim ranjenicima, čiji će se značaj potvrditi u krvavim balkanskim sukobima i Prvom svetskom ratu.

– Da ništa osim osnivanja Srpskog lekarskog društva i Crvenog krsta nije uradio, dr Vladan Đorđević bi zaslužio poštovanje i večno pamćenje svog naroda. SANU će se u narednim mesecima potruditi da podseti javnost na njegov lik i delo, a od gradonačelnika Zorana Radoičića imamo obećanje da će neka veća ulica ili bulevar u Beogradu dobiti ime po doktoru Vladanu – najavljuje akademik dr Radoje Čolović, koji je i aktuelni predsednik Srpskog lekarskog društva.

Usponi i padovi

Osim zdravstvenih dužnosti u vojci i državnoj upravi, dr Vladan Đorđević je dva puta bio ministar i diplomatski izaslanik u Atini i Carigradu. Od 1897. do 1900. godine, bio je predsednik vlade i ministar inostranih dela.

Preko glave je preturio dve dinastije, ratove s Turcima i Bugarima, a tokom Prvog svetskog rata bio je uhapšen i interniran u Austriju. Nije se libio teških političkih borbi, tvrdo braneći svoje stavove, ma koliko bili nepopularni.

Prolazio je kroz periode padanja u nemilost na dvoru, čak je zbog navodnog odavanja državnih tajni dopao i šestomesečnog zatvora. Bolestan i u siromaštvu, umro je 31. avgusta 1930. u sanatorijumu u Badenu, mestu kod Beča.

Njegovi posmrtni ostaci preneti su u rodni Beograd – na Novo groblje, koga je osnovao za vreme jednogodišnjeg obavljanja dužnosti predsednika Odbora beogradske opštine.

 

 

Komentari6
fae60
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milos miokovic
....... kako je zavrsila Katarina Jovanovic po kojoj se zove biblioteka i Cirihu i mnogi koji su doneli srbima,srbi su im sve uzeli ili nista dali....... kako nekad, tako i sada
софи
Изузетна личност. Изнад свега био је родољуб и одани присталица династије Обреновић. Заслужује свако поштовање.
Москопоље
Без Цинцара не би било Србије...они су усвојили српску државност. Владан је један од њих, уз Ристића, Пашића...
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Видите, ако може, да доделите улицу, парк или споменик неком нашем "великом пријатељу" из незнамодакле, а Владан Ђорђевић нека чека.
Svetlana Petrovic
Puk. dr Vladan Đorđević je osnivač i prvi upravnik Velike niške VB za vreme I sv rata, koja je počela rad 1878. godine. Tada kao načelnik Sanitetske službe pri Vrhovnoj komandi srpske vojske formirao je 18 poljskih vojnih bolnica, a centralna je bila u Nišu. Odlukom SANU 2020. je proglašena godinom dr Đorđevića, a izložba i otkrivanje biste 22. janura 2020. u krugu Vojne bolnice u Nišu, prve su manifestacije u Srbiji posvećene čuvenom lekaru, po kome je ulica u GO Crveni Krst dobila ime.
Radmila Mišić
Vladan Đorđević je, bez sumnje, zaslužio ulicu i spomenik ali da se zapitamo zašto ih dosad nije dobio: ni od Kraljevine SHS, ni od Kraljevine Jugoslavije ni od SFRJ. Uzmite iz bublioteke roman J. Veselinovića "Junak naših dana" (čiji je protagonista ustvari V.Đorđević) pročitajte pa ćete videti kako Srbi (pa i J.Veselinović) lako gutaju prazne demagoške priče (u romanu priče S.Markovića) a ne cene niti primećuju uporan, dugotrajan, promišljen rad na boljitku društva u celini-to je gnjavaža.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja