Srpska akademija nauka i umetnosti je 2020. proglasila godinom dr Vladana Đorđevića (1844‒1930), obeležavajući tako devet decenija od smrti jedne od najznačajnijih ličnosti srpske medicine.
Kao državni stipendista, u Beču je 1869. stekao zvanje doktora medicine, hirurgije i akušerstva, postavši posle specijalizacije prvi školovani srpski hirurg. U otadžbinu se vraća 1871. i postaje šef Hirurškog odeljenja Beogradske vojne bolnice, a nekoliko godina kasnije i lični lekar Milana Obrenovića, budućeg kralja.
Na Vojnoj akademiji je osnovao Katedru vojne higijene, drugu u Evropi, posle Engleske. Modernizovao je zdravstvenu službu srpske armije, po uzoru na ustrojstvo nemačkog vojnog saniteta. Osnivač je Srpskog lekarskog društva i srpskog Crvenog krsta, prvi počasni doktor medicinskih nauka Beogradskog univerziteta, od 1889. redovni član Srpske kraljevske akademije, nosilac tridesetak domaćih i stranih odlikovanja...
– Bio je svestrana ličnost ogromne radne energije ne samo u medicini već i u politici, diplomatiji, književnosti, istoriografiji, da ne pominjemo desetine autorskih i prevedenih stručnih knjiga. Odlično je znao grčki, francuski, nemački, engleski, ruski i turski jezik – kaže akademik dr Radoje Čolović, predsednik Organizacionog odbora za obeležavanje godine dr Vladana Đorđevića.
U kalendaru aktivnosti za novembar je planirana izložba u Galeriji SANU, a za 3. i 4. decembar naučni skup o dr Đorđeviću. Biće izdata i knjiga na srpskom i engleskom „Vladan Đorđević – život, delo, vreme”, a u pripremi za objavljivanje je i obimna memoarska rukopisna zaostavština.
U doba korone obeležavanje devet decenija od smrti dr Vladana Đorđevića je i svojevrsno odavanje počasti čoveku koji je u Srbiji postavio zakonske temelje zdravstvenog sistema.
Kao načelnik Sanitetskog odeljenja Ministarstva unutrašnjih dela, sačinio je Predlog zakona o uređenju sanitetske struke i čuvanju narodnog zdravlja, koji je skupština usvojila 30. marta 1881.
– Koliko je tome studiozno pristupio, govori podatak da je nacrt zakona preveden na nemački i francuski i poslat na adrese 400 stručnih institucija u Evropi, s molbom da pošalju mišljenja i komentare. Ocene su bile više nego laskave. Čak su pojedini delovi tog pravnog akta kasnije ugrađeni u austrijsku i švedsku zdravstvenu regulativu. Propisi koje je uobličio Đorđević bili su na snazi više od 45 godina – ističe akademik Čolović.
Mnogo truda dr Đorđević je ulagao i u zdravstveno prosvećivanje naroda i suzbijanje nadrilekarstva. U tom cilju, 1881. je pokrenuo i uređivao časopis „Narodno zdravlje”. Poučni tekstovi pisani su popularnim, lako razumljivim jezikom.
– Radi poboljšanja fizičke spreme omladine i regruta, iste godine osniva „Beogradsko društvo za borenje i gimnastiku”, čiji su nastavljači „Sokolski pokret” i „Dušan Silni” – podseća dr Radoje Čolović.
Dve organizacije koje je utemeljio dr Vladan Đorđević žive i danas. Sa grupom beogradskih kolega 1872. osnovao je Srpsko lekarsko društvo i definisao njegovo ustrojstvo, pravila i ciljeve. Pokrenuo je i glasilo SLD-a, stručni časopis „Srpski arhiv za celokupno lekarstvo” koji je predstavljao riznicu znanja i platformu za razmenu iskustava.
Četiri godine kasnije, inicirao je formiranje srpskog Crvenog krsta. Do detalja je razradio strukturu i organizacionu šemu društva za pomoć bolesnicima i ratnim ranjenicima, čiji će se značaj potvrditi u krvavim balkanskim sukobima i Prvom svetskom ratu.
– Da ništa osim osnivanja Srpskog lekarskog društva i Crvenog krsta nije uradio, dr Vladan Đorđević bi zaslužio poštovanje i večno pamćenje svog naroda. SANU će se u narednim mesecima potruditi da podseti javnost na njegov lik i delo, a od gradonačelnika Zorana Radoičića imamo obećanje da će neka veća ulica ili bulevar u Beogradu dobiti ime po doktoru Vladanu – najavljuje akademik dr Radoje Čolović, koji je i aktuelni predsednik Srpskog lekarskog društva.
Usponi i padovi
Osim zdravstvenih dužnosti u vojci i državnoj upravi, dr Vladan Đorđević je dva puta bio ministar i diplomatski izaslanik u Atini i Carigradu. Od 1897. do 1900. godine, bio je predsednik vlade i ministar inostranih dela.
Preko glave je preturio dve dinastije, ratove s Turcima i Bugarima, a tokom Prvog svetskog rata bio je uhapšen i interniran u Austriju. Nije se libio teških političkih borbi, tvrdo braneći svoje stavove, ma koliko bili nepopularni.
Prolazio je kroz periode padanja u nemilost na dvoru, čak je zbog navodnog odavanja državnih tajni dopao i šestomesečnog zatvora. Bolestan i u siromaštvu, umro je 31. avgusta 1930. u sanatorijumu u Badenu, mestu kod Beča.
Njegovi posmrtni ostaci preneti su u rodni Beograd – na Novo groblje, koga je osnovao za vreme jednogodišnjeg obavljanja dužnosti predsednika Odbora beogradske opštine.
